Оливер Ивановић против заједничке листе

На питање да ли припрема самосталну листу своје грађанске иницијативе „Србија, демократија и правда” Оливер Ивановић јуче није хтео ни да потврди ни да демантује ову информацију.

Да ли то зависи од позива на заједничку српску листу?

Зависи од тог позива, зависи од тога како ће власт поступати у наредном периоду. Ако ће то бити само формалан позив, онда то и није баш нека јасна порука и може да се одрази врло негативно на самом терену.

Да ли је ико разговарао са вама у вези са том заједничком листом?

Не. Мада сам ја против те листе, мислим да је погрешно формирати заједничку листу у срединама као што су четири општине на северу, али и Грачаница, Штрпце, јер оне немају никаквог смисла у случајевима када се ради о апсолутној већини. Без обзира на расипање гласова није могуће да ће Албанац бити председник општине. Заједничка српска листа има смисла у општинама као што су Исток, Клина, Сува Река, где Срби чине знатан број, али недовољан, јер уз дисперзију гласова можда не освоје ни један једини мандат.

Да ли би та заједничка листа изгледала по формули 65 одсто СНС – 35 одсто СПС?

Не, то је формула која важи за учешће у власти. Пре Динкића била је 60-30-10. Тај рецепт не био важио за Космет. Али, колико се мени чини, њима је највећи проблем што они немају ни људе овде.

Немају људе да саставе листе?

Све странке су овде изгубиле доста у квалитету својих кадрова, највише због тога што у последње време нису радили и делимично због тога што су били фокусирани на централну Србију. На Косово и косовске Србе се гледа као на мало и неутицајно бирачко тело. Јер Срби на парламентарне изборе излазе у броју између 35.000 и 40.000 и са великом дисперзијом на десетак листа и странака. Косово је битно као тема, али није битно као бирачко тело.

Са колико би се процената изашлих сматрало да су избори успели?

Са правног аспекта не постоји тај проценат. Нека буде и један или два, људи ће бити изабрани. Али ће онда бити упитан њихов легитимитет. Ни зато не постоји проценат који каже ставови су легитимни или нису. Ако хипотетички узмемо да је излазност 10-15 одсто, а то је очекивано, у развијеним демократијама то значи да 85 одсто није заинтересовано да на тим изборима активно учествује или као гласач.

Који би проценат међународна заједница сматрала прихватљивим?

Они имају минимална очекивања, с обзиром на дуги период у коме Срби са севера ни на који начин нису активно учествовали у јавном и политичком животу Косова, него су учествовали у политичком животу Србије.

За градоначелнике ће се вероватно ићи на други круг.

Овде се председник општине, односно градоначелник по овдашњој терминологији, бира на директним изборима. Да би неко био изабран, мора да добије 50 одсто од укупно изашлих бирача плус један. Како нико неће моћи да освоји тај проценат, онда је вероватно да ће се ићи у други круг, а у њега иду два најбоље пласирана кандидата. Након другог круга, који се одржава за три, понекад и четири недеље од првог, утврђује се ко је добио највише гласова.

Извор: Политика