Mađarska neće migrante

„Migranti koji u Mađarsku dospeju iz neke bezbedne zemlje ne mogu da traže azil ovde. Životi migranata možda su ugroženi u Siriji, ali kada stignu do Grčke, Srbije ili neke druge zemlje na Balkanu, bezbedni su, pa neka tamo traže azil”, izjavio je u nedelju Antal Rogan, šef parlamentarne grupe Fidesa, za radio-stanicu „Košut”, a preneo juče Rojters. Prema Roganovim rečima, vladajuća

mađarska partija Fides planira da državnom parlamentu predloži zakon o zatvaranju južnih granica zbog plime migranata sa kojom zemlja ne može da se izbori.

Koliko od početka 2015. više od 50.000 nepozvanih dođoša ilegalno je ušlo u Mađarsku, dok je tokom 2014. tamo na sličan način stiglo 47.000 nevoljnika. Suočena sa najavom Nemačke i Austrije da će u Mađarsku vratiti oko 15.000 ilegalnih imigranata i novonajavljenim talasom prebega iz Sirije, Avganistana, Somalije i drugih zemalja, vlada u Budimpešti zauzela je oštar stav prema najnovijem planu za migrante. Prema predlogu Žan-Klod Junkera, predsednika Evropske komisije (EK), oko 60.000 migranata pristiglih u Grčku i Italiju trebalo bi, u skladu s preciznim kvotama, raseliti diljem EU u sledeće dve godine. U međuvremenu, mađarski premijer Viktor Orban ocenio je da se „novi plan EK o kvotama migranata graniči sa ludilom”, dok njegov šef kabineta Janoš Lazar najavljuje da će „Mađarska učiniti sve da spreči taj plan Brisela”.

Mađarski otpor prema migrantima nije ovih dana – uoči glasanja evropskih lidera o „Junkerovom planu” – usamljen u Evropskoj uniji, uprkos jasnim zahtevima UN da Brisel preduzme hitne korake za zaštitu nevoljnika koji pred leto masovno nadiru ka EU.

Od početka godine 95.000 migranata prešlo je sa južne obale Mediterana na severnu, mahom na tlo Italije i Grčke, navodi Agencija za izbeglice UN (UNHCR). Gotovo polovina tih nepozvanih stranaca (42.000) dokopala se jednog od 15 najisturenijih grčkih ostrva. „Izbeglice prelaze istočnim obodom Egeja iz Turske u malim čamcima na naduvavanje: najviše ih pristiže na Lezbos, Ios, Samos, Kos i Leros. Mali broj ulazi na teritoriju Grčke preko kopnenog prelaza na reci Marici. Grčka nema dodatnih sredstava da se samostalno nosi sa tim prilivom”, upozorila je proteklog vikenda Melisa Fleming, portparol UNHCR. Da pomogne Grčkoj u prihvatu lavine od oko 600 migranata na dan, UNHCR je ovih dana, pred početak turističke sezone, rasporedio timove međunarodnih stručnjaka širom egejskog arhipelaga.

U međuvremenu, na udaru glavnine izbegličkog talasa, Italija pokazuje znake političkog rascepa. Roberto Maroni, šef Lige za sever i predsednik regiona Lombadije, najavio je da će odbiti dalji prijem migranata sa juga Italije uz pretnju da će gradonačelnicima mesta koja prihvate te nevoljnike uskratiti finansijska sredstva! Italijanski premijer Mateo Renci istovremeno daje podršku „Junkerovom planu”. O tom planu izjašnjavaće se najpre 16. juna ministri unutrašnjih poslova EU. Svoje mišljenje daće i Evropski parlament, da bi lideri EU krajem meseca dali poslednju reč.

Izlišno je govoriti da sve veći broj članica „familije”, pored Mađarske, ovih dana otvoreno ustaje protiv „Junkerovog plana”.Francuska i Nemačka već su zajedno zatražili od Junkera da još jednom porazmisli o kriterijumu za raseljavanje i naseljavanje. Španija, Poljska, Češka već su rekle da se protive mandatornim kvotama. Robert Kalina, ministar unutrašnjih poslova Slovačke, predlog Evropske komisije proglasio je „neiskrenim i licemernim”. Bugarska smatra da je nepravedno isključena sa spiska zemalja odakle treba raseljavati već pristigle izbeglice. Rumunski premijer Viktor Ponta upozorava da je crnomorska obala sledeća moguća tačka iskrcavanja nevoljnika na putu ka Evropi.

„Evropa ne može da podigne zid protiv migranata. Moramo naći način da integrišemo ljude koji bežeći od nevolja kod kuće na drugom mestu traže bolji život”, smatra Ponta.

Uprkos izraženih rezervi dela „familije”, Junker najavljuje da Evropska komisija neće odustati od predloženog plana.

U međuvremenu, međunarodno priznata vlada Libije u Tobruku odbacila je krajem prošle nedelje na Ist riveru predlog EU da pokrene misiju uništavanja krijumčarskih brodova u vodama ispred te severnoafričke zemlje.

I dok Evropa očigledno nije jedinstvena kada je reč o sudbini migranata, ljudski cunami preko Mediterana tek će da raste u 2015, upozorava UNHCR. Čak pola miliona izbeglica ove godine moglo bi sa obala Libije da krene prema Evropi, tvrde britanski izvori.

„EU će morati da prihvati daleko veći broj izbeglica nego što je planirala”, ističe Volker Turk, pomoćnik visokog komesara za izbeglice UN.

Kako će „briselska familija” zatvoriti oči pred tom poplavom ljudi i po koju cenu, nije uopšte jasno.

Izvor: Politika