НАТО нема више разлог да постоји

Жак Атали важи за човека који шапуће француским председницима на уво. Овај професор економије, писац и политички аналитичар је десет година био специјални саветник Франсоа Митерана, до 1991. године када је основао Европску банку за реконструкцију и развој (ЕБРД).

Исте године је позвао Михаила Горбачова у седиште организације у Лондону и испровоцирао сусрет совјетског председника с лидерима Г7, што је изазвало гнев тадашњег британског премијера Џона Мејџора.

Аталијеве савете потражили су и потоњи француски председници из супротних политичких табора. Николи Саркозију је предложио како да из корена реформише француско друштво и економију. У јавности су га критиковали што је око себе окупио искључиво економисте либералне и социјалдемократске оријентације.

За Франсоа Оланда је урадио извештај о „позитивној економији”. Овај концепт подразумева да богатство које се ствара није циљ по себи већ да треба да служи општем интересу, за добробит будућих генерација.

Његовом утицају је допринела и изузетно плодна каријера есејисте и писца. Написао је педесетак књига, есеја о економији и геополитици, биографија (о Паскалу, Марксу, Гандију, Дидроу), мемоара (о Митерану), романа, позоришних представа и прича за децу.

У новој књизи „Постати свој” („Devenir soi”) залаже се за „личну револуцију”.

– У данашњем свету који је неподношљив, и који ће ускоро бити још гори, не треба имати велика очекивања ни од других ни од државе. Време је да свако преузме ствари у своје руке. Чак и најсиромашнији, они који живе у најскромнијим условима, успевају да нешто створе и промене живот. Идеја није да се тражи посао, већ да се он створи, било да се ради о предузетницима, уметницима или ствараоцима. Услов је да размисле ко су и шта желе да раде и да пронађу добру идеју. Најбољи начин да се нађе посао јесте да га сами створите. У књизи дајем хиљаде примера оних који су имали идеју шта да раде од свог живота и методе које треба следити како бисмо пронашли оно по чему смо јединствени и успели у животу.

Ови предлози су развијени у духу „позитивне економије”?

Реч је о томе да схватимо да живимо само једном и да живот треба да искористимо најбоље могуће, било да је у питању економија, уметност или алтруизам, помоћ другима, како бисмо створили друштво које је позитивно, збир индивидуа које су нашле начин да се у потпуности остваре. Данас то није случај јер смо се сви отуђили. Велики је број оних који схватају да су им живот одређивали други, да им је био наметнут и кају се због тога.
Ми у Европи смо потенцијално прва нација света, али нас и даље дели наша прошлост, ратови, несугласице. Ако удружимо снаге, Европа ће за тридесет година бити прва економска, политичка и културна сила света.

Ваш модел је социјалдемократија?

Не волим ту реч, иако је социјалдемократија можда најмање лоша реч. Али она је измишљена у 19. веку и зашто у 21. веку користити речник из 19. века? Потребно је измислити нове речи, нове концепте, свет се мења. Као, на пример, концепт „позитивног друштва”, праведног друштва које ради у интересу будућих генерација. Велики пројекат за Европу је да се за тридесет година изгради политичка Европа, с федералном владом.

Најновије мере које се спроводе у Србији подразумевају смањење плата и пензија. То води ка продубљивању социјалних разлика…

Не би требало мешати политику штедње и политику социјалне правде. Потребно је, наравно, контролисати потрошњу како не бисмо живели на кредитима. То не подразумева узимање кредита за улагања јер ти су дозвољени. Али борба против претеране задужености не сме да заустави борбу против неједнакости.

Шта остаје од социјалне Европе?

Није питање шта остаје јер социјална Европа још није остварена. Направили смо трговачку Европу, монетарну Европу, а сада је потребно изградити социјалну и политичку Европу. То је још велико градилиште. Социјална Европа подразумева хармонизацију на врху, стварање услова за право рада, за новчану надокнаду. Да би се то постигло потребно је време, можда двадесет година. Србији је место у Европској унији, у њој ће се брже модернизовати и у њој ће побољшати животни стандард својих грађана.

У тексту „Геополитика понижавања”, који је наишао на велики одјек у Србији, написали сте да Европска унија греши што изолује Русију у украјинској кризи.

Изоловање Русије је огромна грешка. То је увек била погрешна политика, још од 16. века. Када су руске власти изоловане, оне се окрену против свог народа и узврате нападима, што води до спољних ратова. Ускраћивање учешћа на скупу Г8 и бојкотовање Русије није ни у интересу Европе ни у интересу Руса. Путинова Русија није Хитлерова Немачка. Путинова Русија је Вајмарска Немачка, она која може да склизне у Хитлерову Немачку, али то није данас случај. Потребно је створити услове да се помогне Русији да иде ка демократији. Пољаци чине огромну грешку јер гурају Американце и остале Европљане да изолују Русију. То је иста грешка коју су могли да почине Французи 1945. године да нису рекли Немцима да желе помирење. Зато што смо много пропатили од Немаца пружили смо руку и створили пацификовану Европу. Пољаци морају да ураде исто. Решење ситуације у Украјини је у споразуму између Русије, Украјине, Француске, Немачке и Пољске. Потребно је да се поново покрене разговор и да се иде ка проширеној Европској унији, ка европској конфедерацији, какву је и Путин желео, подсећајући на идеју Франсоа Митерана. У тој конфедерацији били би окупљени сви Европљани, а Руси и Украјинци су Европљани, као, наравно, и Срби.

Говорите о опасним политичким тензијама које могу да одведу у трећи светски рат. Да ли улазимо у период криза и ратова који сте описали у есеју „Кратка историја будућности”?

Налазимо се у веома опасном контексту сукоба који би могли да се умноже и доведу до насиља огромних размера и новог светског рата. Околности су изузетно забрињавајуће.

Написали сте да се нарочито Сједињене Америчке Државе играју овом опасном стратегијом.

САД су наш савезник коме много дугујемо. Ја сам лично, узимајући у виду моје порекло (Атали је рођен у јеврејској породици у Алжиру), нарочито захвалан Америци која је спасла свет, а нарочито Европу, од нацистичког варварства. Али понекад помислим да у Америци постоје силе које раде против интереса Америке и које воде у рат.

Које су то силе?

Политичке силе, нарочито Републиканска партија која је водила бесмислени рат у Ираку који је уништио Блиски исток, која је, уз француског и британског председника, водила бесмислени рат у Либији који је погоршао ситуацију у Африци итд., итд.

А данашњи рат против Исламске државе у Ираку који предводе САД и Француска, да ли је он оправдан?

Треба се, наравно, борити против тероризма свим средствима. Боље би било да нису створени услови да се он појави, јер ако је војска Исламске државе данас толико јака, то је зато што су у њој генерали и официри армије Садама Хусеина. Требало је задржати ову војску која је била организована, а не уништити је, то је била огромна грешка.

Сматрате да је бомбардовање добра стратегија?

У рату против тероризма потребно је употребити сва средства.

Америчкој коалицији придружила се и Србија која је пре петнаест година такође била бомбардована.

И Немачка је бомбардована па учествује у коалицији. Постоје праведни ратови. Србија која се величанствено понела у рату 1939–1945. године зна да има праведних ратова.

То су одбрамбени ратови.

Али рат против тероризма је одбрамбени рат.

У случају Украјине констатујете да је приклањање америчкој стратегији погубно за Европљане.

За Европску унију је самоубилачки да следи амерички ембарго Русији. Бојкот пенализује много више Европљане него Американце. Они су прогласили бојкот чији су Европљани главна жртва.

У том контексту Србија је постала полигон на коме америчке и руске дипломате одмеравају снаге у атмосфери новог хладног рата…

Избијање новог хладног рата је огромна грешка. Нема више оправдања за постојање НАТО-а. Потребан је савез демократских земаља против тероризма, али НАТО нема разлога да постоји јер више нема Варшавског пакта. Потребно је трансформисати га у савез демократских земаља против тероризма, а то није исто.

Како процењујете данашњу позицију Србије?

Србији су потребне огромне унутрашње реформе и она мора да се модернизује као и друге европске земље. Када сам створио ЕБРД желео сам по сваку цену да Србија убрза процес транзиције ка демократији и тржишној економији, али овај процес није завршен и постоје врло прецизно установљене реформе које су далеко од тога да буду спроведене.

Извор: Политика