Lažovčine

Naravno da sam u (ne)nadanom, (zasad samo medijskom) ratu između Aleksandra Vučića i EU na strani svog premijera!

I ja sam, kao i On, Vučić, protiv uplitanja raznih proevropskih i belosvetskih anonimusa, nižerazrednih činovnika, poput, recimo, portparola Maje Kocijančić, u diskreciono pravo odlučivanja svake, pa i najmanje samostalne države …

Ma o čemu se radilo …

Tu sam, dakle, jasan: ali, nejasno mi je, istovremeno da naš, dakle i moj predsednik Vlade, ako je Srbija samostalna i ako želi sam da odlučuje, kako i zašto strani ambasadori, istina ne svi, već oni probrani i moćniji, sede na sednici Vlade Srbije.

I to kada se radi o redovnom, dakle radnom, a ne svečanom sastanku Vlade?!

Nisam baš upućen u te stvari, kao, verujem, Vučić, ali nisam čuo da je neki naš, a Bog me ni ruski, pa čak niti onaj ambasador sa Devičanskih ostrva, Barbadosa, Papuanske nove Gvineje, ili ostrva Fidži, dolazio na sastanke tužih vlada, komentarisao, predlagao i nalagao neka rešenja bilo kojoj, pa makar i marionetskoj vladi, na sednici te iste Vlade …

Možda sam ja neupućen (moraću da priupitam kolumnistu „Svedoka“ i mog višedecenijskog drugara, Milivoja Glišića, eks ambasadora u Australiji pride Novi Zeland, pa još i okolnih ostrva-kako to funkcioniše), priznajem, možda se ne razumem u te EUropske manire, ali što bi se reklo – ne mere.

Istovremeno „Blic“, iz svojih izvora, obelodanjuje da će nekakvo izmirenje Aleksandra Vučića i Majkl Devenporta uslediti uskoro i da će se ovaj „rat PPV-a i EU izgladiti već ove nedelje?!

Međutim, tu se opet petlja, časna reč, i kao majonez – u sve meša – Boris Bivši Tadić koji isto, i opet u „Blicu“ kaže da je reagovanje predsednika Vlade Srbije, dakle Vučića, „svakako preterano“?!

Nisam, keve mi, pažljivo pratio uzrok, tj. pisanje izvesne istraživačke ekipe nekakvog BIRN-a ili tako nekako, samo sam pročitao da je u to nešto, navodno, upetljan Vučićev čovek od najvišeg poverenja, plis kum, izvesni Petrović?!

A, u Srbiji zna se, kum nije dugme …

Časna reč, ako mi ne verujete pitajte, recimo, Voju Šešelja, koji ima dobro iskustvo s kumovima, da ne pominjem onog nesrećnika Vujicu Vulićevića koji je zarad proevropskog puta Miloševe Srbije isporučio Karađorđevu glavu Stambolu … na Bosforu

Sviđa mi se, iako nije EUropski, da je moj premijer neke novinare nazvao lažovima!

Ali, ne svođa mi se što neke ovdašnje lažovčine, koji se predstavljaju kao novinari, ne nazove istim imenom i po istim aršinima.

Nema mojih i tuđih novinara-lažova.

Lažov je uvek lažov, pa to ti je …

Čitam da je Srbija po medijskim slobodama avanzovala ka sredini tabele, valjda smo sad na visokom 54. mestu… ili tako nekako …

A da su u Srbiji medijske slobode jako relativne svedoči i činjenica, da je nekim novinama i novinarima svakako, sve dozoljeno … i da „naručuju ubistva“ i da nekog, samo ako nije nekom važnom po volji, obeleže kao homoseksualca, pedera, ili ne znam sve šta još…

Da se o tom čoveku preko medija poručuju i isporučuju ekskluzivne, najčešće lažne ispovesti i teledirigovane laži …

Istovremeno znam da u tužilaštvu postoji dežurni tužilac koji svakodnevno ima zakonsku obavezu da pročita šte novine pišu i elektronski emituju i da je obavezan da – reaguje, ako je zakon prekršen…

Nije valjda i taj dežurni uplašen da mu ne prilepe etiketu da je cenzor, a Srbija da guši medijske slobode …

Oduvek tvrdim, da na srpskoj medijskoj sceni ne postoji cenzura!!

Ali, istovremeno tvrdim, postoji javašluk, bahatost, caruje neznanje… uz to i reketiranje ljudi. Istina ne heklerom, nego petitom iliti nonparelom… I da je nekima, pre svega bliskim vlastodršcima, dozvoljeno da ispljuju koga i kad hoće i žele, da mu prilepe etiketu da je fašista, nacista, „gebels“ iliti Rišelje…

Dakle, cenzura jok, javašluk da.

Što je najcrnje: ti pljuvači, ti lažovi, te vucibatine su, mahom, isti ljudi?! Godinama. Samo u drugim redakcijama.

Samo pljunu u šake, presvuku dres i Jovo-nanovo pljuvanje zarad interesa novog gazde iliti novog centra moći…

Neki se ponašaju, recimo kao E-cigareta, ne mirišu, ali zato smrde!

Dobro je, dakle, što je predsednik Vlade Srbije pokrenuo pitanje lažova u medijima?!

Jer, sad očekujem da progovori on, ili resorni ministar… Mada se taj, mahom, ne meša u svoj posao, očito zadovoljan da je Srbija usvojila set-medijskih EU zakona, s kojima, i ne zna šta će, ali kopi-pejst produktivnost u donošenju zakona se izgleda više ceni od sprovođenja tih, mahom, nesprovodivih zakona…

Uz to, nije prvi put da se PPV obrušio na strance, ambasadore i druge centre moći da mu u srpskim medijima (samo po mestu izlaženja) „rade o glavi“?!

Istovremeno, često sam voli da kaže da su istovremeno ti isti, zapravo njegovi, da ne kažem prijatelji Srbije, od kojih neki, po Vučiću, više vole Srbiju od nas Srba.

Dakle i od mene.

To, da ambasador EU u Beogradu Majkl Devenport, ambasador Nemačke Hajnc Vilhelm (Heinz Wilhelm), ambasador SAD Majkl D. Kirbi (Michael D. Kirby) više vole Srbiju od mene, izvinite, ne prihvatam, pa ma to izrekao i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

Iskreno, verujem da je to PPV izrekao više figurativno, nego što to stvarno misli.

Jer, čak ni on nije toliko neobavešten koliko bi čovek na osnovu takvih izleta PPV-a u virtuelnu ljubav stranih ambasadora prema Srbiji mogao da pomisli…

A, da je ta stvar sukoba sa EU ozbiljna, posvedočio je, zna se, Aleksandar Vulin.

JUL je kul, zar ne?!

Ne bih sad o mom bivšem kolegi, eks-gloduru neovisnog tjednika „Pečat“.

Jok.

„Vučiću niko ne može da naređuje!“, kaže Vulin.

Haug!

Da nema Vulina, trebalo bi ga izmisliti…

Keve mi.

Samo, nešto se mislim: Lakše će Vučić da izađe na kraj sa EU, Devenportom, Kirbijem, Vilhelmom, nego predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa „Poni ekspresom“ i „Alo bre“ novinama.

Jednima smeta što predsedniku smeta što mu iznad glave lete avioni i helikopteri, drugima što se prva dama Srbije, Dragica, ne oblači u „Koko šanel“ nego kod šanera, gde, naravno štedi grdnu lovu?!

Očito da je sve relativno…

Teška reč. Da mi umre majka!

Izvor: Svedok