Bilt traži smirivanje tenzija

Karl Bilt: Rusija da smiri tenzije s Ukrajinom

Šef švedske diplomatije Karl Bilt, naglasio je da rešenje treba naći u dogovoru s Moskvom, posle pripajanja Krima u martu, jer je, kako je ocenio, Rusija odstupila od prihvaćenih normi.

„Jedinstvo između 28 zemalja je veoma kritično. Treba da se čvrsto držimo međunarodnog prava i pravila se moraju primenjivati“, rekao je Bilt.

Bilt je, takođe, istakao da Zapad je Zapad uznemiren zbog referenduma na Krimu, sazvanog samo dve sedmice pošto su ruske snage zauzele ukrajinski region, navodi AP.

19:30 Tusk: povećano prisustvo NATO-a na istoku Evrope – činjenica

Povećano prisustvo NATO-a na istoku Evrope je činjenica izjavio je za poljske televizijske novinare u subotu premijer Poljske, Donald Tusk.

“Molim za mir – povećanje prisustva NATO-a i vojske je već postalo činjenica i biće primećeno u narednim danima i nedeljama. Sada se rasprava vodi, najverovatnije oko razmera, tempa ovog procesa i tehničkim metodama ojačavanja odbrane Poljske“, – rekao je Tusk.

Varšava se nakon pogoršanja situacije u Ukrajini obratila SAD i drugim saveznicima NATO-a sa molbom da razmesti trupe i oružane baze u Poljskoj.

17:11 Nariškin: Sankcije Zapada neće naterati Rusiju da prekine proces ujedinjenja sa Krimom

Sankcije Zapada neće naterati Rusiju da prekine proces ujedinjenja sa Krimom, izjavio je poslanik Državne dume (donji dom parlamenta Rusije), Sergej Nariškin u subotu na sastanku sa članovima predsedništva Zakonodavne skupštine grada Sevastopolj.

Nariškin je naglasio da predstoji veliki posao po pitanju integracije Krima i Sevastopolja u Rusku Federaciju.

On je takođe izrazio nadu da će “crni dani“ u životu Ukrajine proći i da će narod izaći na put civilizovanog razvoja.

16:34 Parlamentarna skupština NATO-a prekida saradnju sa Rusijom

Parlamentarna supština NATO-a, na zasedanju u Rigi, donela je odluku da prekine saradnju sa parlamentom Rusije, saopštio je predsednik Parlamentarne skupštine, Hju Bejli.

Odluka o prekidu dijaloga sa parlamentom Rusije doneta je zbog događaja u Ukrajini i pozicije Državne dume Rusije po tom pitanju.

“Učestvovanje predstavanika Rusije u radu Parlamentarne skupštine NATO-a je zabranjeno sve dok se ne promeni situacija u Ukrajini. Celokupna formalna saradnja je obustavljena“, – saopštio je novinarima šef letonske delegacije u Parlamentarnoj skupštini, Ojars Kalnins.

16:10 Ministarstvo spoljnih poslova Grčke: EU ne treba da prekida komunikaciju sa Rusijom

EU treba da održi otvorene političko-diplomatske kanale komunikacije sa Rusijom u cilju pronalaženja kompromisnog i praktičnog regulisanja situacije u Ukrajini, izjavio je zamenik premijera, ministar spoljnih poslova Grčke, Evangelos Venizelos na pres konferenciji u Atini, u subotu nakon dvodnevnog sastanka ministara za spoljna pitanja zemalja članica EU, u kojima predsedava Grčka u prvoj polovini godine.

Odgovarajući na pitanja o uvođenju sankcija Rusiji, Venizelos je istakao da su “sankcije instrument za formiranje uslova političkog i diplomatskog regulisanja“.

15.35 – Interfaks: Janukoviču ne preti ekstradicija

MOSKVA – U slučaju da Kijev uputi Moskvi zahtev za izručenje svrgnutog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča on će najverovatnije biti odbijen, javila je ruska agencija Interfaks, pozivajući se na obavešten izvor.

„U slučaju da iz Kijeva stigne zahtev za ekstradiciju Janukoviča, najverovatnije će biti negativno odgovoreno, budući da je on i dalje po pravu (de jure) predsednik predsednik Ukrajine i u skladu s tim ima imunitet od krivičnog gonjenja”, rekao je sagovornik te agencije.

Komentarišući informacije po kojima nove ukrajinske vlasti Janukoviča terete za pogibije na kijevskom Trgu nezavisnosti (Majdanu nezaležnosti), izvor Interfaksa je rekao i da bi svrgnuti ukrajinski lider mogao da zatraži politički azil u Rusiji, što takođe može biti osnov za odbijanje ekstradicije.

14.10 – Bivši potpukovnik nemačkih vazduhoplovnih snaga: Nemci podržavaju Putina

Nemački građani podržavaju politiku predsednika Rusije, Vladimira Putina i ne žele sukobe sa Rusijom.

Ovo je u otvorenom pismu predsedniku napisao potpukovnik nemačkih vazduhoplovnih snaga u penziji, Johan Šolc.

Ujedinjenje Rusije sa Krimom Šolc je nazvao zaštitnom merom kao odgovor na pretnje sa Majdana na račun rusko-govornog stanovništva.

On je takođe izrazio nadu da zemlje i narodi Evrope mogu da se dogovore bez mešanja sa strane. Komentare sa rečima podrške ovakve tačke gledišta već je ostavilo nekoliko stotina državljana Nemačke.

13.40 – Aleksej Miler:  Ukrajina otplatila manje od polovine duga za gas prema Rusiji

Ukrajina je otplatila samo polovinu sume koju treba Rusiji da isplati za gas, saopštio je u subotu šef energetske kompanije “Gasprom“, Aleksej Miler u intervjuu za ruske televizijske novinare.

Prema njegovim rečima, Rusija je za isporuku gasa dobila samo 1,3 milijardi dolara. Miler je podsetio da je Moskva dala Kijevu kredit na 3 milijarde čiji je uslov bio potpuna otplata duga za gas u 2013. godini.

Takođe, Rusija nije dobila ni dolar za martovsku isporuku gasa u Ukrajinu, saopštio je šef “Gasproma“.

13.10 – Kijev — Stranka bivšeg bokserskog šampiona i lidera opozicije Vitalija Klička UDAR i partija Petra Porošenka Solidarnost zajedno će izaći na lokalne izbore u Kijevu.

To je na Kanalu 5 uživo objavio poslanik partije UDAR Pavlo Rozenko, saopštila je pres služba te stranke.

13.05 – Frank-Valter Štajnmajer: Od Rusije očekujemo dalje korake koji će nam dozvoliti da verujemo da žele deeskalaciju sukoba

Berlin — Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer u smatra da je u krizi oko Ukrajine sada nastupila pauza da se „udahne vazduh“.

On kaže da pauza treba da bude diplomatski iskorišćena, preneo je danas nemački tabliod „Bild“, uz fotografiju nasmejanog ministra sa svojim poljskim i danskim kolegama i pitanje zašto je šef nemačke diplomatije iznenada tako opušten.

„Ta šansa se mora iskoristiti da se politička situacija stabilizuje i da se u budućnosti, možda, postignu poboljšanja“, rekao je Štajnmajer posle jučerašnjeg sastanka u Atini šefova diplomatija zemalja članica EU.

„Potpuno je jasno, mi od Rusije očekujemo dalje korake koji će nam dozvoliti da verujemo da Rusija želi deeskalaciju sukoba“, poručio je nemački ministar i naglasio da on ostaje pri stavu o međunarodnoj kontakt-grupi, uz učešće i Rusije i Ukrajine radi stabilizacije situacije.

Na kraju krajeva, rekao je Štajnmajer, ni Rusija nema interesa „za jednim kolabirajućim državnim-bićem u svom komšiluku“.

11.40 – Aleksej Miler: Ukrajina da vrati 11,4 milijarde dolara od popusta na gas

MOSKVA – Izvršni direktor ruskog Gasproma, Aleksej Miler, zatražio je danas od Ukrajina da im vrati 11,4 milijarde dolara, koliko iznosi ukupna ušteda Ukrajine zahvaljujući popustu koji je imala na ruski gas tokom protekle četiri godine.

Prema Milerovim rečima, poništavanje sporazuma iz Harkova, kojim je Ukrajina dobila popust na ruski gas do 2017. u zamenu za najam pomorske baze, znači da Kijev mora platiti celokupan iznos tog popusta, preneo je frans pres.

„Iznos popusta dodeljenog Ukrajini u periodu važenja sporazuma iz Harkova iznosi 11,4 milijarde dolara (8,32 milijarde evra). To je suma koju ruska vlada niti ruski budžet nije primio“, izjavio je Miler za jednu rusku televizijsku stanicu.

„Ovaj popust je u stvari bio avans Moskve za budući zakup pomorske baze u ukrajinskoj luci Sevastopolj na Krimu, koji sada mora biti vraćen“, izjavio je Miler.

Prema njegovim rečima, u skladu sa produženjem ugovora, Rusija je plaćala za stacioniranje Crnomorske flote u Ukrajini.

„To znači da je Rusija plaćala avans. Iz tog razloga, iznos od 11,4 milijarde dolara je dug koji Ukrajini mora da vrati Rusiji“, zaključio je Miler.

11.05 – Dimitrij Peskov: Moskva neće inicirati nastavak rada predsedničke komisije sa SAD

Pres sekretar predsednika Rusije, Dimitrij Peskov izjavio je novinarima da Moskva neće inicirati nastavak rada predsedničke komisije u kojoj su SAD odlučile da više ne učestvuju.

Početkom aprila SAD su prekinule nekoliko zajedničkih projekata sa Rusijom, u okviru bilateralne predsedničke komisije, a sredstva za njihovo realizovanje odlučeno je da se pošalju Ukrajini kao podrška.

“Mi smo odreagovali na ove akcije (prekid učestvovanja SAD u komisiji) sa žaljenjem. Mi zapravo gubimo dvosmerne komunikacione kanale za različita pitanja“, – rekao je Peskov.

10.10 – Ruskim državljanima ograničen boravak u Ukrajini

Od 7. aprila državljani Rusije će moći da borave ne više od 90 dana u 180-dnevnom roku od prvog prelaska granice, saopšteno je u kancelariji za odnose sa javnošću državne granične službe.

Odluka je doneta kao odgovor na ograničenja uvedena sa ruske strane koje su stupile na snagu 1. januara.

Nova pravila se neće odnositi na stanovnike pograničnih oblasti za koje važi poseban bilateralni sporazum.

10.04 – Nemačka kompanija RWE spremna je da snabdeva Ukrajinu gasom

Nemačka kompanija RWE spremna je da snabdeva Ukrajinu gasom, ukoliko postignu dogovor sa ukrajinskom kompanijom Naftogas, prenosi agencija Unian.

„Mi smo spremni na saradnju sa Ukrajinom, kada i ukoliko se postigne dogovor sa Naftogasom“, naveo je Majkl Marfi, direktor ove kompanije, u izjavi za Itar-Tass.

Ukrajina se trenutno snabdeva gasom iz Rusije, odnosno njihovog naftnog giganta Gasproma, a tokom prethodnih nekoliko nedelja bilo je više poskupljenja. Naime, Rusija je odlučila da ukine sve popuste koje je davala svom susedu, pa je tako cena sa 100 dolara skočila na 485 dolara po 1.000 kubika.

Dug za gas Ukrajine iznosi dve milijarde, koje je Rusija tražila da se hitno otplati.

Inače, specijalna jedinica „Berkut“, optužena je za pucnjavu na demonstrante u Kijevu tokom februara, a bivši ministar unutrašnjih poslova Ukrajine, Vitalij Zaharčenko sinoć je to negirao.

08.48 – Ruski biznismeni masovno kupuju stanove na Krimu. „Mnogi Rusi kupuju dvosobne apartmane, naročito na južnoj obali. Oni sada koštaju od 70-150 hiljada na najtraženijem delu, a to je za njih jeftino“, izjavili su za Unian iz jedne agencije za nekretnine.

08.20 – Potpredsednik SAD Džo Bajden izjavio je danas da će sarađivati sa Ukrajinom i drugim saveznicima kako bi se sprečilo da zemlje poput Rusije koriste energente kao „političko oružje“, saopštila je Bela kuća. On je u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim premijerom Arsenijem Jacenjukom rekao da će pomoć SAD i drugih zemalja pomoći Ukrajini „da zadovolji najhitnije potrebe“, navedeno je u saopštenju Bele kuće.

Izvor: Agencije