cedomir anticШта би Република Хрватска учинила када би негде на свету постојала држава у којој траје кампања против хрватског народа, његове културе и историје? Где протерују грађане који бораве на истом месту деценијама, а ожењени су држављанкама и имају децу држављане те земље ? Где су сви избори под сумњом, а председнички очигледно фалсификовани? Где Хрвати чине трећину становништва и двадесети део запослених у државној управи и локалној самоуправи (а да нема домара, чистача, куварица и портира, тај би удео био и мањи)… Коначно, где први човек тамошњег режима, иако наводно социјалиста, као најважнији циљ поставља стварање нове цркве, управо оне која жели да узме имовину цркве у којој се моле Хрвати. Исти још јавно оптужи бившег хрватског премијера да стоји иза убиства познатог новинарa те земље… Замислимо да је хрватском прваку који је рођен и читав живот живео у тој земљи одузето држављанство само зато што се похвалио да има и хрватски пасош… А да је другом политичару Хрвату шеснаестогодишњи син држан, као једини малолетник у Европи, у притвору током месец дана, за наводни злочин који није учинио, за који га нико од присутних није окривио и за који му после није суђено? Шта би да су такве прилике, и да је у таквој ситуацији, учинила Мађарска? Шта би учинила Немачка?

У Црној Гори се са српским народом догодило управо све описано. Добро је што велики део грађана Србије види да то није део традиционалних српско-црногорских односа већ је реч о последици девијације искварене власти у Подгорици коју одржавају још само махинације и страна помоћ. Изузетно је добро што у Црној Гори не постоји тешко наслеђе националне и верске мржње, као што је изврсно што су заједничке српске традиције сасвим очигледне колико год биле напуштене и презрене од тамошње власти и дела политичке елите, баш као што готово милионска српско-црногорска заједница у Србији не врши притисак у јавности како би односи две државе били покварени.

Ипак, када је пре неког времена почела политичка интрига Ђукановићевог режима у коју је укључено и локално судство и када су народне посланике Андрију Мандића (који је и председник највеће српске странке у Црној Гори) и Славена Радуновића из тужилаштва почели јавно да означавају као рушитеље уставног поретка, било је јасно да је то део прогона српског народа. После покушаја мирног обарања Ђукановићевог режима у ненасилним протестима током октобра прошле године, уздрмане власти су радиле искључиво на томе да поделе опозицију и привуку помоћ САД и ЕУ ради свог даљег опстанка. Успеле су да пронађу подршку нових сателитских странака у опозицији. Лажним округлим столом, који никако не личи на установе које су демократизовале остатак Источне Европе, пасивизирале су дворски део опозиције. Истинска опозиција, она која је пре пет месеци заљуљала недемократски режим и навела га на попуштање, поделиће несумњиво судбину својих вођа. Над главом ће јој током наредних година бити процес за „рушење уставног поретка“. За случај да из иностранства неко реагује власти ће се бранити „независношћу“ судства, а судство неефикасношћу и протоком времена. Оптужни предлог тужилаштва тако је одбијен у првом степену, али је готово извесно да ће та одлука у будућности бити мењана. Динамика свега ће зависити од политичких интереса Мила Ђукановића и његове олигархије. Двадесет и шест година имамо исту тактику Подгорице и једнако општу пасивност Београда који реагује само када га унутрашње прилике и страначки интереси актуелних влада на то на наведу. Током свих ових година изостанак реакције невладиних организација које прате стање људских права у Србији и региону; као и било каква стална политика Европске уније кад је реч само о људским и грађанским правима грађана српске националности у заграничним српским земљама које су постале део нових, међународно признатих држава – ствара неопходност за деловање свих оних којима је стало до одбране универзалних права и вредности.

andrija-mandic22Нама у Србији остаје да одговоримо на сличан начин као у време комунизма. Тада су у Београду деловали одбори за заштиту права људи – не Срба, Хрвата, Словенаца… Не Параге, Туђмана… Већ грађана којима су угрожена права. Зато је у Београду основан „Одбор за одбрану Андрије Мандића и Славена Радуновића“. Чланови одбора су др Миша Ђурковић, проф. др Момчило Павловић, Ђорђе Вукадиновић, др Александар Раковић, Владимир Кецмановић, Чедомир Антић… Мандића и Радуновића ће саветовати наш уважени адвокат  г. Тома Фила. Одбор ће пратити процес, помагати одбрану и обавештавати јавност. Надамо се успеху.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Одбор за одбрану Мандића и Радуновића

* Обавезна поља