Kumanovo ili Makedonija u ratu

U Makedoniji traje pravi rat. Kažem traje, zato što je ovaj sukob počeo davne 1992. kada su Albanci u toj zemlji, bez obzira na velika prava koja su uživali, proglasili „Republiku Iliridu“. Reč je o tihom ratu bez frontova, koji je na globalni plan izneo taktiku sličnu „ličenju“, tihom i zločudnom proterivanju drugačijeg stanovništva sa plemenske teritorije. Uskoro će biti navršeno četvrt veka planskog razaranja makedonske države. Građanski rat iz 2001. i Ohridski sporazum samo su najvažnija prekretnica u ovoj decenijskoj borbi. Pre tri godine na Smiljkovoskom jezeru u blizini Skoplja ubijena su petorica Makedonaca. Počinioci su uhapšeni, ali ne i nalogodavci. Osuda je dovela do masovnih demonstracija i nemira. Zvanično objašnjenje je da je reč o zločinu islamista. Ipak, u Makedoniji i šire malo ko je poverovao u tu tvrdnju. Pre dve godine, usred Skoplja, ponovo je proglašena „Republika Ilirida“.

Albanski narod u Makedoniji, čija je najveća stranka u vladajućoj koaliciji, protiv čije volje je nemoguće voditi ovu državu (bez obzora na činjenicu da Albanci čine za četvrtinu manji udeo u stanovništvu ove države nego što Srbi čine u Crnoj Gori), očigledno nije dovoljno zainteresovan za nacionalnu revoluciju i stvaranje ujedinjene države svih Albanaca putem rata. Zato je uvek, i 2001. i pre nekoliko sedmica, bilo potrebno da državne policijske stanice i granične prelaze napadnu jedinice maskiranih terorista sa teritorije Republike Srbije, tačnije sa pokrajine pod „zaštitom UN“ poznate kao „Kosovo-UNMIK“. Za vreme vladavine Miloševićevog režima nije zabeležen takav napad, ali su trupe Vojske SAD stajale na toj granici i „drhtale“ od, kako je jedan od njih rekao za neku od američkih televizijskih stanica, „milion srpskih vojnika koji se kreću između Hrvatske i Makedonije“.

Svedoci smo procesa koji više nije usamljeni zemljotres.  U Makedoniji traje istinski rat. Nedavno je napadnuta usamljena policijska stanica, sada u Skoplju ginu socijalci, a u Kumanovu u subotu i nedelju traje rat albanskih terorista i makedonske policije.

Šta je preduzela Evropska unija? Šta čine Sjedinjene Države? Albansko Kosovo je njihova tvorevina, bez njih nikada ne bi nastalo ovakvo kakvo je danas. Činjenica da danas u sred Evrope postoji gnezdo i utočište terorista njih ne uzbuđuje. Šta bi se dogodilo da iz Srbije ka srpskim zemljama polaze grupe naoružanih vojnika nepoznate komande, odlučnih da napadaju civile i vojnike susednih država? Ili je možda problem samo u tome čijim bi oružjem bili naoružani?

Ratu koji po svemu sudeći počinje u Makedoniji i koji još dugo neće imati frontove, već će taktikom gripa godinama lomiti i možda umoriti makedonsku državu, prethodile su političke izjave Edija Rame i Hašima Tačija. Ima li ovo veze sa nekažnjenim izjavama najvećeg političara među tiranskim molerima o ujedinjenju Albanca modernim ili, ako je to nemoguće, konvencionalnim metodama?

Dok traje agresija na jednu suverenu i međunarodno priznatu evropsku državu, nameće se još jedno pitanje: da li umerena, oprezna i postepena reakcija premijera Makedonije Gruevskog i predsednika Ivanova u suštini govori u prilog tezi da je ovde u pitanju ukrajinski scenario. Samo što su u Ukrajini lokalni Rusi i ekstremni Ukrajinici  protivnici, dok su u Makedoniji Albaci i ekstremisti iz opozicije saveznici? Da li bi uvođenje reda u Makedoniji, kakvo nalažeu njen ustav i praksa svake moderne države, dovelo do aktiviranja poznatih mehanizama koji su posle prošle pobune ministra odbrane Makedonije poslali u Hag, a teroriste na vlast?

Preko srpske granice, ovo malo što je ostalo prema Makedoniji posle okupacije Kosova, nema više makedonskih policajaca, carinika i graničara. U Beogradu je u subotu zasedala koordinacija službi bezbednosti. Pre nekoliko dana je predsednik Nikolić, poznat po svojim gafovima, pozvao na stvaranje Balkanskog saveza protiv Albanije. Zamislio je, u svojoj promišljenosti i znanju, da rukovodi članicom NATO-a (Grčkom), protiv njegove druge članice (Albanije). Nikolićeva spremnost da vodi politiku preko novina ne umanjuje potrebu promišljenog i dugoročnog delovanja. Nama je danas potrebna složena politika koja dugoročno treba da zaštiti Srbiju. Nasuprot tome, kod nas je na delu taktika izlaska iz kosovske krize, spremaju izbore koji će legitimisati izbacivanje Kosova iz Ustava Srbije. Za to vreme govoriće mnogo a raditi malo. Đukanović pak veruje da će ga članstvo u NATO-u, koje podržava trećina građana, spasiti za dugi niz godina. Možda će ga primer Grčke uskoro razuveriti.

Jedino što je za sada dobro u svemu predstavlja činjenica da je za postojeću krizu logički nemoguće okrviti Srbe iz Makedonije  i Srbiju. To je prvi slučaj posle 1945. godine.

Izvor: Napredni Klub