Tomislav-NikolicЗакон о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Србије противуставан је, оценио је Томислав Николић, председник државе, и вратио га Скупштини Србије на поновно изјашњавање. Посланици ће одлучити о поновном гласању на првој наредној седници, рекла је за „Политику” Маја Гојковић, председница парламента, али није могла да прецизира када ће то бити.

Она подсећа да је парламент у ванредном заседању, те да седница може бити заказана само на захтев владе или трећине посланика.

Спорни закон скупштина је усвојила прошлог петка, а председник Николић вратио га је на поновно одлучивање четири дана касније, у уторак у 14.40. Ово је први закон који је Николић за три године, откако је постао председник, вратио парламенту.

Председник у образложењу каже да закон није у складу са Уставом, који у члану 84, ставу 1, предвиђа да „сви имају једнак положај на тржишту”. У допису парламенту, Николић је навео: „Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Републике Србије не уређује на одговарајући начин продају одређених непокретности зато што је  у јавности пре више од годину дана било познато да је закон у припреми и да треба узимати у закуп одређену државну имовину, ону која је сада предмет продаје. Подсећам да Закон о јавној својини у члану 4, ставу 2, ограничава да ’одредбе посебних закона којима се уређује режим ствари у јавној својини не могу бити у супротности са овим законом’. Одредбе закона о јавној својини и сада овлашћују владу да одлучи о прибављању непокретности и располагању њима и условима за прибављање и отуђење непокретности. Предвиђено је јавно надметање, а у посебним условима, који морају да буду образложени Актом о оваквом располагању, ствари се могу прибавити или отуђити и непосредном погодбом.”

Председница парламента Маја Гојковић није желела да било шта да коментарише, већ истиче да ће Народна Скупштина, као и увек до сада, поступити у складу са Уставом, законом и пословником. Она додаје да је пословник врло јасан: „Ако Народна скупштина одлучи да поново гласа о закону, који је председник републике вратио на одлучивање, закон се изгласава већином од укупног броја посланика (126). Председник је дужан да прогласи поново изгласан закон, а уколико не донесе указ о проглашењу у Уставом предвиђеном року, указ доноси председник Народне скупштине. Процедура је јасна и ми ћемо се држати ње.”

Спорним законом је предвиђено да право на куповину непокретности (станови, куће, пословни простори, гараже) имају корисници и закупци који су уговоре потписали пре 1. јануара ове године. Расправа о закону била је обележена жестоким полемикама, опозиција је тврдила да је „закон писан за тајкуне, који ће доћи до станова и вила на Дедињу и Врачару по багателним ценама”, а власт одговарала да то није тачно.

Зоран Живковић, лидер Нове странке, оптужио је напредњаке да су њихови „тајкуни другу половину прошле године провели закупљујући државне некретнине да би сада могли да их откупе по цени – важи, брате, договорићемо се”. Зоран Бабић (СНС) одговорио му је подацима: „Дирекција за имовину сачинила је до 2012. године, дакле пре доласка СНС-а на власт, 614 уговора и анекса уговора. Од 2012. па до дана данашњег сачињено је 78 уговора. Ако ћемо да разговарамо на тај начин, онда ће право прече куповине имати 614 функционера бившег режима, али да не говоримо неозбиљно и паушално.”

Слободан Хомен (СДС) рекао је да није битно коме се имовина продаје, већ зашто се продаје испод реалне цене и зашто нема јавног надметања. Хомен је предложио да се утврди реална цена, али не према процени Пореске управе, већ да буде тржишна, а да закупци имају право прече куповине. Министар Душан Вујовић је рекао да нема ништа против тога и да „циљ онима који су припремали закон није да се то продаје по фиксној цени”. Вујовић је подсетио и да треба имати у виду да постоје потешкоће да се ти станови и непокретности продају по „нормалној цени” зато што су у запуштеном стању: „Вама данас за промену основних инсталација, купатила, кухиње, паркета треба улагање од 15 до 30 одсто вредности тих станова.” Александар Сенић (СДС) разумео је, како је рекао, министрову потребу да реториком сачува своју част, подсетивши га да то може да преточи у амандман, и то и посредством владе и Одбора за финансије. Верољуб Арсић (СНС), председник Одбора за финансије, указао је: „Расправа у појединостима је у току, а, по пословнику, Одбор за финансије више не може да поднесе ниједан амандман. Можемо да се договарамо колико хоћемо, али амандмани више да се подносе не могу.”

У прилог јавном надметању, Александар Сенић је навео пример како је „Скупштина Београда понудила стан у Господар Јевремовој улици за 9.000 евра, а добила је 39.000 евра”. Зоран Живковић је казао: „Министар је проценио да ће потенцијални приход од продаје бити 40 милиона евра. Један посланик је рекао да се продаје 700 објеката, што значи да ће скоро 700 објеката, махом на Дедињу и Врачару, бити продато по цени од 600 евра за квадрат.” Министар је одговорио да није рекао да ће „све што задовољава критеријуме овог закона бити продато” и замолио Живковића да не вади „цифре из контекста”: „Рекао сам да је моја процена да у најбољем случају приход може бити 40 милиона евра.”

Закон је усвојен тако како га је влада предложила, председник државе га је вратио на поновно гласање, а посланици ће се о њему изјашњавати крајем августа или почетком септембра.

skupstina-srbije

Закон отвара простор за корупцију

Унапред одређујући могуће купце и цену држава искључује надметање и конкуренцију

Агенција за борбу против корупције јуче се огласила наводећи да Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у државној својини отвара простор за корупцију. Тачније, „законске одредбе којима се уређује право на куповину и одређивање цене садрже ризике корупције”. Због тога је јуче Агенција позвала народне посланике да приликом поновног одлучивања о овом закону размотре изнете сугестије и препоруке.

Зашто се Агенција за борбу против корупције није раније огласила с истим наводима него тек јуче? У Агенцији одговарају да је овај закон, као и многи други, усвојен без јавне расправе и по скраћеном поступку, тако да нису имали ни времена ни капацитета да се њиме раније позабаве. То су учинили накнадно на тражење невладине организације ЦАТОР.

У мишљењу које је јуче објављено на њиховом сајту Агенција наводи да закон, за разлику од других важећих прописа који се односе на отуђење непокретности у јавној својини, у потпуности искључује надметање и  конкуренцију, унапред одређујући могуће купце и цену.

Такође, наводе да су у супротности основни циљ закона, а то је да буџет приходује од продаје тих непокретности, с одредбама по којима купци могу бити искључиво правна и физичка лица која користе предмет продаје на основу уговора о закупу, који је закључен пре 1. јануара 2015. и која су измирила у целости обавезу плаћања закупнине на дан подношења захтева за куповину. Додатно, продајна цена је тржишна коју треба да одреди порески орган за разлику од других прописа који регулишу продају државне имовине, а који омогућавају конкуренцију ради постизања веће цене.

Сем тога, овим законом предвиђено је право на значајно умањење  цене по квадратном метру, као изузетак од правила по коме се та цена одређује у складу с тржишном вредношћу. Предвиђено је да цена може бити умањена уколико је тржишна вредност предмета продаје резултат инвестиција закупца учињених у претходних десет година, с тим што износ умањења не може прећи 25 одсто од утврђене тржишне вредности. На тај начин остављен је простор да прописани изузетак заправо постане правило, то јест да се без претходно прецизно одређених критеријума у појединачним случајевима цена по  квадратном метру умањује до четвртине утврђене тржишне вредности. Полазећи од тога, може се очекивати да ће у складу с предложеним решењем подносиоци захтева само у изузетним случајевима платити  тржишну вредност утврђену од пореског или другог надлежног органа, што поново ствара сумњу да се законом  промовишу појединачни или групни интереси који су супротни јавном интересу.

За разлику од Агенције за борбу против корупције, Министарство финансија, као предлагач овог закона, није су јуче огласило. А на наша питања избегли су одговоре и Дирекција за имовину и ДИПОС, предузеће које управља бројним вилама, становима и пословним простором, а који би могли да буду понуђени на продају.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Николић вратио Закон посланицима

* Обавезна поља