Немци забринути због ширења утицаја Русије

Немачка влада је забринута због ширења утицаја Русије на Западном Балкану и у Србији. Руски председник Путин за телевизију АРД рекао да се на Криму десило исто што и на Косову – остварено је право на самоодређење.

„Поново у Хладном рату“, наслов је опширне анализе коју је недељник Шпигел објавио о политици Русије и томе како Берлин у Москви више не види партнера, већ противника. „Берлин је алармиран због све већег утицаја Владимира Путина на Балкану. Али Путина нико не може да заустави“.

Шпигел посебно преноси „велику забринутост“ немачке владе због све већег утицаја Русије на Балкану. „Владимир Путин жели да спречи даље приближавање тог региона ЕУ“. Овај магазин даље наводи да одговарајућа анализа немачког Министарства спољних послова има наслов „Утицај Русије у Србији“: „У поверљивом документу су описани покушаји Москве да тешње веже Београд са Русијом. А то се не постиже само тесном војном сарадњом и руским испорукама гаса. „Москва користи и јавну дипломатију са јасном панславистичком реториком и ужива велики углед међу Србима, између осталог и због свог става према Косову. Путинов циљ је да тако изврши притисак на балканске државе да би се оне дистанцирале од чланства у ЕУ или да би као чланице – проруски утицале на одлуке ЕУ.“

„Исто важи и за Босну и Херцеговину, суседну земљу Србије. Стиче се утисак да Русија покушава да преко Републике Српске освоји утицај на читаву Босну и Херцеговину, рекао је министар пољопривреде Кристијан Шмит, који је недавно био на Балкану, и додао: то отежава и пут суседне Србије у ЕУ“. Шпигел пише да Путин жели да издвоји новац за инфраструктуру и људе у Србији. Наводи да Руске железнице у Србији обнављају 350 километара пруге, да Лукоил располаже са 79,5 процената мреже бензинских пумпи у Београду, да Газпром има већински удео у највећој српској гасној компанији. „Руске инвестиције су поново дале перспективу региону који је тешко погођен НАТО-бомбардовањем 1999. У Црној Гори, Русија је прва на листи страних инвеститора – трећина фирми припада Русима.“

Та метода је успешна, пише Шпигел, подсећајући да је Србија дочекала руског председника војном парадом, при чему је српски председник Томислав Николић доделио високом госту највиши орден Србије. Следи цитат из „поверљивог документа“ немачке владе: „Слике тесне српско-руске повезаности су из наше перспективе непримерени знак у тренутку када би Србија требало да нагласи своју усмереност ка ЕУ“.

Немачки недељник даље наводи да „један бизаран сусрет појашњава методе којима Путин гради свој утицај у Србији. Пре годину дана, Николић је у својој председничкој палати примио шефа московског рокерског удружења Ноћни вукови Александра Салдостанова. Путин Салдостанова, званог хирург, означава као брата. Удружење је стално упадало у очи својим антисемитским и против хомосексуалаца усмереним изјавама – и тако погодио расположење многих људи у Србији“. Иначе, на једној од три фотографије које прате овај чланак, виде се заједно Николић и Салдостанов, а у потпису пише: „Путинов ноћни вук“.

Шпигел констатује да „немачкој влади није лако да контрира руској офанзиви“, и цитира речи државног министра Михаела Рота који је рекао: „Ми не можемо да ступимо у такмичење понуђача и морамо стално да јасно стављамо до знања балканским земљама да је приступ ЕУ у њиховом интересу.“

„И Ангела Меркел покушава да дипломатски омете Путинова настојања. На конференцији о Балкану одржаној у њеном уреду крајем августа, она је присутне шефове држава и влада наговарала да се држе европског курса. Тамо где је то неопходно, она врши и притисак. Тако је Москва покушала да дипломатски повећа значај Центра за заштиту од катастрофа који су Руси подигли у Нишу. Меркелова је у телефонском разговору упозорила српског премијера Вучића да не потписује одговарајући споразум. Немци страхују да би иза тог Центра могло да се крије трајно присуство руских тајних служби.“

Бриге о којима пише немачки недељник потврдила је и канцеларка Ангела Меркел на самиту Г20 у Бризбејну. Она је тамо, наиме, рекла да ЕУ неће да буде покорна пред Москвом као што је то била ДДР, „иначе би морало да се каже: превише смо слаби, пазите, људи, не можемо више никога да примимо, прво ћемо да питамо Москву да ли је то могуће… тако је то било 40 година, и ми не желимо да се вратимо у то време […] Не ради се само о Украјини. Ради се о Молдавији, о Грузији, ако овако буде даље ишло, мораћемо да се питамо како је са Србијом и земљама Западног Балкана…“

Путин за АРД: Крим као Косово

Што се тиче руског председника Путина, он је за немачку телевизију дао опширан интервју који је објављен у недељу, 16.11. где је о кризи у Украјини говорио врло јасним речима. У једном тренутку је поменуо и Косово као преседан и пример за то да „међународне инстанце“ дефинишу „међународно право“ кроз „своју праксу“. Новинар Хуберт Зајпел је упитао руског председника: „Мислите ли на пресуду Међународног суда правде према којој је Косово имало право на самоодређење и да су Косовари могли да гласају о томе желе ли сопствену државу или не?“ Путин је одговорио: „Управо тако. Али не само то: ту је стајало оно најважније, да када је реч о самоодређењу, народ који живи на одређеној територији, није обавезан да о томе пита државу на чијој територији се тренутно налази. Дозвола централне владе за спровођење мера самоодређења – није потребна. То је најважније. На Криму се није десило ништа друкчије од онога што се десило на Косову […] Тамо је независност проглашена одлуком парламента. На Криму није само парламент донео одлуку, већ је одржан и референдум. И његов резултат је био убедљив. Шта је демократија? – Сви то знамо. Шта је „Демос“? – Народ. Демократија је право народа. У овом случају право на самоодређење.“

Извор: Дојче Веле