КОСОВСКА МИТРОВИЦА – Веће Апелационог суда у Приштини заказало је за 28. и 29. септембар и за 11. и 12. октобар рочишта по жалби Оливера Ивановића на првостепену пресуду којом га је Судско веће Еулекса осудило на девет година затвора.
Лидер Грађанске иницијативе „Слобода, демократија, правда” (ГИ СДП), да подсетимо, осуђен је у јануару ове године за наводни ратни злочин против цивилног становништва, почињен 1999. године у Косовској Митровици.
Један од адвоката одбране, Небојша Влајић, подсећа за „Политику” да је прошло скоро пет месеца откако је одбрана уложила жалбу и каже да очекују да другостепено судско веће после четвородневног рочишта донесе „правичну пресуду, односно да се на основу чињеница докаже да Оливер Ивановић није крив”.
На питање да ли се зна ко ће бити у судском већу, односно да ли само локалне судије Албанци или ће то бити мешовито судско веће где би био и представник српске заједнице, или можда и представници правосуђа из мисије Еулекс, Влајић одговара одречно.
„То не можемо да знамо, али с обзиром на то да су досадашњи судски процес водиле судије Еулекса, очекујемо да и у другостепеном поступку буду међународне судије”, каже Влајић.
Ивановић, подсетимо, казну издржава у Притворској јединици у северној Косовској Митровици, а осуђен је по оптужници међународног јавног тужиоца. Трочлано судско веће Еулекса, којем је председавала Роксана Комша, осудило га је за дела почињена 14. априла 1999. године у јужној Косовској Митровици, када је смртно страдало неколико Албанаца. Суд га је ослободио за кривична дела по другој тачки оптужнице, а теретио се за наводна дела почињена 3. фебруара 2000. године у северном делу града.
Домаћа јавност, одбрана, али и чланови његове странке тврдили су да је пресуда политички мотивисана, а да је Ивановић политички затвореник с обзиром на то да је осуђен на основу исказа само једног сведока чији је исказ под сумњом. Ивановић је у затвору више од 900 дана, а ухапшен је 27. јануара 2014. године у згради Еулекса у Косовској Митровици, мада је био позван, само, на информативни разговор.
Два пута је штрајковао глађу, а вишедневни штрајкови оставили су последице на његово здравствено стање, које је стално под надзором затворских лекара.
