Otvoreni pokušaj državnog udara

BEOGRAD – Politički analitičar i glavni urednik portala NSPM za Glas Rusije govori o Ukrajini::

Nemiri u Kijevu i na teritoriji čitave Ukrajine se nastavljaju. Žrtava ima sve više. Među njima su i mirni građani. Na početku su ove akcije bile planirane kao protest protiv aktuelne vlasti. Ali da li se mogu tako sada nazvati?

– Mislim da su događaji u centru Kijeva već odavno izašli iz onoga što se može nazvati „mirnim protestima“ i demokratskim izražavanjem volje narodaž iprerasli su u otvorenu oružanu pobunu i pokušaj državnog udara. Imamo naoružane i agresivne militante na ulicama koji linčuju policiju, a imamo i fašističke simbole iz vremena Drugog Svetskog rata, koje su demonstranti isticali ovih meseci. Više je nego očigledno da je u pitanju otvoren pokušaj državnog udara, smene vlasti i preusmeravanja spoljnopolitičkog kursa Ukrajine u jednom antiruskom pravcu. Da ne govorim o ljudskim žrtvama i direktnim oružanim napadima na policiju i organa reda i zgrade Vlade i Ministarstva. Sve ukazuje da je verovatno to duže vreme planirano. Dakle, reč je o pokušaju rušenja vlasti i institucija, a u velikoj meri čak i same Ukrajinske države.  Radi se o prepoznatljivom scenariju koji je već viđen u takozvanim „ružičastim“ „baršunastim“ i drugim „revolucijama“ i „prolećima“, koje smo gledali poslednjih deceniju-dve u raznim delovima planete.

Svrstavajući ove događaje u revolucije, Đorđe Vukadinović je podsetio na događaje 90-tih godina u Srbiji: pokret Otpor, svrgavanje Miloševića, sve se, prema rečima našeg sagovornika odvijalo po sličnom scenariju:

– Nesumnjiva je sličnost sa petooktobarskoim događajima u Beogradu 2000-te. S tim što je u Beogradu to bilo manje dramatično i manje krvavo. Ono što je sigurno jasno da je i tada i sada uticaj zapadnih sila bio direktan, kako finansijski tako i logistički. U to nema nikakve sumnje. No, kao što rekoh, u Srbiji je to bilo manje krvavo, pre svega zato što su delovi Miloševićevog vojnog i političkog aparata već bili prešli na drugu stranu, dok je u Ukrajini još neizvesno i sve dramatičnije i krvavije.

Broj žrtava nemira u Ukrajini već sada se broji desetinama. Činilo se da su predsednik države Viktor Janukovič i lideri opozicije dogovorili o primirju. Ali, ono je bilo narušeno: već je sledećeg jutra snajperista ranio 20 pripadnika policije. I uopšte, jesu li sada mogući pregovori kada gine toliko ljudi, uključujući i mirne građane?

– Primirje je moguće samo ukoliko obe strane žele primirje i dogovor. Međutim, ja nisam siguran da je to u Ukrajini slučaj. Naravno da su primirje i razgovor najpoželjnije i najbolje sredstvo za rešenje konflikta. Ali kako možemo govoriti o primirju sada kada su sukobi obnovljeni, kada se lije krv po ulicama Kijeva, i kada vidimo da obični građani stradaju u tim protestima. Videli smo da su evakuisane zgrade Parlamenta i Vlade Ukrajine. Moram priznati mene čudi jedan skoro mazohistički stav predsednika Janukoviča koji stalno nudi nove pregovore liderima opozicije i poziva ih za pregovarački sto kada je jasno da tim nemirima i tim protestom rukovode upravo ti šefovi opozicije, a njima, opet, rukovode zapadne diplomate, ambasade i vlade, koje se, slično kao i na Balkanu devedestih, nude kao tobožnji posrednici i mirotvorci. Dakle o kakvom tu dogovoru i primirju može biti govora, a da nije u pitanju klopka? Ja mislim da je, najpre, neophodna oštra i hitna intervencija za zavođenje reda u Kijevu i u drugim gradovima Ukrajine i uklanjanje naoružanih bandi sa ulica. A onda, naravno, politički dijalog o otvorenim pitanjima i problemima kojih u Ukrajini sigurno ima dosta.

Izvor: Glas Rusije