Makron kao ekstremna desnica

Zbog čega u zapadnim medijima svi koji osporavaju vladajući neoliberalni-globalistički koncept dobijaju oznaku „ekstremana desnica/levica“, to mi je jasno. I zbog čega su svi koji sprovode tu politiku označeni kao „centar“ (levi/desni/sami centar) i to mi je jasno. Ali zbog čega u uobičajenom razgovoru u Srbiji to prihvatamo, to mi nije jasno.

Evo na primeru Makrona (dobio najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj) ću lako pokazati da je upravo on predstavnik estremne desnice.

Na spoljno-političkom planu on naravno zagovara intervencionizam. To je eufemizam, ili blaga reč, za uništavanje država i naroda po trenutnoj volji moćnih. 

Na ekonomskom planu, on je zagovornik da najbogatiji budu još bogatiji, da siromašni ostanu zakucani u svom siromaštvu, a da srednji sloj klizi ka siromaštvu.

Na ideološkom planu, on ne zagovara demokratiju, nego „demokratske vrednosti“, a to su one vrednosti koje on (i njemu slični) označe kao takve. Svi koji ne dele ta uverenja, bez obzira na svoj broj i hiljadugodišnje utemeljenje svojih uverenja, su označeni ili kao „nacisti“ ili kao „fašisti“, „ksenofobi“ itd. Dakle, Makron je izraziti predstavnik totalitarizma na kulturnom i ideološkom planu. Demokratija se u toj koncepciji shvata samo funkcionalno: ako se na taj način može ostvariti svet „demokratskih vrednosti“ onda dobro, a ako ne može onda demokratija uopšte nije ništa drugo nego prepreka koju silom treba srušiti. 

Oni koji zagovaraju agresiju prema drugim državama i narodima bez poštovanja bilo kakvih međunarodnih normi, koji zagovaraju potpuno neomeđeno dalje bogaćenje najbogatijih i totalitarizam u političkim odnosima i nasilje prema neistomišljenicima, su slika i prilika „ekstremne desnice“, u prirodnoj veličini. A nikako „centar“ i slične besmislice.

Izvor: Fond Strateške Kulture