Недић и Вучић

Ако ме питате има ли већ опипљивих резултата Канцеларевог ваздуПЛохошествија од Берлина до Абу Дабија, да вам речем: како да не, ево их, баш државе „брата бин Заједа“ и обожаване „мути Ангеле“, промптно, потписале захтев за пријем Косова у Унеско! Није бадава наш први путник мира стално с коферчетом у руци: међу онима који сматрају да српске храмове, културно и историјско наслеђе на Космету најбоље могу да чувају Тачи и Харадинај су и остали с којима се Канцелар, мало-мало па виђа – наши тавариши из Љубљане, „наш пријатељ Курц“ из Беча „и, наравно, Џеј“, тј. Тирана „нашег пријатеља Раме“.

И на све то, приде, ево, у Прешеву, формирана „Асоцијација албанских општина“, на трагу великог бриселског орања нашег главног визионара, тј. још неформиране ЗСО на Косову. Напредни Београд, по обичају, изнад ситуације, надмено, каваљерски игнорише догађаје у „Прешевској долини“, као што, поводом операције отимања српске повести на Косову није уследио чак ни дипломатски демарш одавде. Нама „аплаузи на отвореној сцени“ за реформе и евросуицидну политику, а Приштини се смеши пријем у Унеско! Па, шта?

Што рече ђенерал Недић, мислећи на сужену територију своје квислиншке творевине – „наше тло, без обзира на своје крајње димензије, биће и довољно пространо и довољно богато да се на њему снађемо“. Ма, и за под једну шљиву, да преведем на кремански…

Но, да се не огрешим сасвим о „избегличку мајку“ Ву…, упс, пардон, Недића – тај је, макар, „имао ону ствар“ да, пре тачно 72 године, приликом сусрета с немачким канцеларом Адолфом Хитлером од фирера лично затражи формирање нове српске државе „СвеСрбије“ која би функционисала у оквиру европског „Новог поретка“ (Neue Ordnung), што је вођа „Трећег рајха“, наравно, одбацио.

Све се нешто питам да ли је наш Канцелар од данашњих „Сила Осовине“ (да, мислим на „бермудски троугао“: Вашингтон – Берлин – Брисел) или, у деминутиву, на тзв. међународну заједницу, макар у шали, све климајући главом, сагињући се и скупљајући колена, затражио разјашњење: који, бре, Србији више услови и предуслови и докле? Ако је Србија, под „кумановским шатором“, у јуну 1999, стварно потписала капитулацију, дај бар то да сазнамо – толико нам дугују и Канцелар и Потканцелар му, јер су и онда и сада њих двојица владали нашим малим животима?!

Лепо је чути искрено Канцеларево признање да је „политика да се ближе вежемо за Немачку“, такорећи, његов „лични избор“. Па, и Недић није крио да му је немачки народ био „најбољи пример и углед, највећи учитељ енергије у људској повести“. Али, откуд нашем Канцелару идеја да зато ружи традицију сопственог народа, оптужујући, на пример, престолонаследника Александра Карађорђевића да жели да сруши „Ер Србију“ (!): „Долази овај наш краљ, принц…шта је већ – хоће да превози нешто бесплатно. Е, не може, пријатељу.“

И, ко му је дао мандат да јавно фалсификује некакво истраживање јавног мњења које показује да грађани Србије „имају доста симпатија према Русима, али да би волели да њихова деца живе на Западу“, тако што из тога закључи да је четири петине грађана за западни модел друштва и за „Европску унију (која) нема алтернативу“?!

Ех, да Његова екселенција председник Републике, крадом и у потаји, у сенци дербија и заветрини Другог програма РТС, прошетао од Новог двора на Андрићевом венцу до Скупштине и постројио нове официр(к)е Војске Србије. Штета што се није спустио неку стотину метара ниже, па на писарници Немањине 11, ургирао за онај свој загубљени коверат с „крокијем крокија платформе“ о Косову…

Извор: Данас