bljesak 2БЕОГРАД – Парастосом у Цркви Светог Марка у Београду данас је обележено 19 година од страдања Срба у акцији „Бљесак” хрватских оружаних снага – 1. и 2. маја 1995. године у Западној Славонији.

Породице настрадалих и чланови удружења породица несталих и погинулих лица „Суза” положили су венце на спомен-плочу страдалима у Ташмајданском парку.

Директор документационо-информативног центра „Веритас” Саво Штрбац рекао је новинарима да су годинама на делу дупли аршини и да држава треба да утиче да се истина сазна и слика о Србима поправи.

Један од начина је, навео је и контратужба за геноцид против Хрватске којом је, како сматра, без обзира на пресуду Србија постигла свој циљ – да изнесе доказе и чињенице о рату.

Штрбац је навео да годинама поставља питање ко одлучује чије жртве више, а чије мање вреде.

„Испада да српске жртве нису вредне, како у Хрватској, тако у Босни и Херцеговини и на Косову, а о томе сведоче и пресуде Међународног суда у Хагу”, рекао је Штрбац.

Он је нагласио и да су, кад до процесуирања дође, пресуде најчешће ослобађујуће и да се на тај начин жртве вређају.

„Тако се види холивудска слика да су Срби лоши и да је требало да се деси све што им се десило”, рекао је Штрбац.

Данас се навршава 19 година од почетка хрватске војно-полицијске акције „Бљесак” у којој је, према подацима „Веритаса”, убијено 283 Срба из западне Славоније, међу којима 57 жена и деветоро деце.

У акцији која је трајала 1. и 2. маја мање од 36 часова из западне Славоније, која је тада била у саставу Републике Српске Крајине, односно из сектора Запад, под заштитом снага Уједињених нација, протерано је најмање 15.000 Срба.

Напад хрватске војске и полиције на заштићену зону УН сектор „Запад”, почео је 1. маја 1995. у 5.30 сати, и у њему је 16.000 припадника хрватских снага заузело тај део западне Славоније.

Претходно је, у неколико војних акција до краја 1991. године, из западне Славоније протерано 67.000 Срба.

Према подацима организације за људска права „Хјуман рајтс воч”, након „Бљеска” ухапшено је 1.500 Срба, а многи су тада одведени у логоре у Вараждину, Славонској Пожеги, Новој Градишки и Бјеловару.

Према подацима Документационо-информативног центра „Веритас”, за злочине у „Бљеску” и оне почетком деведесетих година на подручју западне Славоније, нико од хрватских руководилаца није одговарао.

Против команданта Треће гардијске бригаде Хрватске војске Младена Круљца је 2005. година поднета кривична пријава, али оптужница није подигнута, а он је накнадно унапређен у чин генерала.

Две невладине организације из Хрватске – Иницијатива младих за људска права за Хрватску и Српски демократски форум поднеле су пре две године кривичну пријаву против починилаца ратних злочина над заробљеницима након операције „Бљесак”.

Пријава је поднета против непознатих починилаца, односно командира и одговорних лица у јединицама полиције и војске које су у логорима неколико градова, али пре свега у Вараждину где је третман био најбруталнији, малтретирале ратне заробљенике.

Због ратних злочина у „Бљеску” хашко тужилаштво је дуго припремало оптужницу против председника Хрватске Фрање Туђмана, који је, у међувремену, умро 1999. године.

Само два месеца после „Бљеска”, у хрватско војно-полицијској акцији „Олуја”, почетком августа 1995. године, према подацима „Веритаса”, погинуло је или нестало 1.852 људи од којих је до сада сахрањено 930, а 922 још се воде као нестали.


Извор: Танјуг

Оставите коментар

Оставите коментар на Парастосом обележенa годишњица „Бљеска“

* Обавезна поља