Отворени покушај државног удара

БЕОГРАД – Политички аналитичар и главни уредник портала НСПМ за Глас Русије говори о Украјини::

Немири у Кијеву и на територији читаве Украјине се настављају. Жртава има све више. Међу њима су и мирни грађани. На почетку су ове акције биле планиране као протест против актуелне власти. Али да ли се могу тако сада назвати?

– Мислим да су догађаји у центру Кијева већ одавно изашли из онога што се може назвати „мирним протестима“ и демократским изражавањем воље народаж ипрерасли су у отворену оружану побуну и покушај државног удара. Имамо наоружане и агресивне милитанте на улицама који линчују полицију, а имамо и фашистичке симболе из времена Другог Светског рата, које су демонстранти истицали ових месеци. Више је него очигледно да је у питању отворен покушај државног удара, смене власти и преусмеравања спољнополитичког курса Украјине у једном антируском правцу. Да не говорим о људским жртвама и директним оружаним нападима на полицију и органа реда и зграде Владе и Министарства. Све указује да је вероватно то дуже време планирано. Дакле, реч је о покушају рушења власти и институција, а у великој мери чак и саме Украјинске државе.  Ради се о препознатљивом сценарију који је већ виђен у такозваним „ружичастим“ „баршунастим“ и другим „револуцијама“ и „пролећима“, које смо гледали последњих деценију-две у разним деловима планете.

Сврставајући ове догађаје у револуције, Ђорђе Вукадиновић је подсетио на догађаје 90-тих година у Србији: покрет Отпор, свргавање Милошевића, све се, према речима нашег саговорника одвијало по сличном сценарију:

– Несумњива је сличност са петооктобарскоим догађајима у Београду 2000-те. С тим што је у Београду то било мање драматично и мање крваво. Оно што је сигурно јасно да је и тада и сада утицај западних сила био директан, како финансијски тако и логистички. У то нема никакве сумње. Но, као што рекох, у Србији је то било мање крваво, пре свега зато што су делови Милошевићевог војног и политичког апарата већ били прешли на другу страну, док је у Украјини још неизвесно и све драматичније и крвавије.

Број жртава немира у Украјини већ сада се броји десетинама. Чинило се да су председник државе Виктор Јанукович и лидери опозиције договорили о примирју. Али, оно је било нарушено: већ је следећег јутра снајпериста ранио 20 припадника полиције. И уопште, јесу ли сада могући преговори када гине толико људи, укључујући и мирне грађане?

– Примирје је могуће само уколико обе стране желе примирје и договор. Међутим, ја нисам сигуран да је то у Украјини случај. Наравно да су примирје и разговор најпожељније и најбоље средство за решење конфликта. Али како можемо говорити о примирју сада када су сукоби обновљени, када се лије крв по улицама Кијева, и када видимо да обични грађани страдају у тим протестима. Видели смо да су евакуисане зграде Парламента и Владе Украјине. Морам признати мене чуди један скоро мазохистички став председника Јануковича који стално нуди нове преговоре лидерима опозиције и позива их за преговарачки сто када је јасно да тим немирима и тим протестом руководе управо ти шефови опозиције, а њима, опет, руководе западне дипломате, амбасаде и владе, које се, слично као и на Балкану деведестих, нуде као тобожњи посредници и миротворци. Дакле о каквом ту договору и примирју може бити говора, а да није у питању клопка? Ја мислим да је, најпре, неопходна оштра и хитна интервенција за завођење реда у Кијеву и у другим градовима Украјине и уклањање наоружаних банди са улица. А онда, наравно, политички дијалог о отвореним питањима и проблемима којих у Украјини сигурно има доста.

Извор: Глас Русије