Pavić intervju – Poruka Putina je jasna …

Fond strateške kulture iz Moskve otvorio je svoje predstavništvo u Srbiji ove godine, imali su već nekoliko akcija: bili su suorganizatori skupa u Banjaluci posvećenom „obojenim revolucijama“ i pokušaju organizovanja „obojene revolucije“ u Republici Srpskoj, a najnovija je organizovanje konferencije povodom sedamdesetogodišnjice oslobođenja Beograda 17. oktobra, zajedno sa Fakultetom za diplomatiju i bezbednost u Beogradu… O temama koje su aktuelne u Srbiji i regionu, kao i trenutnim dešavanjima u svetu, dolasku presednika Putina, Kosovu i Metohiji, Novorusiji, izborima i stanju u Republici Srpskoj, za FBR govori Aleksandar Pavić, politikolog, kolumnista i direktor Fonda strateške kulture za Srbiju.

* Prvo da Vam se zahvalim što ste pristali na razgovor u ime čitalaca SRBskog FBReportera. Recite nam više o upravo održanoj konferenciji povodom sedamdeset godina od oslobođenja Beograda…

– Hvala Vama na izboru za sagovornika. Ta konferencija je bila, ne samo posvećena oslobođenju Beograda sedamdesetogodišnjici, nego i fenomenu nacizma i fašizma i u Drugom svetskom ratu i u njegovom oživljavanju danas, pogotovu na prostoru bivše Jugoslavije, a i na prostoru današnje Ukrajine. Naravno, neizbežna je tema i uopšte slika – Drugi svetski rat. I to da li su sve dileme ko je i šta bio u Drugom svetskom ratu i na čijoj strani se borio u Srbiji razrešene, i kako se na tu stvar gleda iz Rusije, i da li se u samoj Rusiji još uvek vidi jasna slika o Drugom svetskom ratu…

* Konferencija je bila naučna i međunarodna, pod nazivom „Borba protiv nacizma 1944 -2014.”, i Fond je učestvovao, uvaženi naučnik Instituta za Slavistiku Ruske akademije nauka mr Anja Filimonova, kao i Vi… Šta je važno pomenuti sa tog skupa po Vašem mišljenju?

– Nekoliko stvari… Dve stvari su bile najvažnije. Prvo, izlaganje Anje Filimonove o pojavi nacizma na prostoru Ukrajine, specifično u ratu u Novorusiji, sadašnji trenutak. Drugo, bilo je izlaganje o oživljavanju nacizma t.j. nacističkih simbola u Raškoj oblasti i o tome je govorio Aleksandar Ranković.
Pa, Dušan Proroković – odlično predavanje o geopolitičkim konstantama, šta su bili anglo-američki interesi u Drugom svetskom ratu i šta su sad, i da je otprilike oživljavanje nacizma i neonacističkih faktora i ovde u Ukrajini u stvari, samo ispoljavanje anglo-američkih geopolitičkih interesa, oni uopšte ne zaziru od toga da ožive nacizam u novim odnosima za ostvarivanje svojih geopolitičkih interesa.

Naravno, bilo je reči o samim operacijama oslobođenja Beograda, snage narodnooslobodilačke vojske i Crvene armije, ali isto tako data je prilika da se predstavi i ona druga strana koja je u našoj istoriografiji prećutana, predavanje istoričara, profesora dr Veselina Đuretića, na tragu njegove čuvene i nezaboravne knjige „Saveznici i jugoslovenska ratna drama“ iz 1985. godine, gde je on jasno tu pokazao da su u Srbiji postojala dva antifašistička pokreta, gde je praktično svest o tome pogrešna, ne samo iz naše istoriografije nego iz postsovjetske istoriografije, izneo je niz činjenica… da ih sad ne nabrajam, ali da pomenem desetine gradova koje su oslobodile snage Jugoslovenske vojske u Otadžbini, a da nijedan metak nije ispaljen od njih na jedinice Crvene armije, i to puno govori…

* Koja je bila tema Vašeg izlaganja?

– Moje izlaganje je bilo na temu da upravo ta komponenta nedostaje da bi se u punoj meri ponovo došlo, da tako kažem, do ponovnog upoznavanja Rusa i Srba. Rusi moraju da znaju šta je bilo u Srbiji u toku Prvog svetskog rata, da bi ponovo upoznali Srbiju sad. I naveo sam dva primera u poslednjih nekoliko godina, koji pokazuju da još uvek nema adekvatne komunikacije među nama. Prvo, pre nekoliko godina kada je bilo preimenovanje ulica, promenjeni su nazivi ulica koje su nosile imena sovjetskih vojskovođa koji su učestvovali u oslobađanju. To je naravno bilo pogrešno, bilo je više od toga, bilo je nemoralno i nije odgovaralo istorijskoj istini.

Ali, zašto je izostao revolt u javnosti zbog toga? Pa zato što deo Srbije iz raznih razloga, i iz objektivnih, pogotovu Beograda, i dalje posmatra oslobođenje Beograda kao pad u komunističko ropstvo, kao dolazak Josipa Broza Tita i uspostavljanje antisrpski orijentisane Jugoslavije, koji su upravo izrodili „velika“ Hrvatska devedesetih godina i raspad zemlje i ono što je Srbiju sad snašlo… Znači, to je jedan od razloga zašto puna istina o Drugom svetskom ratu treba da se saopšti i našoj i ruskoj javnosti.

Drugi primer je pre nekoliko godina obeležavanje Operacije Halijard, najveće savezničke operacije u čitavom Drugom svetskom ratu, spasavanje savezničkih pilota sa teritorije koja je bila pod okupacijom. Preko petsto savezničkih avijatičara, uključujući Amerikance, Engleze i Ruse, je spašeno i evakuisano iz Srbije sa teritorije koju je kontrolisala Jugoslovenska vojska u Otadžbini u periodu između avgusta i decembra 1944.godine. Kada je Crvena armija već nadirala u Srbiju, i onda je oslobađala zajedno sa jedinicama narodnooslobodilačke vojske. Puno ljudi je rizikovalo živote da bi se saveznički avijatičari spasili. To nikako ne bi bio slučaj da su ti ljudi saradnici okupatora i kvislinzi. Znači, tu nešto nije u redu.

I zašto mi da prepustimo tako veliki deo Srbije i njihove potomke, hajde da kažemo – zapadnom uticaju, jer obeležavanje Operacije Halijard je isključivo bilo pod pokroviteljstvom Amerikanaca do sada. Nema razloga da Rusija taj isti gest ne ceni, kao što je posleratno general Mihailović bio odlikovan od američke i francuske administracije, Trumanove strane – najvišim ordenom SAD Legijom časti 1948. i De Gola. Znači, to su stvari koje je apsolutno neophodno da se isprave.
I nema razloga zašto se rusofilstvo, koje je prirodno našem narodu, u punoj meri ne bi ponovo uspostavilo, a jedan od važnih instrumenata da se to desi je da se prikaže puna istina o Drugom svetskom ratu.

* U celoj Evropi su nacionalni pokreti dobili više pristalica i još jačaju. Da li se to može smatrati dobrim ili može biti i loše, jer neke od nacionalnih partija u nekim državama su opasno isključive i netrpeljive što se tiče drugačijeg mišljenja i ponašanja… Da li treba da nas to zabrine, jer negde prelazi granice i ide, da tako kažem u krajnost… primer je Jobik u Mađarskoj itd…

– U samoj Evropi, u Evropskoj uniji, upravo sama struktura EU i način na koji je postavljena podstiče, automatski dovodi do stvaranja takvog stanja u društvu. Nacionalne države na neki način se suzbijaju kontrolisanjem države, onda nametanjem evra, koji praktično znači pad cele zapadne Evrope i istočne, ali i dužničko ropstvo, to uopšte nije razložno, znači strukturalno se samo kriza produbila, u međuvremenu dugovanja su postajala sve veća, a privreda se nije oporavila… Imamo kombinacije kao 20-ih i 30-ih godina prošlog veka… Imate pad ekonomske aktivnosti, sve veću nezaposlenost, pogotovu među mladima, a sa druge strane podstiče se ta tzv. ksenofobija time što imate nekontrolisan priliv emigranata, koja opet podstiče nadnacionalne strukture koje upravljaju Evropskom unijom, naravno i korporacije kojima odgovara takav raspored snaga, zato što se Evropa i njena funkcija tako poništavaju mora da dođe do takve vrste reakcije.
Na kraju će da dođe do ekstremne reakcije, i onda će da bude da su opet nacionalisti krivi, a ne oni, da kažemo stari globalisti koji su antinacionalno raspoloženi i koji su za Evropu, jer ceo zapadni svet prati današnju situaciju samo zarad skoro ideologije globalizma i velikog interesa velikih multinacionalnih korporacija i finansijskih institucija nadnacionalnog kapitala.

* Da se sada fokusiramo na Srbiju i zaista velike probleme koje ima, a koje su na kraju pogrešnim potezima napravili isti oni koji našu državu vode u tu istu EU koja je faktički samo jedan mali deo sveta koji ni ekonomski ni na koji drugi način ne funkcionišu u korist država članica već isključivo u svoju korist… Znamo da je jedan od katastrofalnih poteza vlasti Srbije bio posle SOFA sporazuma, i ostalih i Briselski sporazum sa EU i teroristima na Kosovu i Metohiji (odnosno okupatorima i zločincima), kojim je opasno narušen pravni sistem Srbije neustavnim radnjama… Pored proglašene neustavne odluke o diplomama i katastru, ovo je još jedna od njih – skoro je potvrđeno u Nišu odlukom Upravnog suda da se Radenko Nedeljković, načelnik kosovsko-mitrovačkog upravnog okruga mora vratiti na posao jer rešenje o njegovom uklanjanju, kao i legitimno izabranih predsednika opština na severu Kosova i Metohije, koje je donela Vlada Srbije nije ustavno…

– Tako je, doneto je rešenje na Upravnom sudu u Nišu da se Radenko Nedeljković vrati na mesto načelnika kosovsko-mitrovačkog okruga. On je inače sa tog mesta sklonjen sa obrazloženjem da se protivio Briselskom sporazumu.
Ovo potpuno ruši tezu vlasti koju su izneli u raspravi pred Ustavnim sudom, gde su oni tvrdili da Ustavni sud ne treba ni da odlučuje o Briselskom sporazumu zato što je to politički akt. A imamo jednog čoveka, a nije jedini, koga je tzv. politički akt lišio posla, znači da to nije politički akt, što je vuklo za sobom svoje zakonske posledice – čovek je sklonjen sa državnog posla.

To samo po sebi govori da vlast, ministar Selaković, apsolutno nisu govorili istinu i oni su znali da ne govore istinu.

To isto tako znači da je ovo neka pobeda pravne države posle dužeg vremena. I Ustavni sud mora na ovo da obrati pažnju.

Što znači da mi imamo bukvalno jednu suspenziju Ustava na delu, znači jasno je da Briselski sporazum gazi Ustav Srbije, a da Vlada pokušava da to ignoriše i da praktično, suspendujući ustavni poredak sprovodi političke dogovore koje su sklopili sa predstavnicima briselske administracije. To je na neki način i državni udar.

I Radenku Nedeljkoviću mora da se omogući da se vrati nazad na svoj posao.
I ne samo to, to znači da je Briselski sporazum bezvredan, da je jedina relevantna i legalna institucija na Kosovu i Metohiji Skupština APKiM.

* Šta to konkretno znači za Srbe na Kosovu i Metohiji?

– Za Srbe na Kosovu i Metohiji to je moralna pobeda na prvom mestu. Jer, da bi to bilo više od moralne pobede, onda bi moralo da se uradi više na terenu. Ako vlast nastavi da ignoriše ovakve odluke suda, a i odluke Ustavnog suda, koji je poništio do sada dve od četiri Borkove uredbe, o katastru i o diplomama, mi ćemo do kraja da dođemo u još opasniju situaciju.

Znači, prvo i prvo time što je potpisan Briselski sporazum i sprovedeni šiptarski izbori na severu Kosova i Metohije i uvedeni – tako protivustavno – u opštinske vlasti ljudi koji su podneli zakletvu Jahjagi – potpuno narušen bezbednosni sistem na severu Kosova i Metohije. I to se vidi upravo ovih dana, kad su iz južne Mitrovice već nekoliko puta bukvalno dolazile grupe i kamenovale zgradu opštine, nosili zastave u severnu Mitrovicu… Šta god da se desi u severnoj Mitrovici i kad god da se desi – za to je direktno odgovorna Vlada Srbije, Aleksandar Vulin, Marko Đurić, i naravno Aleksandar Vučić na prvom mestu, a i Tomislav Nikolić što se ne meša u svoj posao.

* Na Međunarodnoj konferenciji koju je organizovao Fond strateške kulture za Srbiju upriličena je i izložba fotografija iz Novorusije, o zločinima nad narodom u Donbasu koji se bori za svoja prava, to je rusko-jezičko stanovništvo. Može se povući paralela u smislu otimanja resursnog suvereniteta nad rudnim bogatstvima i industrijom Donbasa i Kosova i Metohije…

– Na prvom mestu tu se vidi da se uništavaju industrijski objekti. Očigledno je da Zapad prvo u samoj Ukrajini želi da uništi konkurenciju, a na neki način oni su u Ukrajinu ušli sa pričom da joj pomognu kao nekom ko je nesposoban da se sam o sebi brine… Nedavno je rečeno u nemačkoj štampi da su Nemačka i SAD želele od Ukrajine da naprave jednu sirovinsku bazu, jednu poljoprivrednu koloniju, a u isto vreme da iskoriste Ukrajinu kao poligon za napad, agresiju dalje ka istoku, ka Rusiji. I na Kosovu i Metohiji im je trebala baza, oteli su zemlju i napravili Bondstil, bombardovali su Srbiju i svi prirodni resursi i privreda Kosova i Metohije ostala je odcepljena od Srbije, ispunili su svoj cilj tada… i sada su… Njima je jako važno da NATO dođe na granice Ruske Federacije.

* Možda mi se samo čini, ali mislim da je Ukrajina u stvari odgovor Zapada na veto Ruske Federacije na američku intervenciju u Siriji…

– Ukrajina jeste aktivirana kad je Rusija to uradila. Međutim, bilo je samo pitanje vremena kad će Ukrajina da bude aktivirana. Samim tim, kad se Varšavski pakt raspustio, a NATO pakt to nije uradio iako je to praktično bio deo dogovora, deo sporazuma i razumevanja između Gorbačova i Regana, kao i da je to bio uslov da se dozvoli Nemačkoj da se mirno ujedini, da se NATO pakt više ne pomeri ni pedalj prema Istoku. Svi smo svedoci da se to kršilo, a kasnije, od 1990,91 godine kada je započeo rat u SFRJ, kad je počelo širenje NATO pakta na zemlje bivšeg Varšavskog pakta i Baltičke države, to znači da je samo bilo pitanje vremena kad će Ukrajina biti aktivirana i da je, u stvari, pobednicima u hladnom ratu krajnji cilj bio rat.

* Pretpostavljam da ste pratili i dešavanja u regionu, odnosno u Republici Srpskoj i Federaciji, poznajete taj teren iz prethodnog vremena i možete „pročitati“ šta se zapravo događa, molim za Vaš kratak rezime o izborima i procenu stanja, kao i moguće posledice…

– Što se tiče Republike Srpske jasno je da je Zapad na sve moguće načine pokušao da napravi, da ujedini opoziciju protiv Dodika, koji je da tako kažem opet „igrao na rusku kartu“, što praktično ta ujedinjena opozicija nije radila. To je izazvalo sumnju kod mnogih, koji bi možda bili protiv Dodika inače iz drugih razloga, zbog privrede, zbog korupcije itd. Glasali su Dodika i zbog garancija, zbog te ujedinjene opozicija koja je sigurno imala podršku Zapada, da će Južni tok proći kroz Republiku Srpsku, da će biti sačuvane te proširena ruska ulaganja u Republici Srpskoj… Da su dobili ista takva uveravanja od ujedinjene opozicije moglo je lako da se desi da bi Dodik i njegova partija izgubili, da su i oni „igrali na rusku kartu“ oni bi sigurno pobedili, a pitanje je zašto nisu…
To može da bude samo jedan razlog – zato što je nažalost opozicija oslonjena na iste te zapadne sile koje pokušavaju da ukinu Republiku Srpsku. Nažalost, to je tako.

Sa druge strane, običan narod je suočen sa time da je cela politička klasa u Republici Srpskoj korumpirana, kao što je u celoj Bosni i Hercegovini, da su njihovi ekonomski i socijalni rezultati katastrofalni.

Po Dejtonskom sporazumu sve partije koje su činile nešto i činile politički život imaju podjednaku odgovornost, znači, na kraju ispada da je narod birao između lošeg i manje lošeg stanja. Ali, u tom slučaju, ja bih na prvom mestu izabrao opciju koja je okrenuta Rusiji, i mnogi su to i uradili, pa je na kraju to razlog da je Dodik pobedio, ali je njegova pobeda bila tesna. Bila je tesna upravo zbog ovih drugih stvari koje nemaju veze sa Rusijom i sa opstankom Republike Srpske, i zato je njegov kandidat izgubio u borbi za člana predsedništva Federacije BiH.

* Srbija posle posete Vladimira Vladimiroviča Putina, predsednika Ruske Federacije, neće biti ista…

– Da, Srbija posle dolaska Putina definitivno nije ista. Prvo, narod je pokazao da nije slomljen i narod je pokazao šta misli o Putinu. Narod je pokazao šta misli o odnosima u svetu. Znači, prijem koji je kod naroda doživeo predsednik Putin, nije doživeo ni u jednoj drugoj zemlji van Rusije, i Belorusije. To je velika stvar za nas.
Druga stvar je važna, narod se ponovo povezao sa vojskom, kakva god da je. Znači, na paradi je bilo neskriveno oduševljenje time što se ponovo pokazala vojska, koja iako je razgrađena tokom godina takozvanih reformi, NATO-vskih reformi čiji je jedini cilj da nam unište vojsku i vojnu tradiciju, vojska i dalje postoji.. Staro, mlado, muško, žensko, bili su oduševljeni time što i dalje imamo vojsku.
Videlo se da Srbi vole vojsku i da im je vojska potrebna, i odbrambeno i emotivno. Vraćena je ta atmosfera i za to je najodgovorniji sam narod.
I vlast ako ne bude slušala glas naroda imaće ozbiljne probleme, jer će se kad-tad kristalisati vrlo čvrsta, patriotska i proruska opcija u Srbiji.

* Za kraj, poruka Putina Srbiji je…

– Poruka Putina je jasna – otprilike koliko je Srbija spremna da se okrene Rusiji toliko je Rusija spremna da je dočeka širom otvorenih ruku. Samo je na nama, nama se pruža jedinstvena šansa da se vežemo za zemlju koja nam je prijateljska, koja nas ne uslovljava ni sa čim, naprotiv, koja želi da mi budemo jaki zbog nas samih, a i zbog nje. I to je jednostavno ponuda koja se ne odbija.
Vladimir Putin je video da se ovde osećao komotno i udobno, da se oseća među svojima, govorim o vojsci i o narodu, najpozitivnije poruke smo dobili mi kao narod i država. E, sad, šta je vlast dobila kao poruku iza zatvorenih vrata, mi to možemo samo da pretpostavimo, ali je jasno da bi saradnja bila deset puta bolja da Rusi ovde imaju prave sagovornike.

Izvor: SRBski FBReporter