Немачки стручњаци поправљају климу у Београду

БЕОГРАД – Климатске промене су у Београду већ почеле да узимају много већи данак од здравствених проблема и спарушених усева које доносе све ужаренија лета. Главна одлика промена ће, како се прогнозира, бити учесталост временских екстрема – смењивање изузетно топлих и изузетно хладних периода, суша и поплава. Тако су реке и потоци подивљали у мају и направили хаос у Лазаревцу, Гроцкој и, пре свега, Обреновцу.

За прилагођавање на ту последицу климатских промена – унапређење система одбране од вода – Београду је неопходно готово девет милијарди динара. Додуше, то је прорачун који су „Београдводе” направиле пре него што су анализирани опсег климатских промена у граду и најбоље мере адаптације. Акциони план прилагођавања Београда на климатске промене, чију израду финансира Немачко друштво за међународну сарадњу (ГИЗ), требало би да буде завршен до краја следеће године. Припремиће га градска управа и стручњаци из немачке фирме „Infrastruktur&umwelt”, који у оквиру тог пројекта треба да осмисле мере и за Тирану и Подгорицу. Неће то бити само план за ублажавање климатских промена. Биће то и анализа неусаглашености урбанистичких норми са стањем на терену, као и комуналних недостатака због којих је град, уместо да се правилно развија, џикљао ван стандарда и без предуслова који би његовим становницима пружали безбедан и удобан живот.

– Колико би новца могла изискивати реализација плана немогуће је унапред рећи. Не постоји град сличан Београду који већ има такав план па да на основу тих паралела можемо унапред проценити. Проблеми с којима се градови суочавају због климатских промена приближно су исти, али су слабе тачке разнолике. Мало ће бити трошкова које ионако не би требало да преузмемо. Климатске промене не стварају нове проблеме колико погоршавају оне с којима се већ суочавамо због недовољно решених система у граду – каже Наташа Ђокић, из градског Секретаријата за заштиту животне средине.

То само значи да би ради ношења с климатским променама ваљало дотерати много шта што иначе не штима а то се, нажалост, односи на неке од најважнијих области за здравље и безбедност животне средине и људи. Један од тих већ планираних издатака, неопходан и због климатских промена, јесте 200 до 300 милиона евра које град, самостално или кроз приватно-јавно партнерство, мора наћи како би преобразио Винчу из ушминканог сметлишта у санитарну депонију са које се загађење не пробија у земљиште и подземне воде, нити се ослобађају гасови који оштећују атмосферски штит и излажу нас зрачењу сунца. Да би нова депонија у Винчи и целокупан будући систем за управљање отпадом били финансијски одрживи, према проценама од пре две године, цена коју ће београдско четворочлано домаћинство плаћати за одношење комуналног ђубрета порашће у наредних десет година готово петоструко, са 29,5 на 127,5 евра годишње, то јест на 10,6 евра месечно.

Уз заокружавање система за управљање чврстим отпадом, неопходно је и да се поставе постројења за пречишћавање отпадних вода, које се сада изливају у Дунав и Саву. Све то загађење се, кад се реке излију, шири и поплављеним насељима. Изградња система за пречишћавање отпадних вода у Београду још је на почетку, а већ је узела 55 милиона евра. Потребно је и поставити канализационе цеви у свим деловима града, пошто оне примају вишак кишнице и смањују ризик од поплава, као што и замењују септичке јаме, које бујице преливају и шире њихов садржај. За довршетак канализационе мреже потребно је, према последњим рачуницама, 800 милиона евра.

– Пошто ће могућност поплава због климатских промена бити већа, требало би размишљати о заштити насеља подигнутих у плавним зонама, каквих је у Београду много. Цела лева обала Дунава могла би постати још проблематичнија него сада. Она је добрим делом изграђена испод нивоа реке, канали су затрпани и не могу примати вишак воде, канализације нема. Не можемо иселити сва таква насеља, нити се она, урбанистички и комунално неуређена каква јесу, могу бранити од високих вода – објашњава Ђокићева.

Дивља градња и поплаве изазивају и ерозију тла. Земљиште се може учврстити пошумљавањем, што је свакако неопходно ради разређивања топлотних таласа и изолације од ветра, који би због климатских промена такође могао „подивљати”. Зеленило упија кишу, чиме ублажава ризик од поплава, и штеди енергију за загревање станова, па тиме смањује и емисију штетних гасова из разних извора загађења.

– Од 2011. године, када је усвојена стратегија пошумљавања, Београд је добио још 480 хектара зеленила. Разматрали смо и додељивање субвенција за зелене кровове, који су практично баште на врху зграде, као и за озелењивање фасада. Али, нису усаглашени сви прописи нужни да бисмо могли почети с тим. Наравно, питање је и колико људи, чак и уз субвенцију, може себи приуштити зелени кров када је тешко купити и било какав кров над главом – каже Ђокићева.

Извор: Политика