Kriza u Makedoniji – vesti i analize

SKOPLJE – Situacija u centru Skoplja je normalizovana, saopštio je jutros makedonski MUP, nakon što je sinoć u centru makedonske prestonice u protestima povređeno između 77 i 100 ljudi.

Makedonski MUP je na sajtu objavio da je do 23:30 sati sinoć 77 građana zatražilo lekarsku pomoć, dok RTS javlja, pozivajući se na makedonsku policiju da je u sinoćnjim neredima u Skoplju poveređene 102 osobe povređene, među kojima 22 policajca i trojica poslanika.

Građani Makedonije, koji mesecima protestuju protiv namere SDSM Zorana Zaeva da sa albanskim partijama formira novu vladu, postavili su šatore ispred zgrade Sobranja da bi tu zanoćili,

Prema procenama skopskih medija, ispred Sobranja se noćas tu nalazilo više od 50.000 ljudi, a njima se pridružuju građani iz više makedonskih gradova.

Oni se protive izboru Talata Džeferija iz albanske partije DUI za predsednika parlamenta i smatraju da je to učinjeno protivno Ustavu i zakonu.

U proglasu koji su sinoć prosledili svim medijima i stranim ambasadama u Skoplju navodi se da je narod pokazao da brani demokratiju u Makedoniji i da je pokazao veći stepen „razumnosti”, kao i nameru „da se ide do kraja”, odnosno da „nema odstupanja”, preneli su skopski mediji.

Makedonska policija je ispraznila zgradu Sobranja, svetla u njoj su pogašena, a pred svim ulazima u parlament nalaze se pripadnici policije i oko zgrade su postavljene metalne barikade.

Makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da se vrši provera da li u radnim prostorijama parlamenta ima zaostalih lica kojima je potrebna medicinska pomoć.

U makedonskom Sobranju se od 18 sati sinoć odvijala istinska drama, gde su demonstranti, nakon što je parlamentarna većina izabrala Talata Džaferija za predsedavajućeg parlamenta, upali u zgradu i napali i raskrvarili glave lidera SDSM Zorana Zaeva i potpredsednika te stranke Damjanu Mančevskom, a teže je povređen poslanik Alijanse za Albance, Zijadin Sela, javili su tamošnji mediji. Zaev je lakše povređen u pesničenju.

„Oko 18:50 sati građani koji protestuju u organizaciji građanske inicijative „Za zajedničku Makedoniju” nasilno su ušli u prostorije Sobranja Republike Makedonije. U narušavanju javnog reda i mira povrede je zadobilo nekoliko poslanika Sobranja i nekoliko civila”, stoji u ranijem saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.

Dodaje se da je „desetak policijskih službenika zadobilo povrede i prebačeni su na skopske klinike”.

Većina u makedonskom Sobranju koju čine SDSM Zoran Zaev i albanske stranke, izabrala je juče, posle prekida sednice Talata Džaferija za predsednika parlamenta, a pristalice pokreta „Za zajedničku Makedoniju” upali su u zgradu Sobranja gde ih je obezbeđenje sprečilo da se popnu stepenicama u salu u kojoj su poslanici.

Među demonstrantima bilo je i ljudi sa crnim maskama na licima.

Situacija u i oko Sobranja mirna

SKOPLJE – Atmosfera ispred makedonskog Sobranja, nakon noćašnjih nemira, je redovna, na obližnjem travnjaku je postavljeno pet šatora u kojima su protestanti proveli noć, a kordoni policije su ispred zgrade.

Pripadnici policije opremljeni zaštitnom opremom, njih oko 400, dovezeno je do zgrade parlamenta autobusom.

Saobraćaj se u centru Skoplja odvija normalno.

Skupštinske službe utvrdile su materijalnu štetu koja je prouzrokovana sinoćnjim upadom građana koji se protive izboru Albanca Talata Džaferija za predsednika Sobranja.

Apel Ivanova na smirenost i poziv političkim liderima

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov obratio se večeras  javnosti i apelovao na smirenost u uzavreloj političkoj situaciji.

Pritom je pozvao lidere parlamentarnih partija da sutra ujutro dođu na „susret lidera” u njegov kabinet. Da bi bio nađen izlaz iz stvorene situacije.

Na liderskom susretu treba da sagledamo sve opcije za smirivanje i pronalaženje izlaza iz novonastale situacije. Lideri su dobili poverenje građana i najodgovorniji su za iznalaženje rešenja u skladu sa Ustavom, zakonima i poslovnikom za rad Sobranja, istakao je Ivanov.

Istovremeno je upozorio da makedonske probleme neće rešiti niko izvana i ponovo zatražio da se smire tenzije i da svi deluju nenasilno i odgovorno:

„U ovim trenucima kada smo svi zabrinuti zbog onoga što se događalo u Sobranju, pozivam da budete smireni. Pozivam da ostanete prisebni i da ne podležete provokacijama, lažnim vestima i manipulacijama”.

„Vi ste najodgovorniji za vraćanje stvari u sklad sa Ustavom, zkonima i poslovnikom Sobranja, a sve je to danas bilo prekršeno. Svako treba da odgovara za svoje postupke i da bude svetstan posledica koje će imati”.

Na kraju je naglasio: „Nema pitanja za koje ne može da se nađe rešenje kroz dijalog, a u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Makedonije”.

NATO i EU podržavaju izbor Džaferija

BRISEL –- Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg objavio je da je šokiran nasiljem u makedonskom Sobranju i pozvao sve strane da pristupe dijalogu.

„Sve strane moraju da poštuju demokratski proces i da se upuste u dijalog, a ne nasilje”, objavio je Stoltenberg na Tviteru.

I visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i komesar EU za proširenje Johanes Han najoštrije su osudili sinoćnje nasilje u makedonskom parlamentu kada su napadnuti poslanici i pozvali na smirivanje situacije.

„Nasilje u parlamentu je potpuno neprihvatljivo i mi pozivamo na smirivanje i uzdržanost. Ministarstvo unutrašnjih poslova i policija moraju da osiguraju bezbednost parlamenta i njegovih članova”, navedeno je u zajedničkom saopštenju Mogerini i Hana.

Demokratija mora da ide svojim putem, naveli su oni i dodali da su primili pozitivnu vest o izboru Talata Džaferija za predsednika parlamenta.

„EU je uverena da je politički dijalog u institucijama jedini put napred i apelujemo na sve političke aktere da poštuju Ustav zemlje i deluju u duhu demokratskih principa, pristojnosti i zdravog razuma”, navodi se u saopštenju.

Makedonija je zemlja kandidat i EU je spremna da radi sa parlamentom na neophodnim reformama kako bi zemlja napredovala na evropskom putu, poručili su evropski zvaničnici.

I američka ambasada u Makedoniji podržala izbor Džaferija

SKOPLJE – Američka ambasada u Skoplju večeras je osudila događanja u makedonskom parlamentu, uz poruku da priznaje izbor Talata Džaferija za predsednika Sobranja.

„Najoštrije osuđujemo nasilje u parlamentu. To nije u skladu sa demokratijom i neprihvatljiv je način za prevazilaženje razlika”, piše u saopštenju objavljenom na fejsbuk stranici ambasade.

Kako se navodi, ključno je da sve političke stranke poštuju pravo i demokratske procese i da se uzdrže o nasilnih akcija koji pogoršavaju ovu situaciju, prenela je MIA.

„Većina poslanika izabrala je Talata Džaferija za predsednika parlamenta tokom regularne, produžene sednice Sobranja, pred javnošću i medijima. Mi ćemo sa njim sarađivati radi podrške demokratiji u interesu Makedonije”, piše u saopštenju američke ambasade

Rusija traži prekid pritiska na Makedoniju

MOSKVA – Rusija je danas pozvala da se prekine spoljni pritisak na Makedoniju i da se dozvoli odgovornim političkim snagama u toj zemlji da sami odlučuju o budućnosti, saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.

U saopštenju se navodi da je makedonska opozicija juče izabrala predsednika Sobranja zaobilazeći opšte prihvaćene procedure, nakon čega su pristalice građanske inicijative Za zajedničku Makedoniju upali u zgradu parlamenta u Skoplju u znak protesta protiv te odluke, zauzeli skupštinsku salu i napali poslanike.

„U tim okolnostima adekvatno rešenje može biti pronađeno samo kroz unutar-makedonski dijalog u skladu sa ustavom i zakonom”, istaklo je rusko ministarstvo, javlja TASS.

Ko je Talat Džaferi?

SKOPLJE – Izbor Talata Džaferija, poslanika albanske Demokratske unije za predsednika Sobranja, bio je neposredni povod za noćašnje nemire u makedonskom parlamentu, iako on nije nepoznat ovdašnjoj javnosti.

Ko je Džaferi?

Džaferi je bivši komandant albanskih pobunjenika, koji je 2012. imenovan za ministra odbrane Makedonije.I tada je njegov izbor izazvao veliku kontroverzu u Makedoniji.

„ONA (Oslobodilačka nacionalna armija) je sada na čelu vojske”, napisala je na svojoj Fejsbuk stranici Džaferijeva stranka, (DUI), inače, višegodišnji manjinski partner u vladi Nikole Gruevskog.

Njegovo imenovanje izazvalo je tada oštru reakciju makedonskih veterana iz sukoba 2001. godine vođenog između albanskih pobunjenika i državnih snaga bezbednosti, koji su zapretili protestima zbog novog ministra koji se nekada borio protiv njih kao komandant 116. brigade ONA-e.

„Zbog jedinica na čelu sa Džaferijem i njenih metaka, nemam pola svojih unutrašnjih organa”, rekao je tada za BIRN penzionisani general Stojanče Angelov, pokazujući svoje ožiljke koji ga još podsećaju na brojne operacije kojima je podvrgnut 2001. godine.

Džaferi je tada izjavio da je njegov cilj da oružane snage pretvori u „simbol suživota, tolerancije i poštovanja različitosti”.

Rođen je 1962. godine kod Gostivara.

Makedoniju je napustio kao tinejdžer i upisao se u vojnu školu u Beogradu, glavnom gradu tadašnje Jugoslavije, gde je kasnije pristupio Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) i napredovao sve dok se ranih devedesetih nije raspala zajednička država.

Nakon što je 1991. godine Skoplje proglasilo nezavisnost, on je postao visoki oficir novoosnovane makedonske vojske.

Bio je raspoređen u Tetovo, grad u kojem su se 2001. godine vodile brojne bitke tokom kratkog ali nasilnog oružanog sukoba.

Kada je 2001. izbio sukob, Džaferi je dezertirao iz vojske i pridružio se albanskim pobunjenicima koji su se borili protiv makedonskih snaga bezbednosti.

Njegova 116. brigada ONA-e vršila je vojne operacije u Gostivaru, ali se malo šta drugo zna o njegovim aktivnostima u tom periodu.

U Džaferijevoj zvaničnoj biografiji na internet stranici Ministarstva odbrane ne pominje se šta je radio tokom 2001. godine.

Sukob je okončan iste godine potpisivanjem Ohridskog mirovnog sporazuma, koji garantuje veća prava Albancima.

Kao rezultat toga, država je amnestirala Džaferija i njegove saborce.

Za građane albanske nacionalnosti, imenovanje bivšeg komandanta predstavlja veliku pobedu vojnog krila bivše ONA-e, koja je sada deo DUI.

Veterani ONA-e do sada su se u stranci nalazili u zapećku i retko su imenovani na više funkcije.

Ubrzo nakon završetka sukoba, Džaferi je pristupio DUI, koja je postala najpopularnija politička stranka među Albancima u Makedoniji i redovno se nalazila u svim sastavima vlade.

Od 2004. do 2006. godine, Džaferi je bio zamenik ministra odbrane.

Neke njegove bivše kolege izjavile su da je on pravičan čovek koji ne deli ljude po nacionalnosti.

„Radila sam u kabinetu tadašnjeg zamenika ministra. Kada je Džaferi došao, doveo je sa sobom svoju albansku pomoćnicu… Međutim, nije bio zadovoljan njenim radom i odlučio je da me zadrži kao svoju saradnicu. Rekao mi je da mu je potreban neko ko poznaje posao, a da nacionalnost nije važna”, kazala je svojevremeno jedna Makedonka koja je tražila da ostane anonimna.

Džaferi je 2008. godine postao poslanik u Sobranju, što je pozicija koju je zadržao sve do danas.

U svojoj biografiji na internet stranici Ministarstva odbrane, Džaferi je naveo da govori albanski, makedonski, srpskohrvatski i engleski.

Džaferi: Situacija je teška ali sve će leći na svoje mesto

SKOPLJE – Izabrani predsednik makedonskog Sobranja Talat Džaferi izjavio je da će „biti posledica” zbog onog što se sinoć dešavalo u parlamentu, ali da veruje da će „sve leći na svoje mesto”.

Džaferi, član Demokratske unije za integraciju (DUI), jedne od stranaka Albanaca u Makedoniji, posle čijeg izbora je nastao haos u Sobranju, rekao je za prištinski „Zeri” da je „ovo teška situacija” i da će „događaji od sinoć sigurno imati svoje reperkusije”.

„Ipak, verujem da će sada sve leći na svoje mesto. Albanski poslanici su dobro, mi smo odmah evakuisani i nismo u opasnosti”, rekao je Džaferi.

„Zeri” navodi da je Džaferi juče poručio da neće „dozvoliti uzurpaciju institucija”.

Makedonski MUP je saopštio da je situacija u centru Skoplja normalizovana, nakon što je u centru makedonske prestonice u protestima povređeno između 77 i 100 ljudi.

U makedonskom Sobranju se od 18 sati sinoć odvijala istinska drama, gde su demonstranti, nakon što je parlamentarna većina izabrala Talata Džaferija za predsedavajućeg parlamenta, upali u zgradu i napali i raskrvarili glave lidera SDSM Zorana Zaeva i potpredsednika te stranke Damjanu Mančevskom, a teže je povređen poslanik Alijanse za Albance, Zijadin Sela, javili su tamošnji mediji. Zaev je lakše povređen u pesničenju.

Većina u makedonskom Sobranju koju čine SDSM Zoran Zaev i albanske stranke, izabrala je juče, posle prekida sednice Talata Džaferija za predsednika parlamenta, a pristalice pokreta „Za zajedničku Makedoniju” upali su u zgradu Sobranja gde ih je obezbeđenje sprečilo da se popnu stepenicama u salu u kojoj su poslanici.

Među demonstrantima bilo je i ljudi sa crnim maskama na licima.

Do izbora Džaferija došlo je pošto je predsedavajući Sobranja Trajko Veljanovski prekinuo sednicu Sobranja, na čijem dnevnom redu nije bio izbor novog predsednika parlamenta.

Međutim, predsedavanje je tada preuzeo najstariji poslanik u sali koji je glasovima poslanika SDSM i albanskih partija stavio na dnevni red izbor predsednika Sobranja, pa je potom Džaferi i izabran.

U sali su ostali i poslanici VMRO-DPMNE, bivšeg premijera Nikole Gruevskog, koji su uzvikivali „Ovo je puč”.

Miša Đurković – NATO sprema haos u Skoplju

„Ništa što se desilo u jučerašnjem danu nije slučajno, od oslobađanja Ramuša Haradinaja, i dešavanja u Makedoniji su, po mom mišljenju, tempirani događaji iz kuhinje NATO-a i struktura američke administracije da bi pre svega medijski pokrili ono što je najvažnija stvar, a koja se danas dešava na Cetinju — nasilno uvođenje Crne Gore u NATO“, kaže za Sputnjik Miša Đurković, sa Instituta za evropske studije.

Odgovarajući na pitanje zašto Đorđe Ivanov nije sinoć uveo vanredno stanje u državi, Đurković kaže da je to pre svega pitanje za makedonskog predsednika. Šta će biti ako sastanak na koji je on pozvao sve stranačke lidere ne bude uspešan, Đurković kaže:

„Bilo je raznih spekulacija o tome da li će se ići sa tom merom, da li su se stekli uslovi da se sve prebaci na taj nivo, ili da se ostavi prostor za povratak u, uslovno rečeno, okvire vladavine prava. Ono što je juče bio osnovni problem je to što su Zaev i albanska ekipa probali da nasilnim putem izađu iz okvira vladavine prava mimo Ustava i da uzurpiraju instituciju parlamenta. Mislim da ovo što Ivanov radi jeste pokušaj da danas okupi političke lidere svih stranaka, a videćemo ko će od njih doći, i pokušaj da na neki način vrati priču u okvir redovnih procedura i vladavine prava. Sam čin uvođenja vanrednog stanja ostaje kao krajnja mera, ali očito je procena da se pokuša da se sve vrati u okvire regularnih institucija. Naravno, sa druge strane, treba da se računa i na to da je Makedonija mala država, i verovatno je bio veliki uticaj stanih sila da se vanredno stanje ne uvede“.

Đurković nije želeo da spekuliše ko bi mogao da dođe na sastanak kod Ivanova, a ko ne, jer se situacija iz minuta u minut menja. Ali, kaže, desilo se upravo ono na šta su upozoravali.

„Stalno podsećam na tekst koji je objavio jedan od glavnih stratega SDSM-a, koji je najavljivao još pre dve nedelje da SDSM treba na silu da Talata Džaferija postavi na mesto predsednika Parlamenta“, navodi Đurković.

Na pitanje da li postoji opasnost od albanskog faktora i ponavljanja scenarija iz Kumanova 2015, naš sagovornik je rekao da niko dole nije naivan.

„Odavno slušam iz makedonskog establišmenta o postojanju paravojnih albanskih grupa i o raznim oblicima pripreme destabilizacije koja se sprema godinama unazad. Tako da ono što se desilo u Kumanovu jeste bila posledica toga. Makedonske službe bezbednosti su to delimično pratile, i iako nisu uspele sve da spreče, ipak su uspele da u tom trenutku priču zadrže da se ne raširi dalje. Posle toga je pojačana kontrola i pripreme za taj tip destabilizacija, i to je nešto na šta se i te kako računa, ali makedonska strana nije naivna“, navodi Đurković.

Naš sagovornik kaže da uvek postoji mogućnost da sukobi eskaliraju, bilo na ulicama ili negde druge, i podseća da su građani poslednjih 60 dana na ulicama.

„Građani Makedonije su zauzeli faktički prostor i oni to dobro rade. Ne misli da su pristalice Zorana Zaeva raspoložene da izađu na ulice. Niti verujem da Makedonci mogu da prihvate neku kantonizaciju“, navodi on.

U isto vreme, govoreći o Srbima koji žive u Makedoniji, Đurković kaže da se Srbija kao država dosta mudro ponaša i poziva na smirenje, ali i da mora da misli na svoje geopolitičke interese i položaj i zaštitu Srba u Makedoniji, i o tome se veoma vodi računa u ovom momentu.

Emil Vlajki – Zapad dao mig Albancima

Zapad se nedvosmisleno trudi da u što kraćem roku napravi „veliku Albaniju“. Dao je mig Albancima u Makedoniji da je za to došao odgovarajući moment, kaže za Sputnjik Emil Vlajki, bivši potpredsednik Republike Srpske.

On ističe da je Zapad našao i „makedonskog kvislinga Zaeva, koji je, po naredbi svojih zapadnih gospodara, odlučio da se, u dosluhu sa Albancima, Makedonija podeli na dva dela“.

Zaev je, kaže Vlajki, svojim lažnim programom jednom uspeo da prevari narod da glasa za njega.

„Ali kada je obelodanio svoj istinski, izdajnički program, makedonsko stanovništvo se diglo na noge, a ono je većina u toj zemlji. Pored toga, sreća je što je makedonski predsednik Ivanov odmah shvatio o čemu se radi, odbio je da dodeli mandat Zaevu da sastavi vladu i hrabro odoleo pritiscima Zapada“.

Vlajki kaže da, u ovom času, Zapad u Makedoniji radi potpuno istu krvavu stvar koju je uradio u Jugoslaviji, Bosni i Hercegovini i u Srbiji — izaziva raspad i stvara muslimanske tvorevine.

„Spreman je da, radi američkih geostrateških interesa, izazove novi građanski rat na Balkanu. Možda se u ovom času kriza u Makedoniji nekako i razreši, ali to neće dugo trajati“, zaključuje Vlajki.

Analitičari o krizi – Mogući etnički sukobi

Nemiri u Makedoniji bi lako mogli da prerastu u etnički sukob između Makedonaca i Albanaca, izjavio je političko – vojni analitičar Zoran Dragišić.

„Ovo je poslednji udarac koji, pribojavam se, Makedonija neće moći da izdrži. Bilo je pitanje kada će se dogoditi nešto ovakvo što će Makedoniju uvesti u agoniju. Bojim se da će posle ovoga teško moći da se nađe rešenje”, rekao je Dragišić sinoć za Pink.

On kaže da ne treba mnogo očekivati od vojske i policije u smirivanju sitacije pošto su one multietničke.

Dragišić je podsetio da se i u slučaju raspada Jugoslavije nešto slično dogodilo kada je svako otišao u svoj tabor.

„Slično će se desiti i u Makedoniji, plašim se da će se sukob između dve stranke Gruevskog i Zaeva preći u međuetnički sukob Albanaca i Makednaca”, rekao je Dragišić.

On kaže da je još od Prizrenske lige Austrougarska bila sponzor velikoalbanskog separatizma.

„Sada su osetili priliku da jedan deo makedonskih teritorija stave pod svoju kontrolu koristeći haotičnu situaciju u Makedoniji. Večeras ili sutra može samo jasno da se pokaže ono što je dugo postojalo ispod žita. Svi kompromisi koje su činili Albancima su završeni”, naveo je Dragišić.

On dodaje da je Makedonija bila prinuđena da prizna nezavisnost Kosova da bi sačuvala unutrašnji mir, kao i da je više od 90 odsto Makedonaca svakako protiv toga, a i onih 10 odsto kažu da su to morali da učine da bi sačuvali mir.

Dragišić je rekao da proglašavanje vanrednog stanja nije dobra mera, osim ako ne dođe do eskalacije sukoba, ali i da vanredno stanje mora uvesti ako dođe do oružanog sukoba.

Analitičar Dejan Vuk Stanković je rekao da su Makedonci pokazali da su spremni da brane državu, dok je podbacila politička elita pokazavši nedostatak „nacionalnog samopoštovanja”.

Vuk Stanković ističe da Makedonija ima još od 2001. godine problem sa funkcionisanjem države i da postoji duboka podela politička političke elite u Makedoniji.

„U ravnodušnosti EU krije se podrška jednoj opciji u Makedoniji. Za nas je interesantno da je Makedonija dobar primer šta ne smemo da dozvolimo, da vlastoljublje bude jače od državnog razloga”, rekao je on dodajući da je sve prisutniji albanski nabujali albanski nacionlizam, uz podršku sa strane.

Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simeunović je rekao da je glavno pitanje šta će biti sa parlamentom, ali da je činjica da su se Albanci pomerili u pravcu stavranja Velike Albanije.

„Albanski ekstremisti su spremni da uđu u Makedoniju, to je stanje koje više odgovara Albancima, sve dok Evropa ne kaže protiv, a u to sumnjam. Da je Evropa htela izbore oni bi već bili. Zaev je mogao da raspiše izbore da je hteo, a lokalni izbori će se održati u roku koji odredi Evropa”, naveo je Simeunović.

On je kazao da je sigurno da albanske oružane grupe se neće aktivirati sve dok masa ne pokuša nešto da uradi na silu.

„Albanska strana može da bude zadovojna, u Tirani i Prištini i zapadnoj Makedoniji. Nama isto odgovara smirenje kao susednoj državi, jer ipak su to neka njihova posla, a mi moramo da vodimo računa o jugu Srbije”, rekao je Simeunović.

Izvor: Agencije, CEOPOM-Istina