Otkazi i Srbija – dva ugla gledanja

Blic – MMF insistira na otkazima

Međunarodni monetarni fond insistira na tome da Vlada Srbije krene u masovnu podelu otkaza u javnom sektoru.

Kako saznaje „Blic“, MMF uoči predstojećih razgovora sa Vladom u Beogradu predlaže da u naredne tri godine bude otpušteno oko 95.000 ljudi.

Naime, misija Fonda saglasna je sa planom Vlade koji im je tokom nedavne posete Vašingtonu izneo ministar finansija Dušan Vujović. Prema toj računici, Srbija bi 2017. trebalo da završi sa minusom državne kase do 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda umesto sadašnjih skoro osam odsto.

Ali, kako saznajemo, u MMF-u veruju da je to moguće učiniti samo ako se napravi ozbiljan plan štednje na svim nivoima. Između ostalog, ideja Fonda je da se broj zaposlenih u javnom sektoru u narednoj godini umanji za 25.000 ljudi, a u 2016. i 2017. da se troškovi za plate svih onih koji žive na budžetu umanjuju za jedan odsto BDP-a godišnje. Tačnije, da se broj ljudi na budžetu u svakoj od ovih godina umanjuje za po 35.000.

Računa se da će zbog pooštrenih uslova za penzionisanje do Nove godine čak 3,9 odsto zaposlenih u javnom sektoru otići u penziju. Kako je i dalje na snazi zabrana novog zapošljavanja u javnom sektoru, na njihova mesta neće dolaziti novi ljudi.

Ipak, jednom broju danas zaposlenih moraće da se da otkaz. Za njih će, kako je rečeno „Blicu“ u Vladi, biti pripremljen socijalni program ili program prekvalifikacije koji bi im omogućio lakše zapošljavanje u privatnom sektoru. Odlazak u penziju oko dva odsto ukupno zaposlenih u javnom sektoru očekuje se i u 2016. i 2017. godini.

Goran Radosavljević, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu finansija, slaže se da su ovakve mere neophodne.

– Postoje činovnici koji imaju i po nekoliko izvora dohodaka. Uz redovnu platu, tu su i naknade za učešće u raznim komisijama, radnim telima, upravnim odborima. Bio sam šokiran kada sam saznao da je, recimo, jedna načelnica imala čak šest izvora prihoda, a svi su bili vezani za njen osnovni posao i, naravno, za budžet – kaže Radosavljević.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ne veruje da je moguće otpustiti više od 50.000 ljudi. Prema podacima kojima javnost barata, kaže on, u javnom sektoru je zaposleno oko 550.000 ljudi.

– Mislim da će 2015. i 2016. verovatno doći do smanjivanja broja zaposlenih najviše za deset do 15 odsto. Važno je odvojiti potrebu za štednjom od viška zaposlenih. Država mora da ima na svakih 100 građana određen broj lekara, učitelja, policajaca… Maksimum koji je moguće otpustiti, a zadržati sve funkcije države, jeste do 50.000 – navodi Arsić.

Bivši ministar Lazar Krstić je u obrazloženju svoje ostavke naveo da Vlada nije prihvatila da jedna od mera štednje bude i hitno otpuštanje 160.000 ljudi iz javnog sektora. Ipak, o ovoj brojci govori i aktuelni ministar Dušan Vujović, s tim što on veliki višak zaposlenih vidi u lokalnim javnim i komunalnim preduzećima. I sam premijer Vučić je govorio o višku zaposlenih u javnom sektoru, ističući da je cilj da oni koji su višak u javnom sektoru nađu svoje mesto u privatnom sektoru.

Politika – MMF ne otpušta prekobrojne činovnike

Srbija, bez svake sumnje, ima viškove zaposlenih u javnim i državnim službama, ali koliki je tačan broj prekobrojnih, to još niko u državnoj upravi nije rekao. Još manje je izvesno da nam je MMF, prema pisanju pojedinih tabloida, ispostavio nalog da čak 95.000 činovnika, lekara, nastavnika… u naredne tri godine, koliko traje fiskalna konsolidacija, otpustimo iz državne službe.

Da li MMF zna koliki je tačan višak zaposlenih, a da naša država ne zna? Teško je poverovati, iako je činjenica da naša država ne zna tačno „u glavu” koliko ima ljudi na platnom spisku.

Beogradska kancelarija MMF-a juče nije ni potvrdila ni demantovala pomenute medije, ali su zato državni zvaničnici saopštili da nije manir MMF-a da tako nešto traži.

Da li smo još jednom svedoci igrokaza dobar i loš policajac u kome loš policajac, a ko bi drugi nego MMF, traži drastične mere, a onda država usvoji blažu varijantu. Kao kada je bivši ministar finansija Lazar Krstić tražio smanjenje penzija za 20, plata za 15 i poskupljenje struje od 30 odsto…

Guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković izjavila je juče da Fond ne postavlja zahteve za otpuštanje ljudi u javnom sektoru. Ona je rekla da se nikada nije susrela za takvim zahtevom MMF-a, kao što je otpuštanje 95.000 ljudi o kojem pišu pojedini mediji. „Ne liči mi na istup MMF-a da nešto tako eksplicitno traži. Tamo gde ima viška zaposlenih, to treba da rešavamo sami, ne zbog MMF-a, nego zbog sebe”, rekla je Tabakovićeva.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički juče je izjavila da Srbija ne licitira brojem onih koji će ostati bez posla u javnom sektoru, već sa MMF-om pokušava da napravi održiv i sposoban sistem koji će podržati privredni oporavak i rast.

Inače, prema letošnjim izjavama Kori Udovički sigurno je da u državnoj upravi radi oko 28.000 ljudi, dok je u javnom sektoru zaposleno oko 760.000. Da li je moguće otpustiti više od 12 odsto svih zaposlenih u javnom sektoru bez posledica po funkcionisanje države?

Ekonomisti su saglasni da je u javnom sektoru zaposleno previše ljudi.

Aleksandar Stevanović kaže da MMF nama ne naređuje, već samo saopštava očekivanja da nam javne finansije budu uravnotežene, da javni dug ne raste i da poverioci budu zaštićeni.

– Pitanje je koga će država otpustiti. Da li će to biti partijski kadrovi koje su nove partije na vlasti udomile ili one koji stvarno nešto rade u toj državnoj upravi, smatra Stevanović.

I Ljubodrag Savić smatra da u javnom sektoru ima previše ljudi.

– Pre nekoliko godina slušali smo da je neki standard da zemlje sa sličnim brojem stanovnika imaju 500.000-550.000 ljudi u javnoj upravi. Važno je utvrditi gde tačno ima viškova. To sigurno nije zdravstvo, ali jeste državna uprava i lokalna samouprava. Nisam siguran da je država spremna da zagrize tu kiselu jabuku, jer gde bi drugo radili njihovi partijski kadrovi – kaže Savić.

Mihajlo Crnobrnja uveren je da MMF traži da se otpusti upravo tako veliki broj ljudi, jer je to, kako kaže, recept koji su prepisivali u svim zemljama u tranziciji.

– Štednja, stezanje kaiša, to je jedini njihov aspirin, odnosno žrtvovanje razvoja zarad finansijske stabilnosti. Nama, inače MMF ne treba radi održavanja likvidnosti, jer je imamo, već radi poruke investitorima da smo pouzdani za ulaganje – kaže Crnobrnja.

Ljubomir Madžar kaže da je u pogledu smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru smer ispravan, ali da je problem to što mi tu meru izbegavamo da sprovedemo.

– Javni sektor se jako „naduo”, a s druge strane privreda malaksava i smanjuje se produktivni deo privrede. Drugo pitanje je kako će otpuštanja biti sprovedena, da ne odu oni koji su potrebni – kaže Madžar dodajući da će deo problema biti rešen odlaskom zaposlenih u penziju.

Izvor: Blic, Politika