predsednistvo-bih-clanovi-aa-main_0БАЊАЛУКА Тезе да се у БиХ више питају амбасадори великих земаља, а само парадно изабрани политичари, што је у Српској крштено као – амбасадорократија, у последњем су се месецу виделе и у пракси, када су о важним унутрашњим питањима више дебатовале стране дипломате од легално изабраних представника власти. При томе у БиХ као полупротекторату и две деценије од краја рата постоји Канцеларија високог представника (ОХР) – са контроверзним бонским овлашћењима – што осим мањка суверености производи и вишак забринутости будући да су сви потези ОХР-а Српској одузимали аутономију, а јачали заједничке институције БиХ.

Може ли земља ограничене суверености искорачити према Европи и да ли они који то стање под разним изговорима одржавају заправо не желе БиХ у ЕУ? Да цела ствар буде још проблематичнија, о питањима која су искључива надлежност РС и ФБиХ стране дипломате неретко имају супротстављене ставове, што у подељену БиХ уноси дозу додатне поларизације, а домаћи договор чини практично немогућим, будући да се свака страна, то јест Бањалука и Сарајево, поводи за подршком коју добија споља.

Упућени подсећају на фаталне примере у којима су се политичари лакомислено поводили за дошаптавањима страних дипломата, међу којима је и одбацивање Кутиљеровог плана, који је Алија Изетбеговић првобитно прихватио, па на миг америчког амбасадора у Југославији Ворена Цимермана тај план одбацио уз наводно обећање да ће Америка подржати независност БиХ, након чега је земља уместо у мир ушла у крвав трогодишњи рат.

Препуцавања руске и америчке дипломатије само су најсвежија од стотина примера у којима се амбасадори великих земаља, укључујући и Турску, мешају у унутрашње ствари БиХ. Наиме, Амбасада САД првобитно је осудила расписивање референдума у РС уз образложење да се ради о антидејтонском поступку, на шта је из Амбасаде Русије одговорено у супротном тону. Потом је америчка амбасадорка Морин Кормак на известан начин отворила питање данашње улоге Дејтона, што су многи доживели као наговештај да Америка заговара централизацију БиХ – супротно одредбама Дејтона – јер је рекла да су јој чак и творци тог споразума признали како нису веровали да ће 20 година на снази остати првобитни Устав БиХ. Петар Иванцов, амбасадор Руске Федерације, затим констатује да је време да високи представник напусти БиХ и да земљу напокон треба да преузму домаћи политичари јер је, како је рекао, међународни протекторат исцрпљен. „Ручно управљање и покушаји неоправданог мешања, између осталог и с циљем насилне унитаризације БиХ, која није предвиђена Дејтоном, током две деценије погоршали су ситуацију и појачали већ постојеће дубоке расцепе у друштву”, закључује Иванцов.

По устаљеној пракси, то је на терену у БиХ придобило симпатије, па у РС Русији захваљују на поштовању слова Дејтона, док руском амбасадору из Сарајева поручују да та земља може унилатерално напустити Савет за имплементацију мира у БиХ (ПИК) и оставити га на управљање „демократским, модерним и развијеним земљама, којима стреме сви грађани БиХ”.

kormak-i-ivancov

Слично Кормаковој, улогу Дејтона види и бошњачки интелектуалац Мухамед Филиповић који Дејтонски споразум своди на – средство за окончање рата. „Нажалост, код нас је Дејтон, који није ништа друго него један споразум који је произвео привремено уставноправно стање, а тај је споразум, како је сам његов творац казао, имао за циљ да прекине рат, али никако и да створи нормалан живот и претпоставке за нормалан развој земље”, цени Филиповић. Док у мешању страних – најчешће западних – амбасада у унутрашња питања БиХ једни виде логичан след догађаја који је неретко и добронамеран, будући да су те земље креирале Дејтон, а њихови амбасадори уједно седе и у ПИК-у, телу надређеном високом представнику у надгледању спровођења тог споразума, други се питају може ли земља са том врстом страног утицаја послати кредибилну апликацију и 2017. постати кандидат за чланство у ЕУ.

Могуће је да медијска сазнања по којима се за предстојећу конференцију о западном Балкану у Бечу, или евентуално током ове године, предвиђа активирање пакета уставих реформи, делом објашњавају појачане дипломатске активности страних представника. План, по медијским сазнањима, наводно припремају САД и Немачка, а он предвиђа спајање локалних и општих избора, који би могли бити одржани заједно већ наредне године; спровођење пресуде „Сејдић и Финци”, али и нову реформу правосуђа у БиХ којом би се уједно покушао спречити референдум у РС. Медији сазнају да би на столу наводно могли бити предлози за нове ресоре у Савету министра БиХ попут пољопривреде, чему се Српска годинама оштро противи. Можда је управо због тога председник Српске Милорад Додик недавно упозорио да о БиХ одлучују страни амбасадори уместо изабране политичке елите. „У таквој земљи се не може живети, направити економија. Без РС нема живота за Србе на простору БиХ”, истакао је Додик, додајући да би били „очишћени” као Срби на Косову и Метохији, а можда и још горе. Додик је упозорио да би чак и смањењем права РС Срби изгубили могућност да живе у том делу БиХ и да је због тога битно да се води борба у континуитету. „Не смемо изгубити наш идентитет. Ако то прихватимо дозволили бисмо демонтажу РС. Срба тамо више не би било као у Хрватској, а и били би маргинализовани као у Словенији, Црној Гори и другим деловима бивше Југославије”, нагласио је Додик.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Може ли БиХ преживети амбасадорска суфлирања?

* Обавезна поља