„Lex specialis“ za rasprodaju i poklanjanje

BEOGRAD – Ministar privrede i v. d. ministra finansija Dušan Vujović izjavio je danas da će usvajanjem Zakona o privatizaciji biti otkočena privatizacija 584 preostale državne firme i da će rok za transformaciju ovih preduzeća u privatnu imovinu biti 31.decembar 2015.godine.

Prema njegovim rečima, te tih 584 firme prave državi direktne troškove od 800 miliona dolara na godišnjem nivou.

„Predlog Zakona o privatizaciji nudi fleksibilniji izbor modela, metoda i mera privatizacije koja će omogućiti da preduzeća pronađu potencijalne partnere, investitore, kupce i vrate se u privredni život ako je to moguće, odnosno potraže rešenje u stečaju ako to nije moguće“, rekao je Vujović poslanicima pri predstavljanju ovog zakona.

On je dodao da ovaj zakon ima karakter lex specijalis, da bi se otklonile prepreke koje bi možda proizašle iz protivrečnosti sa drugim zakonima.

Vujović je naglasio da je cilj zakona zaštita svih ključnih instituta tržišta, posebno institut zaštićenih poverilaca i instituta svojine.

Pored prodaje kapitala, koja je bila predviđena i prethodnim zakonom i koja je često nailazila na prepreke kada kapital ima nultu ili negativnu vrednost, Vujović ističe da ovaj zakon predviđa i mogućnost prodaje imovine.

„Imovina može da se prodaje u svakoj situaciji i može biti predmet prodaje ukoliko se obezbede odgovarajući uslovi da se ta imovina usaglasi sa vrednošću potraživanja“, naveo je ministar.

Zakon, kako je istakao, predviđa strateško partnerstvo kao model prodaje i prenos kapitala bez naknade.

„Prenos kapitala bez naknade je poznat iz starih zakona o privatizaciji gde je on korišćen da se 30 odsto društvenog kapitala prenese bez naknade radnicima. U ovom zakonu se taj model proširuje i na potencijalne partnere u privatizaciji da bi se prenosom svojine kontrolisao proces privatizacije“, rekao je on.

Ministar je istakao da su zakonom predviđena samo dva metoda prodaje, a to su tender nakon koga sledi aukcija, a drugo je jednostavno prikupljanje javnih ponuda. Merama koje prethode procesu privatizacije, predviđena je, kako je naveo, mogućnost otpisa dugova i mogućnost konverzije dugova u svojinu odnosno kapitala.

„Ovaj zakon omogućava da se po usvajanju u kratkom roku pozovu svi zainteresovani partneri i investitori da podnesu validne programe privatizacije odnosno ekonomskog restrukturiranja preduzeća. Cilj je da preduzeća imaju tržište, da imaju mogućnost da ekonomski prežive, a da se u sklopu tog procesa pronalaze rešenja za finansijska dugovanja i ostale probleme sa kojima su ta preduzeća bila suočena a koja nije bilo moguće rešiti u okviru ranijih zakona“, rekao je ministar.

Što se tiče Izmene i dopune Zakona o stečaju, ministar je naglasio da je njihov cilj povećanje transparentnosti i sprečavanje zloupotreba kod automatskog stečaja, povećanje prava poverilaca koji su do sada imali sekundarnu ulogu u ovom procesu.

„Poverioci snose teret stečaja, gubitak imovine i na njima mora da postoji mnogo veća odgovornost u ovom procesu“, rekao je on.

Brži i transparentniji procesi bi, kako je naveo, trebalo da dovedu do povećanja stepena namirenja poverilaca u procesu stečaja.

SSSS: Da li je Srbija u vanrednom stanju?

Donošenje zakona koja se tiču budućnosti ove zemlje, bez poštovanja zakonskih procedura i uz isključivanje stručne javnosti iz svih procesa sigurno ne donosi kvalitet i izaziva strah među građanima, saopštio je danas Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Prema oceni tog sindikata, novi zakon o privatizaciji na jasan i transparentan način omogućuje rasprodaju svega, pa i prirodnih bogatstava Srbije.

Da li se to Srbija nalazi u vanrednom stanju, a da mi građani Srbije o tome ne znamo ništa ili se nekom strašno žuri da ispuni data obećanja, navodi se u saopštenju povodom upućivanja u Skupštinu Srbije, po hitnom postupku, pet novih zakona.

Bez strategije izlaska zemlje iz krize, bez ulaganja u nove fabrike i podsticanje domaćih proizvođača i preduzetnika, kao i seljaka – nema budućnosti za Srbiju, ocenjuje taj sindikat.

Umesto toga, vlast nudi samo stezanje kaiša i restriktivne mere, kao i robovlasnički položaj radnika. To je samo još jedan korak kako bi se omogućilo tajkunima za još malo profita, ističe se u saopštenju.

Izvor: Tanjug, FoNet