Криза у Македонији – вести и анализе

СКОПЉЕ – Ситуација у центру Скопља је нормализована, саопштио је јутрос македонски МУП, након што је синоћ у центру македонске престонице у протестима повређено између 77 и 100 људи.

Македонски МУП је на сајту објавио да је до 23:30 сати синоћ 77 грађана затражило лекарску помоћ, док РТС јавља, позивајући се на македонску полицију да је у синоћњим нередима у Скопљу повеређене 102 особе повређене, међу којима 22 полицајца и тројица посланика.

Грађани Македоније, који месецима протестују против намере СДСМ Зорана Заева да са албанским партијама формира нову владу, поставили су шаторе испред зграде Собрања да би ту заноћили,

Према проценама скопских медија, испред Собрања се ноћас ту налазило више од 50.000 људи, а њима се придружују грађани из више македонских градова.

Они се противе избору Талата Џеферија из албанске партије ДУИ за председника парламента и сматрају да је то учињено противно Уставу и закону.

У прогласу који су синоћ проследили свим медијима и страним амбасадама у Скопљу наводи се да је народ показао да брани демократију у Македонији и да је показао већи степен „разумности”, као и намеру „да се иде до краја”, односно да „нема одступања”, пренели су скопски медији.

Македонска полиција је испразнила зграду Собрања, светла у њој су погашена, а пред свим улазима у парламент налазе се припадници полиције и око зграде су постављене металне барикаде.

Македонско Министарство унутрашњих послова саопштило је да се врши провера да ли у радним просторијама парламента има заосталих лица којима је потребна медицинска помоћ.

У македонском Собрању се од 18 сати синоћ одвијала истинска драма, где су демонстранти, након што је парламентарна већина изабрала Талата Џаферија за председавајућег парламента, упали у зграду и напали и раскрварили главе лидера СДСМ Зорана Заева и потпредседника те странке Дамјану Манчевском, а теже је повређен посланик Алијансе за Албанце, Зијадин Села, јавили су тамошњи медији. Заев је лакше повређен у песничењу.

„Око 18:50 сати грађани који протестују у организацији грађанске иницијативе „За заједничку Македонију” насилно су ушли у просторије Собрања Републике Македоније. У нарушавању јавног реда и мира повреде је задобило неколико посланика Собрања и неколико цивила”, стоји у ранијем саопштењу Министарства унутрашњих послова.

Додаје се да је „десетак полицијских службеника задобило повреде и пребачени су на скопске клинике”.

Већина у македонском Собрању коју чине СДСМ Зоран Заев и албанске странке, изабрала је јуче, после прекида седнице Талата Џаферија за председника парламента, а присталице покрета „За заједничку Македонију” упали су у зграду Собрања где их је обезбеђење спречило да се попну степеницама у салу у којој су посланици.

Међу демонстрантима било је и људи са црним маскама на лицима.

Ситуација у и око Собрања мирна

СКОПЉЕ – Атмосфера испред македонског Собрања, након ноћашњих немира, је редовна, на оближњем травњаку је постављено пет шатора у којима су протестанти провели ноћ, а кордони полиције су испред зграде.

Припадници полиције опремљени заштитном опремом, њих око 400, довезено је до зграде парламента аутобусом.

Саобраћај се у центру Скопља одвија нормално.

Скупштинске службе утврдиле су материјалну штету која је проузрокована синоћњим упадом грађана који се противе избору Албанца Талата Џаферија за председника Собрања.

Апел Иванова на смиреност и позив политичким лидерима

Председник Македоније Ђорђе Иванов обратио се вечерас  јавности и апеловао на смиреност у узаврелој политичкој ситуацији.

Притом је позвао лидере парламентарних партија да сутра ујутро дођу на „сусрет лидера” у његов кабинет. Да би био нађен излаз из створене ситуације.

На лидерском сусрету треба да сагледамо све опције за смиривање и проналажење излаза из новонастале ситуације. Лидери су добили поверење грађана и најодговорнији су за изналажење решења у складу са Уставом, законима и пословником за рад Собрања, истакао је Иванов.

Истовремено је упозорио да македонске проблеме неће решити нико извана и поново затражио да се смире тензије и да сви делују ненасилно и одговорно:

„У овим тренуцима када смо сви забринути због онога што се догађало у Собрању, позивам да будете смирени. Позивам да останете присебни и да не подлежете провокацијама, лажним вестима и манипулацијама”.

„Ви сте најодговорнији за враћање ствари у склад са Уставом, зконима и пословником Собрања, а све је то данас било прекршено. Свако треба да одговара за своје поступке и да буде светстан последица које ће имати”.

На крају је нагласио: „Нема питања за које не може да се нађе решење кроз дијалог, а у складу са Уставом и законима Републике Македоније”.

НАТО и ЕУ подржавају избор Џаферија

БРИСЕЛ –- Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг објавио је да је шокиран насиљем у македонском Собрању и позвао све стране да приступе дијалогу.

„Све стране морају да поштују демократски процес и да се упусте у дијалог, а не насиље”, објавио је Столтенберг на Твитеру.

И висока представница за спољну политику и безбедност Федерика Могерини и комесар ЕУ за проширење Јоханес Хан најоштрије су осудили синоћње насиље у македонском парламенту када су нападнути посланици и позвали на смиривање ситуације.

„Насиље у парламенту је потпуно неприхватљиво и ми позивамо на смиривање и уздржаност. Министарство унутрашњих послова и полиција морају да осигурају безбедност парламента и његових чланова”, наведено је у заједничком саопштењу Могерини и Хана.

Демократија мора да иде својим путем, навели су они и додали да су примили позитивну вест о избору Талата Џаферија за председника парламента.

„ЕУ је уверена да је политички дијалог у институцијама једини пут напред и апелујемо на све политичке актере да поштују Устав земље и делују у духу демократских принципа, пристојности и здравог разума”, наводи се у саопштењу.

Македонија је земља кандидат и ЕУ је спремна да ради са парламентом на неопходним реформама како би земља напредовала на европском путу, поручили су европски званичници.

И америчка амбасада у Македонији подржала избор Џаферија

СКОПЉЕ – Америчка амбасада у Скопљу вечерас је осудила догађања у македонском парламенту, уз поруку да признаје избор Талата Џаферија за председника Собрања.

„Најоштрије осуђујемо насиље у парламенту. То није у складу са демократијом и неприхватљив је начин за превазилажење разлика”, пише у саопштењу објављеном на фејсбук страници амбасаде.

Како се наводи, кључно је да све политичке странке поштују право и демократске процесе и да се уздрже о насилних акција који погоршавају ову ситуацију, пренела је МИА.

„Већина посланика изабрала је Талата Џаферија за председника парламента током регуларне, продужене седнице Собрања, пред јавношћу и медијима. Ми ћемо са њим сарађивати ради подршке демократији у интересу Македоније”, пише у саопштењу америчке амбасаде

Русија тражи прекид притиска на Македонију

МОСКВА – Русија је данас позвала да се прекине спољни притисак на Македонију и да се дозволи одговорним политичким снагама у тој земљи да сами одлучују о будућности, саопштило је руско министарство спољних послова.

У саопштењу се наводи да је македонска опозиција јуче изабрала председника Собрања заобилазећи опште прихваћене процедуре, након чега су присталице грађанске иницијативе За заједничку Македонију упали у зграду парламента у Скопљу у знак протеста против те одлуке, заузели скупштинску салу и напали посланике.

„У тим околностима адекватно решење може бити пронађено само кроз унутар-македонски дијалог у складу са уставом и законом”, истакло је руско министарство, јавља ТАСС.

Ко је Талат Џафери?

СКОПЉЕ – Избор Талата Џаферија, посланика албанске Демократске уније за председника Собрања, био је непосредни повод за ноћашње немире у македонском парламенту, иако он није непознат овдашњој јавности.

Ко је Џафери?

Џафери је бивши командант албанских побуњеника, који је 2012. именован за министра одбране Македоније.И тада је његов избор изазвао велику контроверзу у Македонији.

„ОНА (Ослободилачка национална армија) је сада на челу војске”, написала је на својој Фејсбук страници Џаферијева странка, (ДУИ), иначе, вишегодишњи мањински партнер у влади Николе Груевског.

Његово именовање изазвало је тада оштру реакцију македонских ветерана из сукоба 2001. године вођеног између албанских побуњеника и државних снага безбедности, који су запретили протестима због новог министра који се некада борио против њих као командант 116. бригаде ОНА-е.

„Због јединица на челу са Џаферијем и њених метака, немам пола својих унутрашњих органа”, рекао је тада за БИРН пензионисани генерал Стојанче Ангелов, показујући своје ожиљке који га још подсећају на бројне операције којима је подвргнут 2001. године.

Џафери је тада изјавио да је његов циљ да оружане снаге претвори у „симбол суживота, толеранције и поштовања различитости”.

Рођен је 1962. године код Гостивара.

Македонију је напустио као тинејџер и уписао се у војну школу у Београду, главном граду тадашње Југославије, где је касније приступио Југословенској народној армији (ЈНА) и напредовао све док се раних деведесетих није распала заједничка држава.

Након што је 1991. године Скопље прогласило независност, он је постао високи официр новоосноване македонске војске.

Био је распоређен у Тетово, град у којем су се 2001. године водиле бројне битке током кратког али насилног оружаног сукоба.

Када је 2001. избио сукоб, Џафери је дезертирао из војске и придружио се албанским побуњеницима који су се борили против македонских снага безбедности.

Његова 116. бригада ОНА-е вршила је војне операције у Гостивару, али се мало шта друго зна о његовим активностима у том периоду.

У Џаферијевој званичној биографији на интернет страници Министарства одбране не помиње се шта је радио током 2001. године.

Сукоб је окончан исте године потписивањем Охридског мировног споразума, који гарантује већа права Албанцима.

Као резултат тога, држава је амнестирала Џаферија и његове саборце.

За грађане албанске националности, именовање бившег команданта представља велику победу војног крила бивше ОНА-е, која је сада део ДУИ.

Ветерани ОНА-е до сада су се у странци налазили у запећку и ретко су именовани на више функције.

Убрзо након завршетка сукоба, Џафери је приступио ДУИ, која је постала најпопуларнија политичка странка међу Албанцима у Македонији и редовно се налазила у свим саставима владе.

Од 2004. до 2006. године, Џафери је био заменик министра одбране.

Неке његове бивше колеге изјавиле су да је он правичан човек који не дели људе по националности.

„Радила сам у кабинету тадашњег заменика министра. Када је Џафери дошао, довео је са собом своју албанску помоћницу… Међутим, није био задовољан њеним радом и одлучио је да ме задржи као своју сарадницу. Рекао ми је да му је потребан неко ко познаје посао, а да националност није важна”, казала је својевремено једна Македонка која је тражила да остане анонимна.

Џафери је 2008. године постао посланик у Собрању, што је позиција коју је задржао све до данас.

У својој биографији на интернет страници Министарства одбране, Џафери је навео да говори албански, македонски, српскохрватски и енглески.

Џафери: Ситуација је тешка али све ће лећи на своје место

СКОПЉЕ – Изабрани председник македонског Собрања Талат Џафери изјавио је да ће „бити последица” због оног што се синоћ дешавало у парламенту, али да верује да ће „све лећи на своје место”.

Џафери, члан Демократске уније за интеграцију (ДУИ), једне од странака Албанаца у Македонији, после чијег избора је настао хаос у Собрању, рекао је за приштински „Зери” да је „ово тешка ситуација” и да ће „догађаји од синоћ сигурно имати своје реперкусије”.

„Ипак, верујем да ће сада све лећи на своје место. Албански посланици су добро, ми смо одмах евакуисани и нисмо у опасности”, рекао је Џафери.

„Зери” наводи да је Џафери јуче поручио да неће „дозволити узурпацију институција”.

Македонски МУП је саопштио да је ситуација у центру Скопља нормализована, након што је у центру македонске престонице у протестима повређено између 77 и 100 људи.

У македонском Собрању се од 18 сати синоћ одвијала истинска драма, где су демонстранти, након што је парламентарна већина изабрала Талата Џаферија за председавајућег парламента, упали у зграду и напали и раскрварили главе лидера СДСМ Зорана Заева и потпредседника те странке Дамјану Манчевском, а теже је повређен посланик Алијансе за Албанце, Зијадин Села, јавили су тамошњи медији. Заев је лакше повређен у песничењу.

Већина у македонском Собрању коју чине СДСМ Зоран Заев и албанске странке, изабрала је јуче, после прекида седнице Талата Џаферија за председника парламента, а присталице покрета „За заједничку Македонију” упали су у зграду Собрања где их је обезбеђење спречило да се попну степеницама у салу у којој су посланици.

Међу демонстрантима било је и људи са црним маскама на лицима.

До избора Џаферија дошло је пошто је председавајући Собрања Трајко Вељановски прекинуо седницу Собрања, на чијем дневном реду није био избор новог председника парламента.

Међутим, председавање је тада преузео најстарији посланик у сали који је гласовима посланика СДСМ и албанских партија ставио на дневни ред избор председника Собрања, па је потом Џафери и изабран.

У сали су остали и посланици ВМРО-ДПМНЕ, бившег премијера Николе Груевског, који су узвикивали „Ово је пуч”.

Миша Ђурковић – НАТО спрема хаос у Скопљу

„Ништа што се десило у јучерашњем дану није случајно, од ослобађања Рамуша Харадинаја, и дешавања у Македонији су, по мом мишљењу, темпирани догађаји из кухиње НАТО-а и структура америчке администрације да би пре свега медијски покрили оно што је најважнија ствар, а која се данас дешава на Цетињу — насилно увођење Црне Горе у НАТО“, каже за Спутњик Миша Ђурковић, са Института за европске студије.

Одговарајући на питање зашто Ђорђе Иванов није синоћ увео ванредно стање у држави, Ђурковић каже да је то пре свега питање за македонског председника. Шта ће бити ако састанак на који је он позвао све страначке лидере не буде успешан, Ђурковић каже:

„Било је разних спекулација о томе да ли ће се ићи са том мером, да ли су се стекли услови да се све пребаци на тај ниво, или да се остави простор за повратак у, условно речено, оквире владавине права. Оно што је јуче био основни проблем је то што су Заев и албанска екипа пробали да насилним путем изађу из оквира владавине права мимо Устава и да узурпирају институцију парламента. Мислим да ово што Иванов ради јесте покушај да данас окупи политичке лидере свих странака, а видећемо ко ће од њих доћи, и покушај да на неки начин врати причу у оквир редовних процедура и владавине права. Сам чин увођења ванредног стања остаје као крајња мера, али очито је процена да се покуша да се све врати у оквире регуларних институција. Наравно, са друге стране, треба да се рачуна и на то да је Македонија мала држава, и вероватно је био велики утицај станих сила да се ванредно стање не уведе“.

Ђурковић није желео да спекулише ко би могао да дође на састанак код Иванова, а ко не, јер се ситуација из минута у минут мења. Али, каже, десило се управо оно на шта су упозоравали.

„Стално подсећам на текст који је објавио један од главних стратега СДСМ-а, који је најављивао још пре две недеље да СДСМ треба на силу да Талата Џаферија постави на место председника Парламента“, наводи Ђурковић.

На питање да ли постоји опасност од албанског фактора и понављања сценарија из Куманова 2015, наш саговорник је рекао да нико доле није наиван.

„Одавно слушам из македонског естаблишмента о постојању паравојних албанских група и о разним облицима припреме дестабилизације која се спрема годинама уназад. Тако да оно што се десило у Куманову јесте била последица тога. Македонске службе безбедности су то делимично пратиле, и иако нису успеле све да спрече, ипак су успеле да у том тренутку причу задрже да се не рашири даље. После тога је појачана контрола и припреме за тај тип дестабилизација, и то је нешто на шта се и те како рачуна, али македонска страна није наивна“, наводи Ђурковић.

Наш саговорник каже да увек постоји могућност да сукоби ескалирају, било на улицама или негде друге, и подсећа да су грађани последњих 60 дана на улицама.

„Грађани Македоније су заузели фактички простор и они то добро раде. Не мисли да су присталице Зорана Заева расположене да изађу на улице. Нити верујем да Македонци могу да прихвате неку кантонизацију“, наводи он.

У исто време, говорећи о Србима који живе у Македонији, Ђурковић каже да се Србија као држава доста мудро понаша и позива на смирење, али и да мора да мисли на своје геополитичке интересе и положај и заштиту Срба у Македонији, и о томе се веома води рачуна у овом моменту.

Емил Влајки – Запад дао миг Албанцима

Запад се недвосмислено труди да у што краћем року направи „велику Албанију“. Дао је миг Албанцима у Македонији да је за то дошао одговарајући момент, каже за Спутњик Емил Влајки, бивши потпредседник Републике Српске.

Oн истиче да је Запад нашао и „македонског квислинга Заева, који је, по наредби својих западних господара, одлучио да се, у дослуху са Албанцима, Македонија подели на два дела“.

Заев је, каже Влајки, својим лажним програмом једном успео да превари народ да гласа за њега.

„Али када је обелоданио свој истински, издајнички програм, македонско становништво се дигло на ноге, а оно је већина у тој земљи. Поред тога, срећа је што је македонски председник Иванов одмах схватио о чему се ради, одбио је да додели мандат Заеву да састави владу и храбро одолео притисцима Запада“.

Влајки каже да, у овом часу, Запад у Македонији ради потпуно исту крваву ствар коју је урадио у Југославији, Босни и Херцеговини и у Србији — изазива распад и ствара муслиманске творевине.

„Спреман је да, ради америчких геостратешких интереса, изазове нови грађански рат на Балкану. Можда се у овом часу криза у Македонији некако и разреши, али то неће дуго трајати“, закључује Влајки.

Аналитичари о кризи – Могући етнички сукоби

Немири у Македонији би лако могли да прерасту у етнички сукоб између Македонаца и Албанаца, изјавио је политичко – војни аналитичар Зоран Драгишић.

„Ово је последњи ударац који, прибојавам се, Македонија неће моћи да издржи. Било је питање када ће се догодити нешто овакво што ће Македонију увести у агонију. Бојим се да ће после овога тешко моћи да се нађе решење”, рекао је Драгишић синоћ за Пинк.

Он каже да не треба много очекивати од војске и полиције у смиривању ситације пошто су оне мултиетничке.

Драгишић је подсетио да се и у случају распада Југославије нешто слично догодило када је свако отишао у свој табор.

„Слично ће се десити и у Македонији, плашим се да ће се сукоб између две странке Груевског и Заева прећи у међуетнички сукоб Албанаца и Македнаца”, рекао је Драгишић.

Он каже да је још од Призренске лиге Аустроугарска била спонзор великоалбанског сепаратизма.

„Сада су осетили прилику да један део македонских територија ставе под своју контролу користећи хаотичну ситуацију у Македонији. Вечерас или сутра може само јасно да се покаже оно што је дуго постојало испод жита. Сви компромиси које су чинили Албанцима су завршени”, навео је Драгишић.

Он додаје да је Македонија била принуђена да призна независност Косова да би сачувала унутрашњи мир, као и да је више од 90 одсто Македонаца свакако против тога, а и оних 10 одсто кажу да су то морали да учине да би сачували мир.

Драгишић је рекао да проглашавање ванредног стања није добра мера, осим ако не дође до ескалације сукоба, али и да ванредно стање мора увести ако дође до оружаног сукоба.

Аналитичар Дејан Вук Станковић је рекао да су Македонци показали да су спремни да бране државу, док је подбацила политичка елита показавши недостатак „националног самопоштовања”.

Вук Станковић истиче да Македонија има још од 2001. године проблем са функционисањем државе и да постоји дубока подела политичка политичке елите у Македонији.

„У равнодушности ЕУ крије се подршка једној опцији у Македонији. За нас је интересантно да је Македонија добар пример шта не смемо да дозволимо, да властољубље буде јаче од државног разлога”, рекао је он додајући да је све присутнији албански набујали албански национлизам, уз подршку са стране.

Професор Факултета политичких наука Драган Симеуновић је рекао да је главно питање шта ће бити са парламентом, али да је чињица да су се Албанци померили у правцу ставрања Велике Албаније.

„Албански екстремисти су спремни да уђу у Македонију, то је стање које више одговара Албанцима, све док Европа не каже против, а у то сумњам. Да је Европа хтела изборе они би већ били. Заев је могао да распише изборе да је хтео, а локални избори ће се одржати у року који одреди Европа”, навео је Симеуновић.

Он је казао да је сигурно да албанске оружане групе се неће активирати све док маса не покуша нешто да уради на силу.

„Албанска страна може да буде задовојна, у Тирани и Приштини и западној Македонији. Нама исто одговара смирење као суседној држави, јер ипак су то нека њихова посла, а ми морамо да водимо рачуна о југу Србије”, рекао је Симеуновић.

Дачић – Дешавања у Македонији проблем за читав регион

---

Извор: Агенције, ЦЕОПОМ-Истина