Неслагање око Украјине, заједно против тероризма

БРИСЕЛ – Бриселски самит ЕУ-Русија завршен је данас доношењем заједничке декларације о борби против тероризма, али озбиљна размимоилажења у вези са Украјином и енергетиком нису превазиђена.

Руски председник Владимир Путин и његови домаћини из Европске уније сложили су се на заједничкој конференцији за штампу да је самит протекао у отвореној атмосфери и да је сузбијање тероризма поље на коме је могуће знатно појачати сарадњу.

Са друге стране, различита гледања на украјинску кризу била су више него видљива, а председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је цитирао мисао Фјодора Достојевског да „многе несреће долазе због оног што није речено” и заложио се да се проблеми изнесу на чистац.

„Дубоко смо забринути због ескалације насиља над демонстранатима и новинарима у Украјини”, рекао је Барозо и затражио да се украјинском народу дозволи да сам одлучује о својој судбини.

Путин је узвратио оптужујући ЕУ да својим посредовањем појачава кризу и нескривено подржава опозицију.

„На шта би личило да се руски министар спољних послова појави међу антиевропским демонстрантима у Атини?”, упита је он, алудирајући на појављивање комесара за проширење Штефана Филеа и високе представнице ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон међу демонстрантима у Кијеву.

Он се сложио да је насиље последња мера, али је истакао да и опозиција мора да се понаша „цивилизовано”.

„Имамо свештеника у западној Украјини који позива народ да на јуриш заузме владу и истреби Русе и Јевреје”, навео је Путин и констатовао да је реч о опасном екстремном национализму.

Већи део заједничке конференције за штампу ипак је протекао у помирљивијем тону, а Путин је обећао да у случају доласка опозиције на власт Русија неће укинути олакшице на увоз гаса које су уведене након што је украјински председник Виктор Јанукович окренуо леђа ЕУ и најавио приближавање Русији.

„Не желимо да украјински народ пати због сукоба интереса”, рекао је Путин и додао да Русија жели опоравак украјинске привреде како би Украјина била у стању да врати 2,7 милијарди евра дуга за испоручени гас из Русије.

Са друге стране, руски председник је наговестио да би обећани руски зајам од 15 милијарди евра могао бити обустављен уколико нове украјинске власти одлуче да потпишу Споразум о стабилизацији и придруживању са Бриселом.

„Ми поштујемо суверенитет сваког међународног субјекта, па и Украјине, али овде је реч о заштити нашег привредног система”, истакао је Путин и оптужио ЕУ да преко Украјине „на мала врата” жели да пласира своје производе, пре свега аутомобиле, на руско тржиште.

Барозо и председник Европског савета Херман Ван Ромпеј су узвратили да је ССП сасвим у складу са тренутно важећим трговинским споразумима Украјине и Русије, а да би чак и улазак Украјине у царинску унију са Русијом, Јерменијом и Казахстаном био прихватљив за ЕУ уколико би се на ту унију применила правила Светске трговинске организације.

Други камен спотицања на данашњем самиту била је енергетска политика, а Путин је одбацио опртужбе да Русија не поступа фер у трговини гасом.

„За нас је Трећи енергетски пакет неприхватљив”, истакао је Путин, говорећи о сету европских прописа о енергетици који доводи у питање послове руског гиганта Газпрома у ЕУ.

Са друге стране, Путин се заложио да се разговори о постојећим проблемима, укључујући и размимоилажења око Сирије и Ирана, наставе на експерртском нивоу како би се евентуално решили на следећем самиту ЕУ-Русија, који ће се у јуну одржати у Сочију.

Он је захвалио ЕУ на помоћи око организовања Зимских олимпијских игара у том граду.

На крају, учесници самита су заједнички констатовали да треба интензивирати економску сарадњу, а Путин је подсетио да је трговинска размена са ЕУ прошле године премашила цифру од 400 милијарди евра.

„Надам се да ће тај рекорд ускоро бити пробијен”, истакао је он.

Данашњи, 32. по реду самит ЕУ-Русија је, на захтев домаћина, протекао у нешто ужем формату него што је уобичајено, што је одраз захладнелих односа између Москве и Брисела.

Извор: Танјуг