Obama na vetrometini

Da li je politika Baraka Obame ili onih koji su ga izabrali i finansirali udarila u zid i dotakla opasno dno, i da li će on u ime viših interesa biti pušten niz led i žrtvovan u cilju dobijanja vremena za reorganizaciju spoljne politike, a svaljivanjem krivice za sve promašaje spoljne politike Amerike na njega?

U samoj SAD sa više strana dolaze direktne i indirektne kritike spoljne politike Obamine administracije i njega lično, dok su saveznici SAD u Evropi u frustracijama i velikom nezadovoljstvu zbog nametanja kontraproduktivnih sankcija Rusiji, koju su posle kraćeg posrtanja još više ojačale i podigle a članicama EU donele ogromne i nenadoknadive štete. Nezadovoljni su i naftni partneri koji su sami sebe iscrpljivali „rasprodajom“ nafte i servilnošću do SAD i pritisaka iste da se Rusija finansijski slomi.

Obamini gresi su sve više teme javnih rasprava i osuda javnosti, uz optužbe da je lagao naciju i čitav svet u vezi smrti Osama bin Ladena, tvrdeći da je operacija hvatanja lidera terorista 2011 izvedena bez pomoći specijalnih snaga Pakistana, a ispostavilo se, kako tvrdi novinar-istraživač Sejmur Herš da je Osama bin Laden još od 2006 bio zarobljenik u Pakistanu, a vojska ga je čak čuvala u kućnom pritvoru u zamenu za dolare iz Saudijske Arabije.

Preko uglednog američkog portala „Salon“ urednik istog Patrik L. Smit optužuje Obamu da „raspaljuje“ Treći svetski rat i da politika SAD vodi ka invaziji Rusije, što se vidi i iz zakona koji je donela Vrhovna rada u Ukrajini a kojim se omogućava „strancima“ da služe vojsku u Ukrajini i kao plaćenici krenu na osvajanje Krima i Donjecka, što je ratoborno najavio Porošenko. Taj zakon je skovan u SAD. Smit se pita koliko još treba da se raskrinkaju planovi Vašingtona da destabilizuje Moskvu i da otpočne rat sa njom. Smit zamera i da se američki vojnici šetaju Evropom i pokušavaju da izazovu strah od Moskve kao pretnje, u Ukrajinu se šalju instruktori i pripremaju i javnost i teren za „iznuđeni“ rat, a ujedno ukazuje na dvoličnost Obame koji govori „da ne želi rat“ i „konflikt sa Rusijom“. Svoj autorski tekst Smit zaključuje pitanjem: „Ako ne želite rat godpodine Predsedniče, kako je moguće da smo došli ovde gde smo sada“?

Nešto ranije je u još jednom uglednom američkom listu kritikovana politika SAD u Ukrajini, pisanjem „Nešenel interesta“ kojim se osuđuje ponašanje ukrajinskih vlasti i nabrajaju gresi Porošenka i Jacenjuka, a što neodoljivo podseća na buđenje i veličanje fašizma.

Sigurno je i to da su svi koji podržavaju oživljavanje nacifašizma u Ukrajini u velikim problemima, bilo da pobedi ili izgubi, jer, pobedi li, a budu uz njega, ugrožava se antifašistička prošlost Zapada, a ako izgubi nepovratno je izgubljena šansa za pohod na ruska bogatstva preko Ukrajine. Nepoželjno je biti uz Porošenka u svakom slučaju jer se pokazao slabim igračem kao i Sakašvili, dok se iza kulisa ukrajinskog žarišta ubrzano radi na uvlačenju Gruzije u NATO i otvaranje NATO baza u njoj.

Dok se SAD angažuju oko destabilizacije Rusije i vojnom opkoljavanju iste, Kina i Rusija ostvaruju rekordnu ekonomsku saradnju, Evroazijska EZ dobija na snazi i značaju, a BRIKS razvojna banka postaje sve atraktivnija i za najveće države saradnice SAD. Politički analitičar Filip Stivens kritikuje Obaminu politiku u pravcu jačanja geopolitičkih ambicija, rizikujući tenzije i sa Kinom još uvek je smatrajući neravnopravnom i zatvarajući oči pred činjenicom da je Peking superioran u Aziji i da ubrzano prazni američke zalihe zlata. On najavljuje i radikalnu promenu globalnog svetskog poretka u 21. veku i da se svet približava trećem velikom sukobu po najviše zbog spoljne politike SAD.

Upravo ostvarena poseta Kerija Rusiji i 4 sata razgovora sa Putinom i 4 sa Lavrovim pokazuje da SAD želi da zadrži primat na svetskoj pozornici i stvori privid da je još uvek jedini veliki igrač. Sigurno je jedno, Rusija neće trgovati svojim interesima i svojim prijateljima na BI i svuda po svetu, bez obzira koliko to SAD boli u Siriji, Iranu, Jemenu, Libiji, Avganistanu, na Korejskom poluostrvu i u Ukrajini.

Veliku pažnju Zapad posvećuje velikim manevrima rusko-kineskim u Sredozemnom moru, o čemu naširoko piše „Špigl“ i ističe po 10 ruskih i kineskih brodova različitih klasa. Analitičar „Špigla“ tvrdi da ti manevri „direktno gađaju“ Vašington i pita se, „da li su ovi desetodnevni manevri samo početak nečega“?

Da li je politika Baraka Obame ili onih koji su ga izabrali i finansirali udarila u zid i dotakla opasno dno, i da li će on u ime viših interesa biti pušten niz led i žrtvovan u cilju dobijanja vremena za reorganizaciju spoljne politike, a svaljivanjem krivice za sve promašaje spoljne politike Amerike na njega, posebno za gubitak uticaja u Evropi i Aziji i „tempa“ koji je NSP imao do sada? Želi li opstanak u ulozi velikog igrača SAD moraju da prihvate da postoje i drugi veliki igrači i da se svet promenio.

Izvor: Vaseljenska TV