Шок и неверица – Рамуш Харадинај је ослобођен и вероватно већ сад пакује у коферче оне хотелске сапунчиће, пешкире и папуче спремајући се пут Приштине.

Вучић је, разуме се, сазвао министре да хитно батале бурек на пола и дојуре до владе како би одржали још једну у низу историјски ванредних седница, односно, попили кафу и разговорили се где ће ко на првомајски уранак, након чега ће се обратити медијима, онако драмски и патетично, „шокиран“ одлуком француског суда!

Седница ће, претпостављам, изгледати баш овако:

Вучић: Небојша не могу сад да те грлим, није тренутак, бре, масни су ти прсти од бурека уфлекаћеш ми сако…

Добро, зашто одмах плачеш, мајку му?! Ајде, обриши прстиће о Вулина и падни ми једанпут на груди па да почнемо полако…

Министри у глас: Шта је толико хитно, газда, да нам нису, не дај боже, отворили још неко поглавље у преговорима, ни са овима не знамо шта ћемо, вала?!

Вучић: Ма, да је та мука ни по јада, него Французи ослободили Харадинаја!

Министри: Кога?!

Вучић: Рамуша Харадинаја, оног што смо га као тражили а ови га стварно ухапсилико да нам заиста треба, будале!

Министри: Уф, добро је, ми мислили опет нека зајебанција са европским стандардима, нормама, слободом говора и сличним глупостима! Можемо сад да се вратимо на бурек?

Вучић: Ни случајно! У овом трагичном тренутку за Србију морамо барем пола сата да седимо овде, јбг, а онда конференција за медије…

Министри: А, о чему сад?!

Вучић: Па, о Харадинају, бре! Знате оно: светска сила и неправда; запад још једанпут показао двоструке аршине; ми послали онолку документацију и 200 евра за судију, ваља се; ако сам ја могао да вратим књигу после 35 година које је оправдање да Француска не врати Рамуша нама; нећемо дозволити да ико понижава Србију осим нас; зар није цењено и то што је Мали истрчао полумаратон и остале будалаштине!

Министри: Аха, она фора да смо сад као љути и разочарани, а после идемо на ћевапе да прославимо?!

Вучић: Није време за роштиљ и славље, запад се још једанпут поиграо с нама!

Министри: Па, јел да се љутимо на њих или као и обично..?

Вучић: Ја ћу као да се љутим, ви будите намрштени, све мора да делује као кад смо пробали, јасно! Дакле, ми смо га хтели, прошли су избори, као и даље смо га хтели, Бабић онолико времена провео преводећи документацију на француски док се није испоставило да не зна ни реч па је Марјан Ристичевић морао поново да преводи све, али, авај, још једанпут се показало да право и правда фунционишу само у Србији и нигде више на свету!

Вулин: Могу ја демостративно да скочим на главу с прозора, ионако ми неће бити ништа а деловаће супер пред камерама?

Вучић: Није лоша идеја, Ацика, ал немој ко прошли пут да ми паднеш на пензионера па да морамо да убеђујемо човека како му је заправо порасла пензија па се од шока срушио…

Ако се неко од новинара занесе па покуша да постави питање које му нисам рекао да постави онда ти Нешица даје знак да скочиш и сви истрчавамо напоље па пребацујем причу на раст БДП-а, стандарда и сорошевце који су те највероватније гурнули кроз прозор!

Министри: Јел сад можемо назад на бурек, знате да Кркобабић не може да жваће ако се охлади, па…

Вучић: Није прошло пола сата, бре, био би неозбиљно да о овако важном питању као заседамо краће!

Министри: О ком питању беше?!

Вучић: Харадинај, бре, Харадинај!

Министри: Шта с њим?! Јел се и даље правимо да немамо појма како буразер и он превозе товаре оружја преко Србије и да тражимо изручење, па да га овде ослободимо због недостатка доказа?!

Вучић: Ма, ослобођен је већ, нема изручења, одбијен је наш захтев, запад нас је опет продао као што смо се договорили, а Небојшица је био спреман да га дочека на аеродрому и стави му „лисице“! Јел увежбавао како се стављају па три дана био везан за радијатор док нисмо провалили да га нема?!

Министри: Ал, зашто конференција кад је већ ослобођен, па зар се нисмо тако договорили с Французима и ставили лову у кладионицу из X у X?!

Вучић: Боже, кога ја трпим у влади?! Конференције се не сазивају да би човек рекао шта стварно мисли и како јесте, већ зато што не могу нон- стоп да будем код Марића, сад ваљда иду они „Парови“ уживо…

Министри: Газда, прошло 29 минута, да се пакујемо полако, олади се онај…

Вучић: Доста више с тим буреком! Ја нисам спавао, јео и пио већ пет година па можете и ви мало да се жртвујете за Србију и… Не, Вулине, не сад, бре…

Куку, шта уради будала, ај нек неко погледа јел пао на главу или не дај боже на неког од пролазника?

Стефановић: Све је у реду, директно на главу, ено га устаје и свађа се сам са собом у себи, не брините!

Вучић: Добро, ајде да одрадимо и ту конференцију! Запамтили сте: ви се мрштите иза мене, кунете судбину клету а ја гласом жене након порођаја терам причу о светској сили и неправди, Србији коју нико неће понижавати, двоструким аршинима, и немој Дачићу ко на прошлој историјској конференцији да ми се кријеш у задњем реду и грицкаш кифлице из унутрашнег џепа сако, видео сам те у вестима…

Идемо: намрштена лица, бесни, разочарани…ма само замислите да сте у пекари а бурек распродат…


Извор: Два у један

Оставите коментар

Оставите коментар на Предај се Рамуш, биће ти лакше

* Обавезна поља