Милановићев изборни и лични дебакл

Не само што је једног дана изгубио изборе, а другог вођство у странци, него се Зоран Милановић, без икакве дилеме, сврстао и међу највеће политичке негативце.

У овдашњој јавности изузетно лоше је примљено његово упорно одбијање да џентлменски честита победу Андреју Пленковићу под изговором да би ХДЗ прво требало да се извини за све увреде на његов рачун и рачун странке.

Сви су јединствени у оцени да је Милановић у овој кампањи потпуно изгубио компас и да је скупо платио флерт с десницом, не добивши њихове гласове, а изгубивши своје сталне бираче.

Он је, међутим, најављујући да се неће кандидовати на наредним страначким изборима кроз шест месеци, чиме је практично обзнанио да се повлачи с чела странке, негирао да се хвалио својим усташким прецима.

Упитан шта му је била намера када је истакао да му деда био усташа, узвратио је да то није истицао, него „процедио кроз зубе”.

„Или да се можда правим да то није истина? То је једноставно чињеница, ја се тога не стидим, породице с тим живе. Мислите да о томе није требало да говорим, да је требало да слажем? То не значи да нисам хрватски левичар. Никакво апострофирање. Уопште ми није драго о томе говорити. То је чињеница, боже мој”, рекао је Милановић, али је додао и да се поноси тиме што су његови били „далматински партизани и патриоте”.

На критике за десничарење запитао је „да ли је десничарење казати попу поп, а бобу боб, борити се за права мањина у својој земљи, и то већ годинама, а онима који се представљају њиховим менторима, у ствари хушкачима преко границе, казати ’макните се’” и најавио да ће то радити и убудуће.

Био је љут и на српске политичке представнике у Хрватској, устврдивши да је чињеница да српска мањина у огромној већини гласа за СДП, а да су њихови представници „људи који добијају мрвице и представљају се као њихови представници”. Милановићу се замера и то што ни у једном тренутку није прихватио одговорност за изборни пораз, већ се правдао малом излазношћу.

Насупрот Милановићу, Пленковић је главна политичка звезда од које се очекује да, упркос ултиматумима Моста, формира стабилну владу која ће имати и више од неопходних 76 мандата. То им неће бити нимало тешко с обзиром на чињеницу да су освојили 61 од 151 места у Сабору. Уз 13 места Моста и осам места мањина, ХДЗ може да направи стабилну владу. Рачуна се такође да би могла да га подрже и два посланика Милана Бандића, један ХДССБ-а Бранимира Главаша и један независне листе Гласновић.

Још у изборној ноћи лидер Моста Божо Петров поставио је ултиматум ХДЗ-у и СДП-у да у року од пет дана одговоре на њихових седам услова за улазак у власт. Међутим, када је постало јасно да СДП није у игри ни услови Моста више нису имали такву тежину. Из ХДЗ-а су пак најавили да неће прихватати никакве услове и да ће они диктирати преговоре. Одржали су седницу националног већа странке и најавили формирање преговарачког тима.

Времена за преговарање, међутим, поручила је председница Колинда Грабар Китаровић, неће бити превише.

„Нећу допустити одуговлачење и ултиматуме који иритирају хрватску јавност”, рекла је председница и додала да Хрватска нема времена за нова политичка надмудривања.

Осим формирања владе, пред ХДЗ-ом је, кажу аналитичари, још један посао, а то је чишћење партије од екстремних десничара.

То ће бити можда и тежи задатак него формирање владе јер резултати избора по појединим изборним јединицама показују да су најрадикалнији чланови ХДЗ-а освојили највећи број такозваних преференцијалних гласова (бирачи заокружују једног кандидата с листе кога би желели да виде у Сабору).

Међу таквима је и Златко Хасанбеговић. То би могао бити озбиљан изазов за Пленковића.

Новинар и политички аналитичар Драго Пилсел за „Политику” каже да верује да је Пленковић довољно снажан да очисти партију од деснице.

„Он је човек који се није могао препознати у дискурсу Карамарка и зато није био толико активан у странци. Ипак, ниво демократичности у ХДЗ-у је и данас испод стандарда који је успоставио СДП, али Пленковић припада опцији политичког дијалога, за разлику од Милановића који је дивљао и који се служи фајтерским жаргоном. И до краја је остао охол и није свестан својих грешака”, оцењује Пилсел и додаје да је Милановић морао да оде са чела странке јер би СДП с њим на челу на локалним изборима у мају следеће године доживео дебакл.

Извор: Политика