Nesaglasje oko sankcija Rusiji

19.30 – BRISEL – Evropska unija je politički i samo uslovno usaglasila kakve dodatne sankcije bi mogla zavesti Rusiji zbog ukrajinske krize, jer neke članice EU smatraju da odmazda šteti a nema upliva na poteze Moskve, a prete i za Uniju jako loše uzvratne ruske mere.

To je ocena više zapadnoevropskih medija i analitičara koji ukazuju na to da visoki zvaničnici Austrije, Kipra, Češke, pa delom i Švedske nisu pristali na primenu sankcija Rusiji, Italija, koja ima velike ekonomske interese i poslove s Rusijom je bila veoma uzdržana, isto kao i Finska, a Slovačka je zatražila da od njih bude izuzeta.

18.40 – Ambasadori zemalja Evropske unije će se 10. septembra sastati u Briselu kako bi razmotrili pitanje uvođenja novih sankcija protiv Rusije zbog događaja u Ukrajini, saopštio je evropski diplomatski izvor.

17:30 – Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu (SNBO) Ukrajine saopštio da je petoro poginulih od početka primirja

Pet pripadnika ukrajinskih oružanih snaga je poginulo, a 33 su ranjena od potpisivanja minskog protokola u petak, 05. septembra, izjavio je danas novinarima predstavnik SNBO Andrej Lisenko na brifingu.

U Minsku je 05. septembra održan drugi susret Kontakt grupe za rešavanje krize na istoku Ukrajine. Kijevske vlasti i samoproglašene republike su se dogovorile oko primirja i međunarodnog praćenja njegovog sprovođenja.

17:25 – Ukrajinska podzemna skladišta gasa su napunjena 50%, na bilansu je 16 milijardi kubnih metara gasa, saopštila je ukrajinska kompanija za transport i skladištenje prirodnog gasa „Ukrtransgaz“.

Prema podacima ruske strane, za nesmetano snabdevanje gasom i stabilan tranzit u jesensko-zimskom periodu Ukrajini je neophodno da u svojim podzemnim skladištima ima oko 18,5 milijardi kubnih metara gasa.

16:00 – Lavrov: RF prenela Kijevu zabrinutost povodom koncentracije ukrajinske armije u rejonu Debaljceva

Moskva je prenela kijevskim vlastima svoju zabrinutost povodom koncentracije oružanih snaga Ukrajine u rejonu Debaljceva (Donjecka oblast), izjavio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„Mi smo ozbiljno zabrinuti, jer su sinoć stizala saopštenja o koncentraciji teškog naoružanja sa strane ukrajinske armije u rejonu Debaljcevo. Na osnovu svega, može se izvesti zaključak da se sprema neka udarna formacija“, rekao je on novinarima.

„Mi ćemo vrlo pažljivo pratiti situaciju“, rekao je Lavrov.

15.40 – Predsednik PS OEBS: Odlaganje antiruskih sankcija – glavni zadatak Finske

Predsednik Parlamentarne skupštine OEBS Ilka Kanerva je izjavio da je odlaganje sankcija protiv Rusije bio glavni cilj Finske.

„To je bio prvostepeni zadatak Finske – da se dobije makar mala olakšica, da se pažljivo izvaga i vidi kako će se odvijati situacija u Ukrajini“, rekao je Kanerva u intervjuu finskoj TV i radio kompaniji Yle.

Kanerva je rekao da ne shvata prvobitni plan EU, u skladu sa kojim bi sankcije trebalo da odmah stupe na snagu, bez obzira na prekid vatre na jugoistoku Ukrajine.

15.25 -Premijer samoproglašene Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko kaže da proruske snage, koje Zapad optužuje za obaranje malezijskog aviona u julu ove godine, ne raspolažu oružjem kojim bi mogli da obore jedan boing.

Avion na letu MH17 „Malezije erlajnz“, oboren sredinom jula na istoku Ukrajine, pogođen je u letu „velikim brojem projektila izuzetne brzine“, što je raskomadalo letelicu, saopštili su danas u prvom zvaničnom izveštaju holandski veštaci. Međutim, nisu objavili da li je avion na liniji Amsterdam-Kuala Lumpur oboren raketom, kao ni ko bi mogao da bude odgovoran za nesreću.

„Mogu da kažem samo jednu stvar: mi prosto nemamo tehničku opremu koja može da obori jedan boing, pa ni taj malezijski avion“, rekao je Interfaksu Zaharčenko.

Boing 777 Malezije Erlajza oboren je 17. jula iznad oblasti koju su na istoku Ukrajine držale proruske snage. U nesreći je stradalo svih 298 putnika i članova posade. Konačan izveštaj očekuje se u roku od godinu dana od nesreće.

15:15 – MSP Ukrajine: Minski Protokol ne znači priznanje DNR i LNR

MSP Ukrajine je saopštio da potpisivanje mirovnog Protokola ne znači legitimizaciju Luganske i Donjecke Narodne Republike.

Prema rečima pres-službe šefa ukrajinske diplomatije Jevgenija Perebijnisa, LNR i DNR se nigde ne pominju u tekstu dokumenta, a sam Protokol je zasnovan na mirovnom planu predsednika Ukrajine uz poštovanje principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine.

U Minsku su 5. septembra kijevske vlasti i predstavnici snaga samoodbrane Donbasa potpisali Protokol. U njemu se govori o prekidu vatre, donošenju zakona u Ukrajini o specijalnom statusu DNR i LNR i održavanju vanrednih izbora.

14.30 – LNR neće Kijevu prepustiti kontrolu granice sa Rusijom

Lider samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR) Igor Plotnicki je izjavio da LNR ne namerava da Kijevu prepusti kontrolu granice između teritorije koju oni kontrolišu i Rusije.

U ponedeljak je savetnik predsednika Ukrajine Jurij Lucenko izjavio da potpisani u Minsku Protokol podrazumeva da će specijalni status dobiti trećina Donbasa, koju kontrolišu snage samoodbrane.

Osim toga, Lucenko je izjavio da Protokol, koji je potpisan u Minsku, znači da je Ukrajina zemlja sa svojim integritetom i da su „rejoni Donbasa koji su privremeno van kontrole“ takođe njen deo.

12:55 – Nariškin: Kijev sankcije protiv RF shvata kao ohrabrenje za agresiju

Kijev je uvođenje međunarodnih sankcija protiv Rusije shvatio kao ohrabrenje za agresiju protiv vlastitog naroda na jugoistoku zemlje, smatra predsednik Državne dume Sergej Nariškin.

„Svi oni koji pokušavaju da pritiskaju Rusiju su izabrali pogrešan put. Sankcije nisu doprinele smanjenju, već još većem rastu nasilja, jer su ih kijevske vlasti shvatile kao povod za aktiviranje kaznene operacije na jugoistoku zemlje. Rezultat svega toga su mnogobrojne ljudske žrtve i nova materijalna šteta“, rekao je Nariškin na rusko-japanskom forumu u Moskvi.

12:45 – Proruski aktivisti oslobodili su do sada 648 zarobljenika u okviru sporazuma o prekidu vatre dogovorenog između ukrajinskih snaga bezbednosti i proruskih aktivista na istoku Ukrajine, izjavio je portparol ukrajinske vojske Andrij Lisenko.

On je dodao da ukrajinska strana radi na obezbeđivanju oslobađanja još oko 500 zarobljenika, ne preciziravši koliko će zarobljenika osloboditi ukrajinska vlada, preneo je Rojters.

12:40 – DNR: Artiljerijsko gađanje na istoku Ukrajine nastavljeno i prošle noći uprkos prekidu vatre

Artiljerijsko gađanje na istoku Ukrajine se nastavilo i prošle noći uprkos prekidu vatre i tom prilikom je jedna žena ranjena, saopštile su vlasti Donjecka.

Po navodima gradskog veća, granate su pogodile jednu školu i nekoliko stambenih blokova, dovodeći u opasnost ionako klimavo primirje između pobunjenika i ukrajinskih trupa.

Direktor saniteta pri ukrajinskom Ministarstvu odbrane, Vitalij Andromati rekao je, kako prenosi agencija Interfaks-Ukrajina, da su za četiri dana primirja četiri vojnika poginula, a 29 je ranjeno.

Pobunjenici i ukrajinske snage se međusobno optužuju za novo kršenje primirja u konfliktu koji je, prema podacima Ujedinjenih nacija, odneo najmanje 3.000 ljudskih života.

12.20 – Angela Merkel: Sankcije protiv RF se mogu ukinuti, ako se bude poštovao mirovni plan za Ukrajinu

Ako se bude poštovao mirovni plan za Ukrajinu, onda se može govoriti i o ukidanju sankcija protiv RF, izjavila je u ponedeljak federalni kancelar Nemačke Angela Merkel.

Kancelar je, takođe, rekla da su sankcije protiv ruske privrede jedina mogućnost da se reaguje na dejstva Rusije u odnosu na Ukrajinu, jer je od samog početka bilo jasno da bojno rešenje ovog konflikta ne postoji.

12.10 – Lavrov: Rusija očekuje da će pregovori o statusu samoproglašenih DNR i LNR početi brzo

Rusija očekuje da će pregovori o statusu samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR, LNR) početi brzo, izjavio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, dodajući i da se prekid vatre na istoku Ukrajine generalno poštuje, iako ima incidenata.

„Što se tiče razgovora o statusu jugoistoka zemlje, u Protokolu iz Minska predviđeni su koraci u tom pravcu. Nadamo se da će takvi razgovori početi brzo“, rekao je ministar inostranih poslova Rusije, dodajući da je format razgovora „očigledan – to su vlasti Ukrajine i lideri LNR i DNR, koji su potpisnici Protokola iz Minska od 5. septembra“.

„Te odredbe umnogome su okvirne, i po dogovoru učesnika tog procesa one će biti konkretizovane“, kazao je Lavrov.

11:45 – Holandski eksperti: Malezijski avion raskomadan projektilima

U prvom zvaničnom izveštaju holandskih veštaka navodi se da je malezijski avion oboren sredinom jula na istoku Ukrajine pogođen je u letu „velikim brojem projektila izuzetne brzine“, što je letelicu izlomilo na komade.

Izveštaj je sačinio holandski Istražni biro za bezbednosti, zadužen za istragu pada malezijskog aviona.

„Let MH17 boinga 777-200 ‘Malezija erlajnza’ raspao se u letu, verovatno zbog strukturalnih oštećenja koje je izazvao veliki broj projektila velike snage koji su spolja pogodili letelicu“, navedeno je u izveštaju.

Holandski veštaci, kako su i najavili, nisu naveli da li je avion na liniji Amsterdam-Kuala Lumpur oboren raketom, kao ni ko bi mogao da bude odgovoran za nesreću.

10:55 – Porošenko: Mislim da ćemo osvojiti rat u Ukrajini… tačnije, osvojićemo mir

Obučen u vojnu uniformu ukrajinski predsednik Petar Porošenko je došao je juče u nenajavljenu posetu lučkom gradu Marijupolju, demonstrirajući solidarnost sa stanovništvom najnovijeg polja borbe u petomesečnom ratovanju.

Porošenko se zarekao da će Marijupolj, jedini veći centar u konfliktnoj zoni na istoku Ukrajine koji još uvek kontrolišu snage Kijeva, ostati deo Ukrajine, prenosi AFP.

„Mislim da ćemo osvojiti rat u Ukrajini… tačnije, osvojićemo mir“, rekao je Porošenko, ali je dodao da je nemoguće pobediti u konfliktu samo vojnim sredstvima. „Što više povećavamo pritisak (protiv pobunjenika), to je više ruskih trupa na našoj teritoriji“, napominje Porošenko.

On je pozvao OEBS, koji je posredovao u sklapanju primirja sa proruskim snagama, da pošalje posmatrače na „opasne“ tačke, na kojima je nasilje buknulo nakon tog dogovora, uključujući i istočni kraj Marijupolja.

Porošenko ističe da svakog dana ima 10 do 12 slučajeva kršenja primirja, ali da „ukoliko ono dovodi kući ratne zarobljenike i čuva živote civila i vojnika, onda znači da funkcioniše“.

Porošenko je rekao novinarima da postoji jednostavan način da se ostvari stabilnost i mir. „Povući strane trupe, zatvoriti granicu i u roku od nedelju dana naći ćemo kompromis… mislim da nas mirovna inicijativa vodi tom rezultatu“, napominje Porošenko.

10:12 – Od početka primirja između ukrajinskih snaga i proruskih aktivista na istoku Ukrajine, poginula su četiri ukrajinska vojnika, saopštilo je Ministarstva odbrane.

Zvaničnik ukrajinskog Ministarstva odbrane Vitalij Andronati rekao je da je od počekta prekida vatre, takođe, povređeno 29 ukrajinskih vojnika, javio je Interfaks, a preneo Rojters.

Britanska novinska agencija navodi da se prekid vatre na istoku Ukrajine uglavnom poštuje, ali da se u pojedinim područjima, posebno u Donjecku i Marijupolju mogla čuti saporadična vatra.

Najozbiljnije kršenje sporazuma o prekidu vatre dogodilo se tokom vikenda u Marijupolju gde su proruski aktivisti otvarali artiljerijsku vatru na ukrajinske snage u subotu kasno uveče, kada je poginula jedna žena, a povređene su četiri osobe.

09:32 – Od početka „antiterorističke operacije“ u Donbasu je uništeno oko 600 preduzeća, izjavio je predsednik Državne fiskalne službe Ukrajine Igor Bilous.

„396 kompanija je uništeno u Donjeckoj oblasti, oko 200 kompanija u Luganskoj oblasti. To su kompanije koje je nemoguće brzo obnoviti. Radi se o fizičkom uništenju“, objasnio je on.

Materijalna šteta na infrastrukturi preduzeća, načinjena za vreme borbenih dejstava, je velika, jer se radi o velikom industrijskom regionu. Za nadoknadu štete će biti potrebno na desetine milijardi dolara, saopštio je Igor Bilous.

09:12 – Holandski stručnjaci se spremaju da danas objave svoj prvi izveštaj o uzrocima pada na istoku Ukrajine, u julu ove godine, aviona Malaysia Airlines, koji je obavljao let MN17.

Holandska komisija za bezbednost letova koordinira međunarodne napore u istrazi ove tragedije.

Holandski istražitelji se oslanjaju na informacije iz crnih kutija, snimke kosmičkih satelita i fotografije sa mesta nesreće, koje se koriste u pripremi preliminarnog izveštaja.

09:02 – Primirje se u Ukrajini uglavnom poštuje, saopštio je predsednik Stalnog saveta OEBS-a i švajcarski predstavnik u toj organizaciji Tomas Greminger. Po njegovim rečima, nardnih nekoliko dana biće odlučujući.

Prema informacijama posmatrača u rejonima Luganska, Donjecka i Mariupolja za vikend je ukazano na nekoliko slučajeva pojedinačnih upotreba streljačkog naoružanja, kao i korišćenje artiljerije.

Ranije je stalni predstavnik RF pri OEBS-u Andrej Kelin rekao da ne treba prevuveličavati postojeće slučajeve kršenja prekida vatre.

08:32 – Potpredsednik samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) Andrej Purgin je izjavio da DNR ne isključuje mogućnost dijaloga sa Kijevom o socijalnoj i ekonomskoj politici, kada se izuči predlog zakona Ukrajine o specijalnom statusu Donbasa.

Prema njegovim rečima, „ako u njemu budu odredbe koje odgovaraju zadacima političkog i ekonomskog razvoja DNR, mi ne isključujemo mogućnost početka dijaloga s Kijevom“.

08:02 – Novi hladni rat u Evropi nije ni u čijim interesima i zato Brisel namerava da sarađuje s Moskvom po pitanju rešavanja konflikta na istoku Ukrajine, izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo u intervjuu novinarima.

„Nama sankcije nisu cilj same sebi. već sredstvo za nastavak dijaloga. Mi smatramo da je potrebno pronaći političko rešenje, uz potpuno poštovanje suvereniteta i integriteta Ukrajine“, rekao je Barozo.

07:06 – Kijevska agencija UNIAN objavila – pozvavši se na izvor u Savetu EU – da je zavođenju novih sankcija protiv Rusije zasmetalo pet zemalja.

Protiv su bile: Nemačka, Austrija. Italija, Kipar i Finska. Ukrajinska agencija je razočarano dodala: „Ovo su države koje čine sve što mogu da razvuku pisanu proceduru izjašnjavanja o novim sankcijama”.

Nešto ranije je direktor dopisništva Financial Times u Biselu, Peter Špigel, izjavio da je odluku blokirala samo jedna zemlja – Finska.

Noćas je postalo jasnije i da neke zemlje EU žele da se razmatra i mogućnost ukidanja sankcija Rusiji – ukoliko primirje u Ukrajini bude poštovano.

Izvor: Agencije