Loše odluke banaka plaćaju građani

BEOGRAD – Nenaplativi krediti su jedan od najvećih problema bankarskog sektora u Srbiji. Oni su već podigli kamatne stope, a mogli bi da imaju i još ozbiljniji uticaj na dalje poskupljenje zajmova.

Da bi se kreditna aktivnost, koja je u padu, pokrenula, neophodno je da se što pre krene u rešavanje ovog rastućeg problema. Sve zemlje regiona suočavaju se s njim, ali za Srbiju on je i te kako izražen jer je sa 16 odsto koliko je iznosio na početku godine, udeo takozvanih loših zajmova u ukupnim kreditima krajem oktobra dostigao 24,5 odsto.

Preduzeća su u još većem problemu, pošto je stopa sa 19,1 odsto u januaru već sada 31,5 odsto. Uzrok problema, kako je juče na Regionalnom samitu guvernera, privrednika i bankara istakao Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, nije u bankarskom sektoru, već je izazvan lošom situacijom u privredi.

„Bez rešenja uzroka problema teško možemo da računamo da će se situacija popraviti“, rekao je Dugalić.

Svega nekoliko banaka, gde je nivo problematičnih kredita veoma visok, po mišljenju Slavka Carića, predsednika Izvršnog odbora Erste banke, povlači i povećanje proseka na nivou celog sektora.

„To što imamo količinu nenaplativih kredita koja raste, prema poslednjim podacima iz oktobra, pre svega, odnosi se na nekoliko banaka od kojih su neke u međuvremenu zatvorene“, ukazao je Carić.

Kako kaže, rešenje tog problema trebalo bi da bude predmet dogovora.

„Sad mogu da uputim javni poziv da se napravi sastanak između Udruženja banaka, najvećih banaka u Srbiji, Ministarstva finansija i Narodne banke i donese zajednička odluka kako ćemo pristupiti problemu za koji svi danas možemo da kažemo da je gorući“, kaže Carić.

I dok su za bankare jedan od ozbiljnih razloga za povećanje kamata uticaj rasta nenaplativih zajmova, za prof. dr Boška Živkovića glavni uzrok visokih kamata u Srbiji je zapravo visoka marža. Rezultati istraživanja, kojim je obuhvaćen period od 2006. do 2012. kako je ukazao prof. Živković, pokazuju da su kamatne marže više od proseka EU, ali i od marži u susednim zemljama. U tom periodu došlo je do znatne promene strukture kamatnih marži, tako da se učešće profita banka smanjilo, ali su administrativni oprerativni troškovi banke najveća stavka u marži, koji učestvuju sa čak 46 odsto.

Ništa od smanjenja rata

Uprkos odluci Evropske centralne banke koja je prepolovila svoju baznu kamatnu stopu i što je juče 6M euribor pao sa 0,34 na 0,32 odsto, zaduženi u Srbiji ne bi trebalo da očekuju veće smanjenje rata. Cena kredita ipak biće niža po tom osnovu. I odluka NBS da snizi referentnu kamatu na 10 odsto, kako za „Blic“ kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke, dobar je signal.

Izvor: Blic