Лидери региона у Дубровнику са Меркеловом

ДУБРОВНИК – Немачка канцеларка Ангела Меркел истакла је данас у Дубровнику да Немачка остаје при свом обећању да ће подржати европску интеграцију свих земаља западног Балкана, а говорећи о појединим земљама, она је посебно похвалила дијалог Београда и Приштине.

Меркел је приликом отварања састанка шефова држава региона у оквиру „Брдо-Бриони“ процеса, рекла да је дијалог Београда и Приштине био успешан, а из историјске перспективе веома важан. Он је, како је навела, омогућио даљи напредак на путу ка ЕУ.

Постизање напретка, према њеним речима, омогућила су храбра руководства, њихова далековидост и одлука да се искористи шанса, поставе смернице за бољу могућност, а то је подстакао изглед на европску перспективу.

„Интересантно искуство је да је успех у дијалогу променио ситуацију за учеснике дијалога на боље. Он није донео само једној страни предности, већ свима. Косовске институције сада делују на целој територији Косова, а људи на северу су, преко избора, добили локалне власти које заступају њихове интересе“, објаснила је Меркелова додајући да ће у привредном смислу север профитирати од тога, а Србија тиме остварила велики корак ка ЕУ.

Напредак у нормализцији односа Београда и Приштине, према њеним речима, мора бити настављен и не сме се стати на пола пута.

Када је реч о Босни и Херцеговини Меркел је казала да жели нову динамику у приближавању ЕУ, и како би се грађанима појаснила будуцност у просперирајућој ЕУ. Она је изразила наду да ће после избора уследити нова иницијатива, да ће уследити дела, и бити предузети одлучујући кораци.

По питању Македоније Меркел је казала да би требало да буде могуће да се тај проблем коначно реши, рекавши да се бавила већ свим могућим комбинацијама имена, и да некада више неће бити могуће смишљати даља.

„Без компромиса неће бити могуће решити проблем, а компромис значи да све стране треба да буду истовремено несрећне“, поручила је немачка канцеларка.

На почетку састанка, она је изразила саучешће жртвама поплава у БиХ и Србији, уједно рекавши да је ова трагедија упутила сигнал наде, јер су људи различитог етничког порекла сарађивали у правазилажењу проблема и пружању помоћи, што је охрабрујући знак.

Регион и њене државе, како је нагласила, одлучиле су се да постану чланице ЕУ, и свако на свој начин прешао је на том путу добар део.

Меркел је казала да регион треба да разговара о пројектима и гледа напред, као и да је добро да је некадашња клима разарања заменила климу заједничке обнове, без да се запостави да је преостало још много задатака које теба решити.

Меркел је казала да су потребни импулси за привреду, и да је у том смислу централно питање инфраструктура, те да је Европска комисија, са земљама чланицама спремна да помогне, као и да је регионална сарадња од користи за све.

 

Она је подвукла да су јачање владавине права, борба против криминала и корупције, независност правосуђа и медија, као и економски успех важни како би грађани имали поверење у своје државе, и да је ЕУ, а и Немачка спремна да им помогне у томе.

„Немачка је за европску перспективу свих држава региона. То је наше обећање којег се и даље држимо. Није увек лако код нас код куће да то гурамо, али од тога нећемо одустати“, поручила је немачка канцеларка.

Она је нагласила да, међутим, напредак свих земаља мора бити доказан, и да је пред свима пуно посла.

„Наше искуство је показало да све што се обави пре приступа касније не ствара конфликте“, поручила је Меркел истакавши да због тога Немачка инсистира да се испуне сви услови пре добијања чланства.

Такође је поновила да ће Немачка крајем идућег месеца, у циљу помоћи региону, организовати конференцију у Берлину на коју ће позвати шефове влада и министре, а да ће тај скуп бити организован и наредних година, јер о томе постигнут договор са Аустријом и Француском.

На вечери тог скупа биће, према њеним рецицма, и Хумболт стипендисти, који ће изнети своје ставове везано за будућност региона.

Домаћин данашњег скупа, председник Хрватске Иво Јосиповић рекао је да борба ЕУ за мир, економију, благостање није потпуна без саставног дела Европе, југоисточне Европе. На данашњем скупу, како је казао, биће говора о томе како Европа може бити поптпуна.

Овај скуп треба да помогне суседима и пријатељима да испуне што пре услове и постану саставни део ЕУ, поручио је Јосиповић.

Председник Словеније Борут Пахор казао је да је ово други састанак у овом облику и да је важан циљ поспешити регионалну сарадњу, подстаћи помирење и атмосферу пријатељства.

„Без компромиса није могуће решити проблем“

Она је изразила наду да ће после избора уследити нова иницијатива, да ће уследити дела и бити предузети одлучујући кораци. По питању Македоније Меркелова је казала да би требало да буде могуће да се тај проблем коначно реши, рекавши да се бавила већ свим могућим комбинацијама имена и да некада више неће бити могуће смишљати даља.

„Без компромиса неће бити могуће решити проблем, а компромис значи да све стране треба да буду истовремено несрећне“, поручила је немачка канцеларка.

На почетку састанка, она је изразила саучешће жртвама поплава у БиХ и Србији, уједно рекавши да је ова трагедија упутила знак наде, јер су људи различитог етничког порекла сарађивали у правазилажењу проблема и пружању помоћи, што је охрабрујући знак.

Регион и његове државе, како је нагласила, одлучиле су се да постану чланице ЕУ, и свако на свој начин прешао је на том путу велики део.

Меркелова је казала да регион треба да разговара о пројектима и гледа напред, као и да је добро да је некадашња клима разарања заменила климу заједничке обнове, а да се не запостави и то да је преостало још много задатака које треба решити.

Меркелова је казала да су потребни импулси за привреду и да је у том смислу средишње питање инфраструктура, те да је Европска комисија, са земљама чланицама спремна да помогне, као и да је регионална сарадња од користи за све.

Она је подвукла да су јачање владавине права, борба против криминала и корупције, независност правосуђа и медија, као и економски успех важни како би грађани имали поверење у своје државе, и да је ЕУ, а и Немачка спремна да им помогне у томе.

„Немачка је за европску перспективу свих држава региона. То је наше обећање којег се и даље држимо. Није увек лако код нас код куће да то гурамо, али од тога нећемо одустати“, поручила је немачка канцеларка.

Међутим, она је нагласила да напредак свих земаља мора бити доказан и да је пред свима много посла.

„Наше искуство је показало да све што се обави пре приступа касније не ствара конфликте“, поручила је Меркелова истакавши да због тога Немачка инсистира да се испуне сви услови пре добијања чланства.

Такође је поновила да ће Немачка крајем идућег месеца, зарад помоћи региону, организовати конференцију у Берлину на коју ће позвати шефове влада и министре, а да ће тај скуп бити организован и наредних година, јер о томе постигнут договор с Аустријом и Француском.

На вечери тог скупа биће, према њеним речима, и стипендисти Хумболта, који ће изнети своје ставове о будућности региона.

Председник Хрватске Иво Јосиповић, домаћин скупа, рекао је да је састанак одржан како би се расправљало о важним политичким питањима, пре свега јединству Европе и припадности југоистичне Европе Европи, али и о инфраструктури и енергетици.

„Разговоре су обележила најважнија начела ЕУ, жеља за миром, стабилности, солидарности, сигурности, економском развоју, благостању. Ззеља свих је да цела југоисточна Европа једног дана буде у ЕУ, наравно, онда када буду испуњени услови“, рекао је он додајући да ће он и његов совеначки колега Борут Пахор бити снажни заговорници европског пута региона.

Оценивши да долазак Меркелове на скуп у Дубровник показује приврженост Немачке европском путу југоисточне Европе, Јосиповић је казао да је немачка политика принципијелна.

„Када смо ми били на преговарачком путу, Немачка и друге земље су инсистирале на високим критеријумима. Чинило се да је то било добро за нас. Током преговора смо постали боље друстсво. Видљива је разлика измедју Хрватске данас од оне пре десетак година“, поручио је хрватски председник, додајући да Загреб подржава високе стандарде, али је спреман, заједно са Немачком да помогне суседе у њиховом испуњавању.

Јосиповић је казао да су учесници скупа подржали предстојећу донаторску конференцију уз наду да ће бити успешна.

Он се осврнуо и на младе казавши да је криза понајвише погодила омладину, те да су потребне реформе образовања, отварања нових радних места и мобилност.

Као заједнички именитељ скупа јесте да је неопходно радити на поспешивању инфраструктуре, посебно путне и енергетске.

С тим у вези је казао да је на скупу било речи о железничком правцу Минхен-Истанбул, као и Јадранско-јонском аутопуту, али и потреби усаглашавања енергетском политиком у оквиру политике ЕУ.

На скупу је било речи о Украјини, а Јосиповић је казао да однос према Украјини и Русији мора бити избалансиран, а Меркелова је подсетила да „процес приближавања Унији садржи и покушај да се има заједничка позиција у спољној политици“.

На крају је Меркелова честитала Жан Клоду Јункеру на избору на месту председника Европске комисије, нагласивши да је то добар знак за делотворност Уније.

Јосиповић је казао да у ЕУ постоји континуитет политике и да је уверен да ће нова комисија врло брзо наставити и унапредити политику која се до сада водила у Унији.

Председник Словеније Борут Пахор казао је да је ово други састанак у овом облику и да је важан циљ поспешити регионалну сарадњу, подстаћи помирење и атмосферу пријатељства.

На састанку у Дубровнику учествују председник Србије Томислав Николић, председник Хрватске Иво Јосиповић, Словеније, Борут Пахор, Црне Горе Филип Вујановић, Албаније Бујар Нишани, Македоније Дјордје Иванов, шефица приштинске делегације Атифете Јахјага, као и сва три члана Председништва Босне и Херцеговине, Бакир Изетбеговић, Жељко Комшић и Небојша Радмановић.

На скупу учествује, како је раније најављено, и државни секретар за европске послове Арлем Дезир, у име председника Француске, као и европски комесар за енергетику Гинтер Етингер.

Теме овогодишњег састанка су политичка ситуација и односи у региону, наставак политике проширења ЕУ, кључни инфраструктурни пројекти у овом делу Европе, укључујући завршетак јадранско-јонског аутопута и железнички коридор, као и енергетска политика, пише у саопштењу.

Председници Хрватске и Словеније, Иво Јосиповић и Борут Пахор, дочекали су шефове држава региона испред Кнежевог двора у Дубровнику, после чега се одржава пленарни састанак, по чијем су завршетку предвиђене изјаве за новинаре Јосиповића и Меркелове.

Председници држава региона јуче су учествовали на пленарном панелу пословног скупа Самит 100 бизнис лидера југоисточне Еуропе „Договор за ново доба“ у Цавтату.

Долазак немачке канцеларке Ангеле Меркел на скуп у Дубровник, као и присуство француског председника Франсоа Оланда на прошлом скупу, показују, како је подвукао, да је Европа заинтересована за регион.

„Сви су добродошли, али морају испунити услове“, поручио је Јосиповић.

Долазак председника земаља региона и немачке канцеларке прати велики број туриста, а Меркелова се приликом доласка у Стари град руковала с великим бројем туриста и грађана.

Подршка Јужном току и ТАП-у

Учесници састанка лидера „Брдо-Бриони“ процеса у закључцима скупа истакли су да ће подржати, охрабрити и јачати већ узнапредовалу регионалну сарадњу, сарадњу региона и ЕУ, која ће помоћи коначној политичкој и економској консолидацији региона у оквиру проширења ЕУ.

У закључцима су подржали и регионалне пројекте усмерене на отварање јужног гасног коридора у циљу диверсификације енергетског снабдевања, укључујући гасовод Јужни ток.

Загреб и Љубљана, као чланице ЕУ, и даље ће бити потпуно предане раду на свим овим питањима унутар ЕУ и са својим суседима, додаје се у закључцима.

Похваљен је значајан напредак у јачању институционалних односа западног Балкана и ЕУ, који се догодио од последњег састанка, пре годину дана.

Уз подсећање да је Београд запоочео приступне преговоре, Тирана добила статус кандидата, а Приштина завршила преговоре о ССП, те Подгорица убрзала напредак у приступним преговорима, оцењује се да ће то допринети даљој интеграцији и темељној стабилности овог дела Европе.

Истовремено учесници признају да још увек постоје озбиљне препреке у напретку региона, као целине, које треба решавати с више хабрости и политичке воље.

„Иако је примарна одговорност за нужне реформе у самој Босни и Херцеговини, активни ангажман ЕУ на највишем политичком нивоу кроз приступ који узима у обзир специфичности земље нужан је за убрзање њеног процеса приступа ЕУ. Изразли смо наду да ће Савет ЕУ донети одлуку о приступним преговорима за Скопље, имајући на уму могућност паралелних преговора и окончања билатералних разлика“, додаје се у закључцима.

Истиче се и важаност процеса либерализације виза за Приштину, али уз истовремено подсећање на одговорност за испуњење услова на приштинским властима.

Изражено је саучешсће и жаљење због жртавам поплава, уз похвалу солидарности исказане према поплављеним подручјима, као и велике доприносе из региона, целе Европе и шире.

„Недавне поплаве показале су да постоји потреба за практичнијим механизмима координације, спречавања криза и управљања кризом у случајевима природних катастрофа. У том смислу подржавамо Донаторску конференцију за БиХ и Србију“, поручује се у закључцима.

Учесници скупа поновили су и преданост наставку процеса унутрашњих реформи и постизања пуног помирења, те отварања друштава још бољој сарадњи у свим питањима од заједницкцог интереса.

Добра владавина, одрживи економски развој, владавина права и нулта толеранција према корупцији треба и даље да остану главни задаци, а посебна пажња треба бити посвећена неприхватљиво високим стопама незапослености, посебно медју младима, поручили су они.

Такодје је констатовано лоше стање инфраструктуре у региону, уз оцену да је то озбиљан препрека економском расту, слободном протоку људи, роба и капитала, и да то није само регионална, већ европска инфраструктура.

Кључне пројекте, као што је завршетак Јадранско-јонског аутопута и железничке пруге Минхен-Истанбул, они сматрају европским пројектима из свих аспеката – планирања, финансирања и изградње.

Ти пројекти, како су нагласили, ојачаће повезаност региона и ЕУ.

Идућу Комисију, како су нагласили, учесници скупа желе да подстакну да ојача планирање стратешке европске прометне и енергетске инфраструктуре како би укључила запдни Балкан као саставни део европских карата.

Такође ће, како се наводи у закључцима, подржати регионалне пројекте усмерене на отварање јужног гасног коридора у циљу диверсификације енергетског снабдевања природним гасом и повећањем енергетске сигурности региона.

У том смислу признајемо Транс-јадрански гасовод (ИАП-ТАП) и Јужни ток у складу са енергетском политиком ЕУ, подвлаче учесници скупа.

На крају они су позвали Савет ЕУ да организује састанак на највишем нивоу Западни Балкан-ЕУ, како би се оценила постигнућа, обавезе, прилике и планови за пуну интеграцију овог региона у ЕУ.

---

Извор: Бета, Танјуг