Одбор за образовање без закључака

БЕОГРАД — Скупштински Одбор за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво није усвојио закључке о регистру наставника високошколских установа.

После више од три сата расправе, од којих је један утрошен само на утврђивање дневног реда, скупштински Одбор за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво није усвојио закључке.

У предложеним закључцима писало је да би требало оснажити и осамосталити Комисију за акредитацију и проверу квалитета и повећати број проствених инспектора, као и да је неопходно изменама Закона о високом образовању предвидети обавезу сталне контроле испуњавања преузетих обавеза високошколских установа и вискошколских јединица, јер је до сада то чињено искључиво на захтев министра.

За предложене закључке гласало је четири од 14 присутних чланова Одбора, један је био уздржан, док девет посланика није гласало.

Током седнице, којој су присуствовали и председник Комисије за акредитацију Ендре Пап, председник Националног савета за високо образовање Срђан Станковић и државни секретер у надлежном министарству Александар Белић, посалници СНС су најавили да ће бити уздржани, али да неће гласати против закључака, на шта је посланик НДС Нинослав Стојадиновић рекао да онда нема ни смисла гласати.

Тема седнице је била информација о поступку акредитације високошколских установа, провери квалитета и вредновању студијских програма, а посланик НС Владимир Павићевић предложио да се формира комисија која би се бавила докторатом министра унутрашњих послова Небојше Стефановића.

“Док та комисија не заврши рад, Стефановић би требало да поднесе оставку. Уколико се утврди да докторат није плагиран, ја ћу се први извинити”, рекао је Павићевић.

Незадовољство током расправе изнео је посланик СПС и бивши министар просвете Жарко Обрадовић, који је професор на Мегатренду, подсетивши да је управо на ту опасност, да свако прича оно што хоће јер нема писаног материјала, упозорио на почетку седнице.

Он је такође навео да у Прешеву, на факултету који је нелегалан, постоји један докторат, али да се тиме нико не бави.

“Нико не пита ко су ту били ментори, али ово је Скупштина Србије и свака тема је политика”, закључио је Обрадовић.

Претходно је Пап рекао да је у протеклих годину дана, до 7. априла 2014. године, Комисија за акредитацију и проверу квалитета дала акредитације за 45 високошколских установа, да је четири добило акт упозорења, да је акредитовано и 532 студијска програма и да је 61 студијскии програм први пут добио акредитацију.

Такође, додао је Пап, 66 програма ту акредитацију је добило после акта упозорења.

Он је навео и да од пре неколико дана Комисија „има и установе у оснивању, које тек треба да прођу проверу да ли задовољавају строге критеријуме, од којих су само две или три добиле пролаз“.

Председник Националног савета за високо образовање Станковић указао је да се тај савет у последње време бави докторским студијама и утврђивањем критеријум аза промену стандарда, како би те студеије, као кључно мосто, биле боље и ефикасније.

Он је прецизирао да се чека да се заврши процес акредитације и да се онда измене и усаврше и стандарди, јер их не треба мењати док процес траје, док је државни скератар Белић рекао да су у припреми измене закона које ће, поред осталог, омогућити и признање диплома из иностранства и да ће Комисија за акредитацију комци да ангажује и стране експерте.

Извор: Танјуг