Медијска злоупотреба

У прошли петак (10. јуна) дао сам опширну изјаву за емисију Студија Б посвећену скандалу из Савамале. Имам јасан и изграђен став, нисам присталица владе, нити њен радикални критичар по овим питањима. Писао сам о томе и на страницама „Политике”. Верујем да Србији недостаје истинска демократија и са њом озбиљна, стручна и обавезујућа расправа о свим важним темама. Уверен сам да су предмети око којих се споре власт на једној, опозиција и грађански протести на другој страни, суштински другоразредни у односу на принципе који су за време трајања овог спора на проби. Један од тих принципа јесте слобода медија.

Било ми је сумњиво што новинарка непрекидно покушава да ме наведе да говорим о „улози фантомки у српској историји”. Претпоставио сам да жели да ме некако постави у контекст премијерове одбране рушитеља савамалских нелегалних објеката. То је, наравно, право новинара и медија. Недопустива је међутим злоупотреба поверења саговорника: извртање смисла или монтажа у циљу обесмишљавања реченог ради пропаганде властитих или власничких мишљења. Управо то се и догодило. Ова моја изјава је сведена на кратак сегмент у коме сам говорио о неоснованим критикама сваке модернизације са позиција личне пизме или страначке мржње. Тај део не само да је издвојен већ је уступљен другој телевизији – ТВ Пинк, употребљен је као најава емисије у којој су учествовали аналитичари и политичари са чијим се том приликом изреченим ставовима никако не слажем и то би било белодано и гледаоцима да је моја изјава емитована у целини.

То је злоупотреба, неетичко понашање, рушење медијских слобода, обмана јавности и оспоравање мог права на сопствено мишљење. Никад нисам гостовао на ТВ Пинк – информативну улогу ове телевизије током протеклих година сматрам лошом и штетном по интересе српског народа. Улогу РТВ Пинк у нашој култури и музици видим као злочиначку. Јавни утицај, модел понашања и велики број приватних скандала везаних за власника РТВ Пинк доживљавам као одвратни врхунац личног зла, што је, признаћете, велико постигнуће у овим временима општег моралног суноврата. Пошто сам постојано одбијао да на било који начин саучествујем у постојању РТВ Пинк, ову злоупотребу разумем као дрскост и бестидност.

Један од најважнијих протагониста одбране личне власти Александра Вучића, учесник и, верујем, инспиратор ове емисије РТВ Пинк Драган Ј. Вучићевић мој је давнашњи познаник. Још 2003. водио је кампању против реформи у Србији. Новине у чијем је уређивању учествовао – „Курир”, тада су изабране српске политичаре називале лоповима, теријерима, будалама, а одбијали су и да прихвате одлуке Суда части НУНС-а. У суштини, бавили су се политичком харангом. Кад се посвађао с власницима „Курира”, досетио се везâ новина с тајкунима и свих неподопштина којима су раније биле саучесник. Касније је имао важну улогу у новинама „Прес”. Прихватио сам да сарађујем са тим новинама под условом да ауторизујем интервјуе и изјаве које им дајем. То се завршило тако што су фалсификовали интервју који сам дао у време кад је Црна Гора 2008. признала независност Косова и Метохије. Циљ је био, као и сада, да власт добије кредит у јавности. Протестовао сам, али узалуд. Вучићевић је сада наводно власник дневног листа „Информер” и, очекивано, променио је и наклоност. Избегавао сам сарадњу с њим.

Демократија је немогућа без грађана који верују у њене принципе и придржавају их се чак и онда када им непосредно не користе, па и доносе штету. Постоје разни начини ограничавања медијских слобода. Од Вучићевића непрекидно слушамо о томе како су непријатељи Вучића, а тиме и Србије, доминантни у државним медијима и јавним сервисима. Одбрана коју властима у свим ситуацијама пружају приватни медији наводно је последица деловања слободног тржишта. Пре 2000. године режим Слободана Милошевића злоупотребљавао је државне медије, та политика показала се као лоша пошто су то били инструменти из времена пропале комунистичке, тоталитарне политике. Тако су на послетку злоупотребљавани државни медији просто изгубили значајнији утицај на народ. Историјски, тоталитаризми нису увек успостављани од стране старих и нових државних установа. Нису државна полиција и војска нацификовали Немачку. Напротив, устав је остао исти, само неформално суспендован са неколико закона. СС и СА биле су паравојске, настале као приватна друштва, спортска удружења…

Вучић може бити потпуно у праву у својим политичким уверењима и његов програм може бити најбољи на континенту. Манир, средства, сарадници, пријатељи и пут који је изабрао воде у пропаст – личну, општу или једну и другу.

Извор: Политика