Пентагон стеже каиш

ВАШИНГТОН– Најмоћнија армија света која тврди да нема непријатеља којег не може да порази, ипак губи једну важну битку – ону буџетску.

Под принудом фискалне штедње, Пентагон је управо обелоданио план смањења својих трошкова у којем су и неке са становишта борбене готовости баналне ставке (смањивање субвенција војним комисионима), али и неке које су у том погледу суштинске.

Једна од тих мера јесте смањивање броја припадника копнене војске чији би састав у идућих неколико година, са 546.000 колико их је данас, био смањен на око 450.000, што би отприлике било на нивоу од пре америчког уласка у Други светски рат.

И са овим смањењем, укупан број људи под оружјем у свих пет родова америчких оружаних снага (копнена војска, морнарица, маринци, авијација и обалска стража) остао би више него импресиван: око 1,3 милиона.

Стезање каиша у Пентагону секретар за одбрану Чак Хејгел, који је управо навршио годину дана том месту, најавио је у оквиру припрема за усвајање буџета за 2015. годину, који би требало да буде за око 30 милијарди долара мањи од овогодишњег: 496 према 526 милијарди. Трошкови персонала у буџету су иначе 50 одсто.

Овај корак је и практично напуштање ратног стања проглашеног после 11. септембра 2001, када је копнена војска, ангажована у два рата, у Авганистану и Ираку, била нарасла на 570.000 људи у сталној постави. Пошто је ирачки окончан још 2011, док ће повлачење из Авганистана бити комплетирано до краја ове године, ово је на неки начин повратак у мирнодопску „нормалу”.

Истовремено се најављује и извесна корекција постојеће војне доктрине, по којој америчке снаге треба да буду способне за истовремено вођење два рата (једног у Европи и једног у Азији). У новијим стратешким документима то је преиначено у спремност да се убедљиво победи у једном конфликту, док би непријатељске амбиције биле обуздаване у другом док се не обаве размештаји и мобилизација.

Нова стратегија такође не предвиђа дугорочне окупације, које су не само скупе него и узалудне, што је скупо плаћено искуство из Ирака и Авганистана.

У новом буџету би требало да буду заштићене досадашње ставке за специјалне операције и такозвано сајбер-ратовање – одбрамбено и офанзивно деловање на виртуелном ратишту које је донео 21. век.

Такође се наглашава да ће Пентагон имати довољно пара да америчке оружане снаге остану „најмоћније на свету”, као и да Хејгелови предлози имају подршку Здруженог генералштаба.

Оно што је међутим неизвесно, то је подршка Конгреса, који је досад успевао да се супротстави настојањима да се дира у „буџетску свету краву”. Не толико због евентуалног слабљења америчке војне моћи, колико због појединачних политичких интереса.

Смањивање људства у копненој војсци наиме подразумева затварање једног броја касарни које су важан економски фактор у свакој локалној заједници, па ниједан конгресмен, иако се генерално залаже за штедњу, не прихвата да се штеди у његовој изборној јединици: елиминисање сваке војне базе одређени број људи тамо оставља без посла.

Сем тога, веома утицајан је и лоби ветерана (војних пензионера), који је већ успео да спречи скромну редукцију војних пензија. Произвођачи оружја из војноидустријског комплекса такође су осетљиви на свако смањивање буџета Пентагона и у таквим ситуацијама постају веома активни у Вашингтону.

У Хејгеловом предлогу је најављено и приземљење чувеног шпијунског авиона У-2, целе флоте борбених авиона А-10 (у употреби од 1977) који су били у функцији подршке копненим снагама, пре свега као елиминатори противничких (у виду су били совјетски) тенкова у сценарију инвазије на Европу, који се данас не чини вероватним.

Иако је раније помињано да ће морнарица остати без једног носача авиона, у погону ће и даље бити свих 11, с тим што ће носач „Џорџ Вашингтон” у каснијој фази отићи на ремонт.

Извор: Политика