Криза владе или СПС-а

Колико и само упозорење Ивици Дачићу да „сам са собом одлучи да ли ће његов СПС бити део владајуће коалиције или ће прећи у опозицију”, толико већ и чињеница да је то Александар Вучић отворено испричао једним дневним новинама пружа могућности за различита тумачења узрока и последица стања у врху власти. И у врху Социјалистичке партије Србије.

Први потпредседник владе и шеф дипломатије јуче је, међутим, био изричит да жели да остане део власти и изразио разумевање за Вучићев захтев. Али није пропустио прилику да оштро узврати потпредседници владе Зорани Михајловић која је у интервјуу „Политици” рекла да је врло тешко бити премијер и руководити министарством, те да верује да је МУП сасвим сигурно трпео због тога у ранијем периоду.

„Она (Михајловић) треба да се определи – или смо заједно у влади или нисмо”, рекао је и додао да није у реду да се преко њега неко сада враћа на политичку сцену, по темама које нису више актуелне.

А свега овога, делује, не би било да је Бранко Ружић, председник Извршног одбора СПС-а, приљежније бранио владајуће структуре у емисији „Утисак недеље” и да је показао веће разумевање за начин решавања проблема у МУП-у. Или би било, само би повод био нешто друго. Већ се прича да су напредњаци незадовољни социјалистима који се, наводно, „извлаче” из непопуларних послова препуштајући коалиционим партнерима да буду на удару незадовољства јавности. У сваком случају, саговорници „Политике” се слажу да Ружићев наступ, такав какав је био, није довољан разлог за велику драму у владајућој коалицији.

Дакле, пошто је премијер Вучић потврдио листу „Блиц” да је на седници владе лидеру СПС-а рекао да не може да седи на две столице, а поводом Ружићевог ТВ наступа у којем је, како је рекао, критиковао владу и премијера поводом смена начелника у полицији, али и због сукоба премијера са појединим страним амбасадорима, додао је: „Јасно сам поручио Ивици Дачићу да такво понашање његових функционера нећу да толеришем и да као владајућа коалиција не можемо тако да функционишемо. Пред Србијом су изузетно тешке реформе које морамо да спроведемо и влада мора да буде јединствена да би реформе биле успешне”.

Јуче, после сусрета са секретаром спољних послова Ватикана, Дачић је рекао да не жели да диже „превелику медијску прашину” око Вучићевог упозорења зато што је то сасвим нормално: „Сасвим је нормално да СПС и СНС нису иста партија. Сасвим је нормално да свака од ове две партије има свој идентитет и да свако од нас има свој поглед на одређене проблеме”.

Он је истакао, преноси Танјуг, да су односи СПС-а и СНС-а коректни и да потпуно разуме такву реакцију зато што је, како је рекао, и сам тако реаговао када је био премијер и када су неке критике долазиле из редова владајуће коалиције.

„С друге стране, није нормално и није могуће да странка која је у власти води антивладину политику”, указао је и додао да нико из званичних структура СПС-а никада није изражавао било какву сумњу у такву једногласну одлуку СПС, напротив.

Он је рекао да ће ових дана заказати конгрес СПС-а који ће бити одржан до краја године. „То је редован конгрес СПС-а и на њему треба да се разговара и да се дефинишу сва ова питања. То је питање будућности наше партије и тражења идентитета у времену када су све друге политичке партије сем СНС-а нестале са политичке сцене”, казао је Дачић.

Претходно је и потпредседница СПС-а Славица Ђукић-Дејановић изјавила за Бету да је став те странке да најкоректније учествује и доприноси власти, а да су све друго индивидуални ставови. Према њеним речима, нема подела у СПС-у, али „индивидуалних варијација” очигледно има.

Јуче нисмо могли да сазнамо шта о свему мисли и „бунтовни” Бранко Ружић, који је бар још једном изазвао Вучићев гнев – онда када је јавно рекао да не верује да је његов пријатељ Драган Ђурић крив, пошто је у јануару ухапшен због приватизације Ветеринарског завода. Треба, међутим, подсетити и да је за наступ у „Утиску” добио честитке од страначких колега Милутина Мркоњића и Дејана Раденковића.

Ђорђе Вукадиновић, уредник „Нове српске политичке мисли”, сматра да је питање колико је ефектно Ружић бранио власт или није, нешто што не завређује тако драматичну реакцију, то јест, намерно му је дата таква тежина. Цела ова ситуација њему помало личи на оно када је партнер незадовољан у вези и жели да раскине, па увек нађе „добар” разлог да се наљути не би ли оправдао ту своју намеру.

„Нити је у Ружићевом наступу било нешто спектакуларно, нити је био нарочито проблематичан са становишта владајуће коалиције. А и да јесте, тешко да Ивица Дачић може бити кривац за то будући да Ружић није ни његов ни СПС-ов портпарол, а није ни члан владе, а и прилично је познато да њих двојица не мисле исто о многим стварима”, оцењује Вукадиновић.

Он допушта могућност да све ово може да има везе са унутрашњим односима у СПС-у у контексту припреме за конгрес, па би ово била Вучићева „помоћ” Дачићу да се ослободи или мало деградира Ружића (као конкурента, како се спекулише, за лидерску позицију) под изговором да то траже Вучић и напредњаци.

„Ипак, пре ће бити да је то нека врста упозорења СПС-у од стране премијера, а можда и најава неке будуће реконструкције владе, када Вучић пожели да мало проветри или промени партнере”, каже Вукадиновић.

Можда би оцена да је Вучићево упозорење Дачићу заправо укор пред искључење била прејака, каже политички аналитичар Дејан Вук Станковић, али то је свакако јавно изјашњавање које ће имати приличан утицај на односе унутар коалиције. Како објашњава, не верује да би Вучић тако нешто јавно саопштио да ствар није озбиљна. Поред тога, ова влада може и без социјалиста и Вучић не мора да их толерише.

И Станковић сматра да је Ружићев јавни наступ само повод: „Ружићево гостовање није изненађујуће ако се узме у обзир да је он на некој врсти ‘ратне ноге’ са Вучићем одраније. Али не би Вучић подизао ствар на тај ниво да је реч само о Ружићу, који у овом тренутку ни на који начин не може да доведе Вучића у питање. Неће му нарушити рејтинг, нити променити односе у коалицији, његови ставови Вучићу нису битни. Дакле, опаска на рачун Ружића је вероватно опаска на рачун социјалиста генерално”.

Извор: Политика