Nestanak podataka iz Poreske uprave

Zamenik direktora Poreske uprave Marko Marinković izjavio je danas da postoji osnovana sumnja da su operativni podaci MUP-a, kao i svih poreskih obveznika u Srbiji, uključujući i podatke o građanima i firmama izneti iz Poreske uprave.

Kako je istakao sumnja se da su iznošeni i u inostranstvo.

Marinković je, na konferenciji za medije održanoj danas u Poreskoj upravi, rekao da se za ovo delo sumnjiče poreski stručnjak Milica Bisić, nekadašnja državna sekretarka Ministarstva finansija dok je ministar bio Lazar Krstić, Nikola Ćorsović, Ivan Posavec, nekadašnji Krstićev savetnik i još nekoliko „praktikanata”.

Marinković je istakao da su oni, po ovlašćenju koji im je dao tadašnji ministar Lazar Krstić, mogli slobodno da ulaze u Poresku upravu kao radna grupa.

„Njima je po nalogu Nikole Ćorsovića, bivšeg Krstićevog državnog sekretara, dato više baza podataka i baza MUP-a koje su označene kao strogo poverljive. Tu se nalaze svi podaci i o vozilima i o građanima”, objasnio je Marinković.

Prema zakonu, rekao je Marinković, spisi sa oznakom „Strogo poverljivo” ili „Državna tajna” ne smeju da se iznose iz Poreske uprave, a ni pristup takvim podacima ne mogu da imaju osobe bez posebnog odobrenja, jer se to, u suprotnom, smatra krivičnim delom.

„Zaključili smo da je bilo neovlašćenog pristupa računarima i osnovano sumnjamo da je izvršeno krivično delo protiv države davanje podataka drugim licima”, rekao je Marinković.

On je naveo da podaci svih građana Srbije, posle ovog incidenta, mogu da budu objavljeni bilo kada i da Poreska uprava za to ne može da snosi odgovornost.

Marinković je dodao da je Posavec na tri DVD-a izneo podatke, držao ih kod sebe, a u nekom trenutku je boravio i u inostranstvo, dok su podaci još bili kod njega.

„Takve stvari se narodski rečeno nazivaju špijunažom”, smatra Marinković.

Prema njegovim rečima, Poreska uprava dalje nije nadležna za taj slučaj jer su podaci prosleđeni tužilaštvu i policiji.

Ipak, kako je istakao, ne može da tvrdi da li je Posavec zloupotrebio podatke jer je posao na utvrđivanju tih činjenica na tužilaštvu.

Milica Bisić negirala je, međutim, optužbe koje je na njen račun koje je izneo Marinković.

Bisić je u izjavi Radio-televiziji Srbije to negirala istakavši da je često boravila u Poreskoj upravi, jer joj je to bio deo posla.

„Ja nikada ni na koji način nisam bila u dodiru sa podacima koji bi mogli da se smatraju tajnim podacima”, rekla je Bisićeva.

Marinković je izjavio da je do njegovog dolaska na tu funkciju u avgustu ove godine poreske kontrole nisu rađene adekvatno i sistematično. On je kao primer velikog poreskog obveznika naveo Apatinsku pivaru gde, kako je rekao, adekvatne kontrole nije bilo u prethodnih sedam godina.

Ukupan dug po osnovu neplaćenih javnih prihoda 30. septembra ove godine iznosio je 694 milijarde dinara, od čega je zakonski nenaplativo zbog stečaja, likvidacije ili slično, 419 milijardi dinara, kazao je Marinković.

Podsetio je da je Poreska uprava u septembru naplatila 61.39 milijardi dinara prihoda što je 6,3 odsto više od planiranog. U oktobru je, kako kaže, prihod iznosio 70.22 milijarde dinara, odnosno 5.1 odsto više od plana.

Neki od najvećih privrednika koji se iznova pojavljuju na listi najvećih poreskih dužnika, poput Predraga Rankovića Peconija, vlasnika „Monus”-a ili Željka Mitrovića vlasnika „Pink Internacional”, uplatili su jedan deo poreskog duga, naveo je Marinković.

Prema njegovim rečima, kompanija Monus uplatila je više od 800 miliona dinara tako da je na dan 30. septembra imala ukupan poreski dug od 160.57 miliona dinara.

Vlasniku „Pinka”, dodao je Marinković, odobren je reprogram poreskog duga, pa je od početka godine, zaključno sa 23. oktobrom od njega naplaćeno ukupno 874,26 miliona dinara. Marinković je negirao pisanje pojedinih medija da se porezi ne naplaćuju od onih koje narod zove „tajkunima”.

Izvor: Tanjug