Мистрал ипак плови за Крим

“Изненађујућа посета”, вели у суботу после подне немачки Дојче веле, преносећи вести свих светских агенција да шеф Француске и председник Русије Франсоа Оланд и Владимир Путин, конферишу о Украјини, Европи и Русији и међусобним односима Француске и Русије – у салону московског аеродрома Внуково-два!

Њихов сусрет, израз је споразума двојице који је – ако се правилно чита између редова, а такође и из тог “изненађења” ДW у наслову информације – до последњег часа био само руско-француска ствар (могућно је, и за Берлин, и за Брисел и за Вашингтон). У том случају, Франсоа Оланд долази Путину баш у часу када је госпођа канцелар Немачке Ангела Меркел одлучила да окрене лист, да услови, и да као тон мајстор европског политичког оркестра, даље заоштри односе с Москвом. На задовољство Вашингтона, свакако – али против воље значајног броја Европљана. Од ове амерички произведене кризе они су ти који имају штету. Из неусклађеног корака Берлина и Париза могло би произићи да у нежељеном политичком и економском ратовању с Русијом, општенаређеним пресецањем сарадње, Француска боље него Немачка разуме и исказује интерес тог дела заједнице.

Оланд и неистомишљеници госпође Меркел

Има још нешто због чега Оландова посета Москви, чак и уз објашњење да је шеф Француске застао при повратку из Казахстана, можда евентуално изненађује Берлин. Председник Француске долази Путину у тенутку када 50 познатих личности немачке политике, послова и културе, иступа у јавности своје земље с петицијом чији наслов гласи: “Нови рат у Европи? Не у наше име!”. Герхард Шредер, Вим Вендерс, Валтер Штуцл, само су тројица од потписаних…

Не мора се чути шта о својој штети од амерички наређеног насилног кидања интересних веза европског истока и запада кажу Бугари, ојађени отказом Јужног тока. Може се окренути глава па се не мора запазити ни каквим се сировим, силеџијским речником један амерички сенатор, Дзон Мекејн, изражава о премијеру једне цивилизоване Мађарске, Виктору Орбану – само зато што се Орбан усуђује да верује да мађарска влада има дужност да мисли на интересе Мађарске. Али се не може не уочити коинциденција исказаног неслагања с политиком заоштравања према Русији дела јавности унутар Немачке, и сада, шампионство за ту исту ствар француске званичне дипломатије – што овим скретањем с пута кући у правцу Москве демонстрира Франсоа Оланд.

Четверац за Украјину

Са становишта службеног Берлина вест “о Внукову” хрупила је изнебуха.

“У суботу су се појавиле вести да ће Оланд изгледа срести председника Русије..”, стоји у првом извештају немачког радија. Онда се у наставку потсећа да председник Француске дан раније, у Казахстану, јесте најавио “да ће радити у правцу ескалације у Украјини” и да је том приликом сугерисао “да он, Путин, канцелар Немачке Ангела Меркел и украјински председник Пјетро Парошенко треба да повећају напоре и заједно покрену процес смањивања тензија”.

У односу на број сусрета Путина и госпође Меркел, сусрети Путина и Оланда били су ретки, приметили су посматрачи овог догађаја. Суочен с рекордним падом политичке популарности у биралишту Француске, Оланд је можда уочио прилику да оронули углед, ако је могућно, рестаурира поеном у пољу дипломатије.

Померање “препрека и зидова”

Колико је конкретног учинка донео овај сусрет двојице, ако је реч о Европи, тешко је већ у првом тренутку закључити. Изјављена је нада сабеседника да у Украјини, упркос свему, може доћи до прекида ватре. Међутим, и Путин и Оланд су новинарима рекли да напор није био излишан – макар са становишта двостраних односа Русије и Француске. Посебно Франсоа Оланд, исказујући оптимизам да је могућно уклонити “препреке” у руско-француским односима.

“Мислим да нам је потребно да се на некој тачки ослободимо препрека, тих зидова који нас раздвајају, и ја мислим да ми то можемо учинити”, цитиран је шеф Француске.

Шеф Русије, са своје стране, потврдио је користан исход разговора са становишта решавања “многих проблема”. Међутим, ни Путин ни Оланд ни реч нису казали о одложеној испоруци Француске Русији два француски израђена војна брода поручена од Русије – а то јесте проблем о коме се највише расправља у јавности. Реч је о носачима хеликоптера Владивосток и Севастопољ типа “мистрал”, прикладним за десант, чија је испорука уговорена за крај 2014. односно (другог пловила) 2016. године. Бродове би требало да испоручи бродоградилиште Сен Назер, на Атлантику, а поруџбина је из времена пре санкција Русији.

Бродови су последње достигнуће технологије, а осим тога су и прва значајна војна набавка Русије у иностранству после нестанка Совјетског Савеза. Имају хелиодром, у стању су да понесу по 16 хеликоптера (у руском случају Ка-50 или Ка-52), имају по четири барже за десантно искрцавање и могу понети чак по 70 војних возила, од чега 40 тенкова. Посада сваке од лађа броји по 450 људи.

Француски “мистрали” уговорени су за суму од милијарду и 200 милиона евра укупно. Француској, посао с Русијом донео је хиљаду радних места. Москви је посебно важно што Русија учествује у изградњи, уградњом појединих компонената сопствене производње – фактички, купујући “ноу-хау”.

Саркози хвали, Оланд на муци

Претходни председник Француске Никола Саркози, похвалио је 2011. трговину с Русима као “доказ да је хладни рат завршен”. Међутим, на муци се нашао Оланд, усред мандата на почетку ког није очекивао да ће такав рат сада изнова почети. Почетком јула, фрегата руске морнарице Смољни, пристала је уз док француског бродоградилишта Сен-Назер, на западу Француске на Атлантику, довезавши у Француску “десант” од око четири стотине морнара који ће се обучавати за службу на француским бродовима за десант “мистрал”.

Фактички, одаслата је посада која је од Француске испоручени брод требало да превезе у воде Русије. Вашингтону и Варшави пукла је жуч. Руска набавка у Француској ових, иначе најмодернијих десантних носача хеликоптера, тенкова и маринаца, изразила је на неки начин меру међусобне сагласности НАТО чланица око амерички подметнуте премисе да је Европа суочена са “опасношћу од Русије”.

САД и Пољска захтевали су од Париза да Француска откаже посао. Поготово што лађе неће запловити према Пацифику, како је Москва првобитно планирала већ у правцу Крима. Крим је од недавно у функцији војног покривања Црног мора, наспрам  америчког поморског присуства у Медитерану и настојања Вашингтона да се контролишу Кавказ и транспорт енергије на запад.

Примедбе Варшаве и Вашингтона, саопштене посредством појединих функционера власти, могле су се чути већ и приликом уговарања француског посла с Русијом. Међутим, у то време, пре кризе у Украјини,  због самог пословања Француске са силом којој је, као тобоже сталној опасности по Европу, “резервисано” да буде кохезиони фактор у одржавању НАТО. После пуча у Украјини, примедбе Паризу преточене су у много енергичнији захтев, а у објашњења је убачена Украјина.

Министар одбране Пољске Радослав Сикорски тврдио је да ће бродови послужити “застрашивању источноевропских народа”. Послужиће “застрашивању суседа Русије на Црном мору”, рекао је Сикорски француском Монду – могућно је, мислећи на Румунију и Бугарску. Те две земље уступиле су Америци базе са ратним полетним пистама уз Црно море, а Румунија и положај за инсталирање америчких антиракетних система према Русији.

“Не мислим да би Француска желела да оружјем снабдева агресора”, цитиран је Сикорски. Група америчких конгресмена упутила је писмо генералном секретару НАТО, залажући се да бродове које су Руси платили прекупи НАТО пакт, од Француске.

Ко је опаснији, Руси или радници

Председник Француске Франсоа Оланд нашао се на мукама, јер ни Руси нису били пасивни. Марта, потпредседник владе за индустрију одбране Димитри Рогозин, поручио је Француској “да поштује уговор и бродове испоручи о року, или да врати паре, а и бродске делове израђене у бродоградилишту Балтијски завод”.

Наводно, није се помињало, али “процурило је” да купопродајни уговор Руса и Француза садржи и клаузулу о одштети у случају раскида. Најзад, огласио се и Владимир Путин, у изјави медијима поводом посете Нормандији.

“Очекујемо да наши француски партнери изврше своје уговорне обавезе, па ако све буде како смо уговорили, не искључујемо могућност да буде и даљих наруџбина – не по сваку цену у морнаричкој бродоградњи”, цитиран је шеф Русије. Путин је разјаснио да је руско-француска сарадња изводљива “у авијацији, бродограђњи и другим областима”.

Шеф Русије није пропустио прилику да Французима разјасни шта је по среди, оптуживши САД и ЕУ да су изазвали кризу у Украјини, “помажући противуставни државни удар” у тој земљи. У сваком случају, Париз је мотивисан да и сам брани национални посао пред спољним притиском, тврдњом да би отказ испоруке “мистрала” Русији “више штете нанео Паризу него Москви”.

На крају, Париз је принуђен да устукне и испорука Севастопоља, првог од два, почела је да се одлаже, уз изјаве Франсоа Оланда који се нашао на мукама. Није реч само о томе да би Русима, у случају одбијања предаје лађа, морало да се врати новац и то у јавности непознатом износу, с обзиром да су преговарачи Москве вероватно у уговор о градњи уградили и финансијске “сигурносне вентиле”, одредбе о обештећењу. Економско стање у самој Француској није идеално. Шта би на ускраћивање овог и даљих послова (поузданост Француске у испуњавању уговора изненада је поставила и Индија, мислећи на своје намере с поруџбинама!) рекли синдикати? Шта локалне власти које живе од бродоградње? Криза је и у Европи.

Последња изјава Франсоа Оланда, на дан разговора с Путином у суботу, помиње одлуку председника Француске “без притиска” и уз “вођење рачуна о француском интересу”.

“Ја ћу своју одлуку донети без икаквог притиска, без обзира одакле он долазио, и засновано на два критерија – у интересу Француске и уз моје разумевање ситуације”, цитиран је.

Шеф Русије Владимир Путин изјавио је, говорећи о истој ствари да гост и он данас нису ни помињали француско-руске лађе.

“Нисмо говорили о ‘мистралима’, чак их нисмо ни поменули”, рекао је. “Постоји уговор, то је легални документ, и ми полазимо од подразумевања да ће он бити извршен. Ја нисам председника (Оланда) питао било шта, нити сам шта рекао”, пренет је Путинов “енглески” одговор.

Нема ничег потврђујућег у пољу факата, али утисак аутора ове хронике је да ће већ завршени Владивосток ускоро ипак на Крим. На крају, зашто би друго руски морнари остајали и у Сен Назару, ако нема услова за плажу, а време је мрачно?

Извор: Балкан Магазин