Najplodnije oranice mogu „otići“ u bescenje

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, potpisan pre gotovo deceniju, obavezuje Srbiju da do 1. septembra 2017. “slovom zakona” dozvoli strancima da kupuju poljoprivredno zemljište, pod istim uslovima kao srpski državljani. U pokušaju da smiri krajnje nezadovoljne domaće proizvođače, Vlada Srbije predložila je ovog leta Nacrt Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji, između ostalog, predviđa, da stranci moraju imati registrovano preduzeće u Srbiji najmanje 10 godina da bi mogli da kupuju poljoprivredno zemljište, kao i još neka ograničenja. Takva najava u skladu je sa retorikom ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, koji je početkom godine u više navrata poručio da “država ima rešenje” i da je ostalo da se definišu rokovi, odnosno koliko će neko morati da ima prebivalište ili registrovanu firmu u Srbiji da bi mogao da postane kupac naših oranica.

Suprotno “umirujućem tonu” ministra Nedimovića, brojni stručnjaci upozoravaju da bi zbog nagle prodaje velikih površina mogla da opadne cena srpskog zemljišta. Primeri iz svakodnevne prakse država “novopridošlica” u Evropskoj uniji pokazuju da su se domaći poljoprivrednici, zbog činjenice da je stranim državljanima omogućeno da se po bagatelnim cenama “dokopaju” najplodnijih njiva, suočili sa čitavim nizom teškoća, uključujući niske prinose. Naime, “tržišna utakmica” postala je na taj način još nepravednija, s obzirom da su kupci iz inostranstva imali znatno bolje mašine i slično. Suočene sa pritiscima građana, vlade pojedinih zemalja članica EU izdejstvovale su od administracije u Briselu “vremenski oročenu” zabranu prodaje zemljišta strancima. Od takvih članica najbolje je prošla Poljska, koja je dobila dvanaestogodišnji moratorijum. Kada je taj rok istekao, uvedena su rigorozna pravila o prodaji oranica, kao što je utvrđivanje okolnosti koje potvrđuju povezanost stranaca sa ovom državom, poput porekla, braka sa poljskim državljaninom, posedovanja privremene boravišne dozvole… 

Takođe, Hrvatskoj je omogućeno da sedam godina ne primenjuje pravilo o prodaji, dok je u Estoniji na snazi pravilo po kojem stranci nesmetano mogu da kupe samo zemljište čija površina ne prelazi 10 hektara, a u Danskoj niko ne može da kupi zemljšte ukoliko nema dokaz da bez prekida živi na selu najmanje 25 godina. S druge strane, Mađarska je na “neodređeno vreme” zabranila strancima da kupuju poljoprivredno zemljište, čime krši sva pravila EU, ali je i dalje među vodećim poljoprivrednim proizvođačima u tom 27-članom bloku i šire. Imajući u vidu dosadašnje nemilosrdno ponašanje briselske administracije prema Srbiji, ne treba gajiti nikakve iluzije da će Evropska unija pokazati i mrvicu spremnosti da “progleda kroz prste ”Beogradu“ kada je reč o prodaji zemljišta, koje se već vekovima smatra “suvim blagom”, odnosno da će se ponašati prema Srbima kao prema Mađarima.

Prema dostupnim podacima, postoji gotovo 23.000 hektara srpskih oranica na koje su već “bacili oko” inostrani “lovci na zemljište. Da zlo bude veće, praktično je nemoguća izmena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer bi sve države članice EU morale da daju “zeleno svetlo” za to.

Budući da je strancima u interesu da što jeftinije kupuju naše oranice, takav scenario mora se unapred “otpisati”. Ilustracije radi, procenjuje se da su u proteklih desetak godina “krupni investitori” kupili više od 35 miliona hektara obradive države širom sveta, a 40 odsto tih kupaca ima “centralu” u zemljama Evropske unije. U navedenoj “podeli karata” najgore su prošli građani Rumunije, gde je gotovo 800.000 hektara oranica prodato po izuzetno niskim cenama. Mada važeći propisi u našoj državi zabranjuju prodaju zemlje strancima, srpskom agraru već je naneta velika šteta lošim privatizacijama. Naime, na aukcijama i tenderima prodato je oko dve stotine firmi koje su se nekada uspešno bavile poljoprivredom, što je podrazumevalo i indirektnu prodaju njihovog zemljišta. Na taj način strani investori “dočepali” su se dela “blaga” Vojvodine, tradicionalne “srpske žitnice”. Procenjuje se da je u rukama stranaca gotovo 18.000 hektara naših oranica! 

Ulazak u EU, popularno nazvanu i “evropska porodica naroda”, samo bi pogoršao i onako nezavidnu situaciju u kojoj godinama unazad nalaze srpski poljoprivrednici!

Izvor: Fond Strateške Kulture