Љубиша Беара шеста жртва хашког казамата

Бивши начелник безбедности Главног штаба Војске Републике Српске Љубиша Беара преминуо је у затвору у Берлину, потврдио је председник БОРС Миломир Савчић.

Беара је преминуо јуче у затвору у Берлину, где је издржавао казну доживотног затвора због злочина у Сребреници.

Хашки трибунал је крајем јануара 2015. године потврдио Беари казну доживотног затвора.

Љубиша Беара, рођен је у Сарајеву 14. јула 1939. Био је прератни пуковник Контраобавештаје службе (КОС) надлежан за западну Херцеговину и Далмацију. Када је почео рат у БиХ, након убиства старог свата Николе Гардовића на Башчаршији у Сарајеву марта 1992. године, Беара је проглашен за начелника безбедности Главног штаба Војске Републике Српске. Био је комадант јединица Војне полиције Главног штаба Војске Републике Српске.

Међународни суд за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије подигао је оптужницу 26. октобра 2002, против пуковника Беаре. Беара се предао 9. октобра 2004. у Србији.

Хашки трибунал га је осудио 10. јуна 2010. године на доживотну казну.

Апелационо веће Хашког трибунала прогласило је петорицу бивших официра Војске Републике Српске (ВРС), међу којима је био и Беара, кривим за геноцид и друге злочине почињене у јулу 1995. на подручју Сребренице, пише детектор.ба.

Одбацујући већину жалби на првостепену пресуду из 2010., Хашки трибунал је осудио Вујадина Поповића и Љубишу Беару на доживотне казне затвора за геноцид, а Драгу Николића на 35 година затвора за помагање при чињењу геноцида. Пресудом је Винко Пандуревић осуђен на 13, а Радивоје Милетић на 18 година затвора за злочине против човјечности. Поповић је био начелник за безбедност Дринског корпуса ВРС-а, Николић безбедносни официр Зворничке бригаде ВРС, а Беара је исту дужност обављао у Главном штабу ВРС.

Шеста српска смрт у хашком казамату

Некадашњи начелника безбедности Главног штаба Војске Републике Српске Љубиша Беара (78) који је јуче преминуо у затвору у Берлину где је издржавао доживотну казну затвора по пресуди за геноцид у Сребреници, је шести Србин који је живот окончао у притворској јединици у Хагу или на издржавању затворских казни.

Некадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић је преминуо у притворској јединици Хашког Трибунала 11. марта 2006. године, званично од срчаног удара, а пресуду није дочекао.

Доктор Милан Ковачевић, који је био оптужен за геноцид над муслиманима у Приједору умро је 1998. године од пуцања стомачне аорте. Такође није дочекао пресуду.

Бивши лидер Срба у Хрватској Милан Бабић извршио је самоубиство у притворској јединици Хашког трибнала 5. марта 2006. године. Претходно је у јануару 2004. године склопио споразум о признању кривице за злочине над несрпским становништво, САО Крајине на 13 година затвора.

Обешен у хашкој ћелији 29. јуна 1998. године нађен је и бивши председник општине Вуковар Славко Докмановић који је био оптужен за злочине над цивилима у Овчари.

Он такође није дочекао пресуду.

Бивши командант војске Републике Српске Крајине генерал-мајор Миле Мркшић преминуо је 16. августа у затвору у Португалу, где је служио казну за ратне злочине почињене у Вуковару. Пресудом хашког трибунала био је осуђен на 20 година затвора, а званично је умро од карцинома.

Генерал Војске Републике Српске Здравко Толимир преминуо је 9. фебруара 2016. године у притвору Хашког трибунала, који га је крајем 2012. осудио на доживотни затвор због злочина у Сребреници у лето 1995.

Међу хашким оптуженицима који су преминули на привременој слободи пре доношења пресуде су некадашњи председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић.

Хаџић је преминуо 12. јула просле године у Клиницком центру Војводине у 58. години живота од тешке болести.

Након пуштања на привремену слободу, на Војно медицинској академији у Београду од карцинома преминули су оптуженици 1996. генерал Ђорђе Ђукић, а 2002. начелник Генералштаба ВРС Момир Тарлаћ.

Љубиша Беара је, како су пренели босански медији, преминуо јуче у затвору у Берлину где је издржавао доживотну казну затвора по пресуди за геноцид у Сребреници.

Њему је 2015. године потврђена казна доживотног затвора за геноцид над око 8.000 муслимана у Сребреници јула 1995. након што је Војска РС ушла у ову енклаву која је тада била под заштитом УН-а.

Извор: Блиц. Политика