Nemačka cena sankcija uvedenih Rusiji

Ekonomske sankcije Evropske unije uvedene Rusiji pre tri godine postale su veoma štetne za Nemačku, svedoči nova studija koju je objavio Institut za svetsku ekonomiju u Kilu, kako navodi nemački list Frankfurter algemajne cajtung.

„Nemačka je pretrpela gotovo 40 odsto gubitaka u izvozu u poređenju sa zapadnim zemljama, dok su drugi važni geopolitički igrači daleko manje pogođeni“, navodi se u studiji.

Autori tvrde da je izvoz iz Velike Britanije u Rusiju pao za 7,9 odsto, dok je francuski pao za 4,1 odsto. Trgovina između SAD i Rusije smanjila se za samo 0,6 odsto.

Prema procenama Instituta, nemački izvoz je sada za 618 miliona evra manji nego što je mogao da bude da sankcije nisu uvedene. Analitičari naglašavaju da su ukupni izvozni gubici usled ograničenja međusobne trgovine iznosili 37,5 milijardi evra od uvođenja sankcija. Gubici zemanja EU čine 90 odsto tog iznosa.

Brsel je sankcije protiv Moskve uveo 2014. godine zbog optužbi da je Rusija umešana u konflikt u istočnoj Ukrajini. Kaznene mere ciljale su ruski finansijski, energetski i odbrambeni sektor, uz mere usmerene na vladine zvaničnike, poslovne ljude i javne ličnosti.

Kremlj je odgovorio uvođenjem embarga na poljoprivredne proizvode, hranu i sirovine iz zemalja koje su se priključile antiruskim sanckijama. Od tada su obe strane proširile mere.

Ako se situacija posmatra iz ekonomskog ugla, usled sankcija Rusiji u posebno teškom položaju našla se Nemačka, u kojoj zakonodavci pokušavaju da nađu balans između težnje da se kazni Rusija i pokušaja da se održe čvrste i brojne trgovinske veze dveju zemalja, piše „Vašington post“.

Geografski i istorijski Nemačka je odavno bliži partner Rusiji od bilo koje druge velike evropske zemlje, imajući u vidu to da je rukovodstvo bivše „komunističke“ Istočne Nemačke održavalo bliske veze sa Sovjetskim Savezom sve do ujedinjenja sa Zapadnom Nemačkom. Na istoku Nemačke, podseća list, i dalje živi veliki broj Nemaca sa ruskim korenima.

Geografski, Nemačka takođe u znatnoj meri zavisi od ruskog izvoza gasa, ukazuje profesor Stefan Berling koji predaje međunarodnu politiku na Univerzitetu Regensburga.

„Da Putin nije ušao u Krim i istočnu Ukrajinu, mnogi Nemci bi ga smatrali prirodnim saveznikom u periodu hlađenja transatlantskih odnosa“, uveren je Berling.

Ipak, ispitivanje javnog mnjenja, sprovedeno 2014. godine u Nemačkoj, pokazalo je da je „Putinovu aneksiju Krima“ prihvatilo gotovo 40 odsto žitelja te zemlje, mada je održavanje veza s Rusijom nakon događaja na Krimu za Nemce postalo mnogo neugodnije, piše „Vašington post“.

U maju ove godine, bez obzira na sankcije, nemačke kompanije su sa zadovoljstvom primetile da je porasla trgovina s Rusijom, mada te cifre još nisu prikazane u istraživanju.

Izvor: Agencije, CEOPOM-Istina