Krimljani u Srbiji

Politička kazuistika je tako zanimljiva stvar da može da izludi svakog nepripremljenog čoveka. Eto, na primer, bivši premiejr Ukrajine Arsenij Jacenjuk je izjavio u intervjuu TV kanalu ARD: “Ruska vojna agresija protiv Ukrajine je napad na svetski poredak, i to je napad na evropsku bezbednost. Mi svi se zajedno veoma dobro sećamo sovjetske invazije u Ukrajini, a takođe i u Nemačkoj. To se mora izbeći i nikome ne dozvoliti da prekraja rezultate Drugog svetskog rata, kao što to sada pokušava da uradi predsednik Rusije, gospodin Putin”.

Kada se ovo pročita, neophodno je hitno razlučiti ko je udario glavom o dovratnik – čitalac ili Arsenij Jacenjuk. Zato što normalan čovek ne može zamisliti da su sovjeti “izvršili invaziju u Ukrajini” za vreme Drugog svetskog rata, a pogotovo, da se ne sme dozvoliti više ono što je SSSR učinio sa fašističkom Nemačkom.

Uostalom, sve je jasno sa Arsenijem Jacenjukom. U psihijatriji je odavno poznato da zapuštene forme kleptomanije vode do ozbiljne promene svesti, koja se graniči sa paranojom. To jest, čovek je stigao do takvog stepena da se počinje svega bojati i doživljavati svet u izvrnutom vidu.

No, zašto mnogi srpski političari upoređuju Kosovo i Krim, teško je shvatiti. Najverovatnije da većina od njih ne boluje od teških oblika kleptomanije i trebali bi da razlikuju da među dobrovoljnim izražavanjem volje naroda i nasilnim oduzimanjem teritorije, postoji ne tanka, nego veoma velika razlika.

U Krimu je održan dobrovoljni opštenarodni referendum, koji je pokazao da 95% ljudi ne želi da nad sobom ima ukrajinske naciste. I oni su bili u pravu, zato što pritisak na neukrajince u Ukrajini podseća na norme iz perioda nemačke okupacije. Samo što je donet zakon o zameni bilingvističkog (dvojezičnog) obrazovanja. I to u zemlji gde 50% stanovništva čine nosioci ruskog jezika.

Gospodo, vi želite da se ruski Krim vrati nazad u tu zemlju bez pameti, samo zato što su negde u Evropskoj uniji ili Vašingtonu smislili neke norme za samoopredeljenje? No, ukoliko oni traže poštovanje takvih normi, zašto onda nisu sproveli opštenarodni referndum na Kosmetu ili bar u Kosovskoj Mitrovici? Kao što je propisano, pod kontrolom centralnih vlasti, to jest Beograda? A oni tamo nisu uopšte organizovali nikakav referendum. Bila je to nekakva žalosna imitacija i to je sve. U rezultatu toga, nezavisnost Kosova je proglašena ne putem narodnog izražavanja volje, nego samo u parlamentu. No, SAD i sva američka razvratna družina je priznala taj akt. Apsolutno nezakonit akt sa tačke gledišta međunarodnog prava.

I Vi ćete te događaje staviti u istu ravan? Urazumite se!

Zašto se apsolutno jasno poređenje Kosova i Krima nikako ne uklapa u glavu većine srpskih političara? Izrugivanje na Kosovu i demokratski proces na Krimu, oni vide kroz iste naočare.

Neka bude. No, šta ćemo sa Valensijom, koja je bez saglasnosti Madrida odlučila da se izvuče na slobodu? Ukoliko ta veoma bogata provincija postane samostalna, takođe je nećete priznati? Bez obzira na to što je tamo 90% ljudi spremno da glasa za izlazak.

Štitićete španske kraljeve? Zato što oni piju sokove iz Valensije?

Takve ocene ometaju normalnu izgradnju srpske spoljne politike. Svaki razuman čovek shvata da su Srbima na silu oteli Kosovo. No, ne sme se dopustiti da taj problem zaslepi srpsku vladu. U tom nepravednom svetu mnoštvo naroda pravedno traži slobodu i nezavisnost.

Zar im se to može zabraniti? Dolazak Krimske delegacije u Srbiju, makar i nezvanično, izazvao je paniku među srpskim političarima. Zvanična lica zaziru od Krimljana kao đavo od tamjana.

Interesantno je kako se sa takvom iskompleksiranošću može dalje živeti? A šta ako Republika Srpska poželi da organizuje referendum o prisajedinjenju Srbiji? Borićemo se i rukama i nogama i slati da se reši u Briselu. Ili čak u Vašingtonu.

Najverovatnije će doći vreme kada će Beograd morati da promeni snagu svoje dioptrije. To očigledno smeta da se sprovodi adekvatna politika.

Put Arsenija Jacenjuka nije prihvatljiv za normalnog čoveka. Taj najgori predstavnik evropskog naroda je na sopstvenom primeru pokazao koliko se može nisko pasti u koristoljublju i političkoj neodgovornosti.

No, mi se nadamo da nas predstavljaju čestiti ljudi.

Izvor: Fond Strateške Kulture