Почели разговори са ММФ-ом

Пленарним састанком у Народној банци Србије су и званично отворени разговори са мисијом Међународног монетарног фонда. Први утисци појединих учесника у овим преговорима су да је Фонд показао толерантност кад је реч о пробијању рокова који су постављени за спровођење структурних реформи. Ово гледање кроз прсте чланови нашег преговарачког тима могу да захвале искључиво добрим резултатима у буџету у првом тромесечју.

Фонд је за Србију поставио праг по коме минус у државној каси у првом кварталу не сме бити већи од 55 милијарди динара, а на крају марта дефицит је био тек нешто изнад 21 милијарду динара. За ММФ је питање да ли ће се тај тренд наставити, али почетак обећава.

Што се тиче структурних реформи, мало шта је урађено од онога на шта се Србија, по споразуму са ММФ-ом, обавезала. План финансијског реструктуирања Електропривреде Србије није готов, струја није поскупела 1. априла за 15 одсто, решења за петрохемијски комплекс („Азотара”, МСК, „Петрохемија”) још нема, план трансформације Пореске управе није завршен, анализа вишкова запослених у јавном сектору није објављена…

Учесници у преговорима кажу да је за Фонд најбитније да пробијање рокова, кад се ради о структурним реформама, нема директне или индиректне последице по буџет, то јест да није трошак за државну касу.

Годинама је „Србијагас” испоручивао овај енергент петрохемијском комплексу, али робу није могао да наплати. Сада, како сведоче учесници у преговорима, проблем наплате не постоји, јер због ниске цене гаса и нафте петрохемијски комплекс успева да послује у зони профитабилности. Ипак, све то не значи да, Фонд ипак неће поставити неке услове пред Србију, баш из области структурних реформи.

Тако ће, да би Борд директора ММФ-а у Вашингтону у јуну одобрио прву ревизију аранжмана са Србијом, морати да буду испуњени неки захтеви. Како сада ствари стоје, врло вероватно је да ће то бити план финансијског реструктуирања ЕСП-а. Јер, из угла буџета, што ММФ највише и интересује, ово предузеће представља велику претњу због ниске цене струје и тешкоћа са наплатом.

Уколико би ЕПС доспео у неке озбиљније проблеме, порески обвезници Србије не би могли да помогну овом предузећу, па зато ЕПС представља неку врсту нагазне мине јавних финансија. У плану финансијског реструктуирања овог предузећа требало би да се нађе и поскупљење струје, али је за сада непознато у ком проценту. Могуће је да ће поскупљење електричне енергије бити мање од договорених 15 одсто, јер су приливи у буџету већи од очекиваних, па постоји простор да акциза на струју буде мања.

Иначе, договор са ММФ-ом предвиђао је да се корекција цене обави на два начина: кроз акцизе и кроз директно повећање цене. Оно што је за грађане најбитније да до тог поскупљења највероватније неће доћи пре 1. јула. Могуће је да ће неки од услова који ће пред Србију бити постављени бити у вези са отпуштањима у јавном сектору.

Споразум предвиђа да се број запослених у државној управи смањи за пет одсто, што кроз пензионисање, што кроз циљано отпуштање. Анализу вишкова Министарство државне управе и локалне самоуправе требало је да оконча до 31. марта. Тај документ још није објављен. Решавање судбине петрохемијског комплекса, такође, може бити један од услова да Борд директора у јуну одобри прву ревизију аранжмана са Србијом.

Петровић: Не очекујемо привредни раст у 2015.

Председник Фискалног савета Павле Петровић не очекује да ће Србија у 2015. забележити привредни раст, а сматра да ће ММФ дати позитивну оцену када је у питању фискални дефицит, с тим да ће се главни разговори водити о предузећима у реструктурирању, приватизацији и реформи запошљавања у јавном сектору.

Фискални савет, рекао је Петровић за Радио-телевизију Србије, не види простор за повећање плата и пензија.

Петровић оцењује да је прву ревизију дуго договараног аранжмана са ММФ-ом влада дочекала без стрепње.  „Очекујем да ће предмет дискусије бити резултати у реструктурирању јавних предузећа – ’Србијагаса’, ЕПС-а, ’Железница’, то је једно. Друго је питање реструктурирања и приватизације преосталих предузећа и трећи блок је реформа запошљавања у буџетском сектору”, рекао је он.

На питање како објашњава то што је дефицит за четири месеца уместо 71 милијарде динара, 21 милијарда, Петровић је рекао да је то првенствено резултат смањења плата и пензија.

Ако би плате и пензије биле враћене на износе пре новембра прошле године, Петровић процењује да би се дефицит вратио на стари ниво од 6,6 одсто: „Ми не видимо простор за њихово повећање током ове три године, закључно са 2017. годином”.

Пад индустријске производње

Индустријска производња у Србији у периоду јануар–март 2015. године, у поређењу са истим периодом 2014, смањила се за два одсто, саопштено је из Републичког завода за статистику. Иако је индустријска производња у марту 2015. била мања за 0,2 одсто него у истом месецу прошле године, у односу на просек 2014. порасла је за 8,6 процената.

Извоз робе у прва три овогодишња месеца вредео је 2,77 милијарди евра, што је за 5,2 одсто више него у истом периоду претходне године. Истовремено, увоз робе вредео је 3,86 милијарди евра, што представља повећање од 8,5 одсто.

Спољнотрговински дефицит од почетка јануара до краја марта ове године, изражен у еврима, износио је 1,09 милијарди, што је повећање од 18 одсто у поређењу са истим периодом претходне. Покривеност увоза извозом је 71,7 одсто и незнатно је мања од истог показатеља претходне године – 73,9 процената.

Јачање долара у односу на евро одражава се и на биланс робне размене Србије са светом. Према прогнозама експерата за међувалутне односе, амерички долар тежи да се изједначи са европском валутом у другој половини ове године. Извоз и увоз, као и укупна спољнотрговинска размена, изражена у доларима, пада због јачања ове валуте, како у односу на динар, тако и у односу на евро, објашњавају у РЗС.

У периоду јануар–март укупна спољнотрговинска робна размена у еврима износила је 6,64 милијарде евра, што представља пораст од 7,1 одсто.

Извор: Политика, Танјуг