Српско „свето писмо“

Да не би вредног репортера „Блица“ припуштеног да завири у трудољубиво настајање мандатаровог експозеа, јавност не би знала за још један важан детаљ – Вучић га пише на папиру на коцкице.

До тог тренутка смо знали да је обиман и да га пише руком, али сад знамо и да је на каро папиру и да га прекуцава или он сам или једна од две жене које могу да читају његов рукопис.

Мистификација око овог српског „светог писма“ се тако наставља и слатка језа претполитичку српску јавност обузима све више: хоће ли бити преко 400 страница, прекуцних, или ће мандатар то да скрати на три стотине страница што је једно, брат брату, десет сати читања.

Тога није било у „најновијој историји Србије“ и ако збиља буде тако Вучић ће да обори сопствени рекорд у дужини експозеа. Надмашиће га за пет пута, јер је онај из 2014. године читао тричава два сата.

Рад и резултати! Тако је у две речи описао своје циљеве мандатар и то би требала а буде суштина тог еспозеа пред посланицима у Скупштини Србије када ће бити педстављена и влада која би радећи обезбедила и резултат.

Вучић се већ нарадио. Пробајте да напишете преко 400 страница било чега! Пријатељ, искусан маркетиншки стручњак, убеђује ме да је Вучићева вештина у том занату озбиљна и да неће себи да дозволи да чита нешто десет сати јер после извесног протока времена речи одлазе у ветар и нема тог мајчиног сина чија ће пажња бити очувана, а о бешици да не говоримо.

Нисам баш сигуран у процену поменутог стручњака, јер олако одбацује Вучићеву тежњу да у свему буде другачији и ненадмашан. Па и та прича о дужини експозеа вешто је наметнута како би се смањио број питања о томе шта је Вучића нагнало да стално одлаже датум формирања владе и то датуме које је сам предлагао.

Час истине се ближи. Вучић у влади неће, како је сам изјавио, да види лезилебовиће а куд ћеш јачи доказ да он није такав од еспозеа на три стотине страница.

Извор: Фонд Стратешке Културе