Penzioneri spore Zakon o izvršenju

Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS) podnelo je Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), čijom primenom je, od stupanja na snagu, pod njegov udar dospelo više od 16.000 građana, i to uglavnom penzionera.

„Politika” je u četvrtak, 21. maja, u izveštaju na 11. strani, korektno prenela saopštenje USPS-a s konferencije za medije tim povodom. U antrfileu, međutim, Svetlana Manić, zamenica predsednika Komore izvršitelja, u pokušaju „demantija”, relativizuje odredbe zakona u članu 71 (Poglavlje vreme vršenja), koji dozvoljava izvršiocima da uđu u stan dužnika, čak i tokom noći posle 22 časa, i izvrše popis i iznošenje stvari… tvrdnjom da se to ne radi… Ne radi se, ali može, citiram deo zakona: „ako postoji izbegavanje obaveze ili opasnost usled odlaganja”!

Ovim tekstom ne želim da polemišem s gospođom Manić, jer ona, kao pravnik, zna dobro tu spornu zakonsku odredbu. Zato postoje i druge odredbe ZIO kojima se flagrantno krše ustavna prava građana, pa čak i derogiraju drugi, po hijerarhiji važniji zakoni, poput zakona o policiji… a koji predstavljaju osnov za obraćanje USPS-a Ustavnom sudu.

Već samo određivanje postupka kao hitnog izaziva nedoumicu u vezi s motivom kojim se zakonodavac rukovodio, s obzirom na to da je prevashodno reč o zaostalim potraživanjima komunalnih preduzeća i pojedinaca. Sledeću nelogičnost nalazimo u članu 68 koji dozvoljava izvršiocu da sprovede postupak zaplene sredstava ili imovine dužnika pre pravosnažnosti sudskog rešenja, što je neverovatan presedan u pravu uopšte.

Još veći paradoks i kršenje Ustava nalazi se u članu 72 stav treći, koji govori o postupku prilikom sprovođenja izvršenja, koji kaže: „Kad izvršni dužnik nije prisutan… izvršilac će otvoriti prostoriju u prisustvu dva punoletna lica”. To je u suprotnosti s ustavnom odredbom o nepovredivosti stana. Zakon o izvršenju i obezbeđenju, naime, dozvoljava izvršiteljima da i bez sudske odluke, nasilno uđu u stan i kad vlasnici nisu prisutni, u prisustvu dva svedoka.

Posebna ovlašćenja zakon je dao izvršiocima kada je u pitanju pomoć policije pri izvršenju. U članu 73 kaže se: „Policija je dužna da izađe na obezbeđenje i na osnovu usmenog zahteva izvršioca… U slučaju nepostupanja izvršilac o tome bez odlaganja obaveštava Ministarstvo unutrašnjih poslova i nadležnog javnog tužioca… a na zahtev izvršioca ili po službenoj dužnosti, sud izriče novčanu kaznu odgovornom licu u nadležnoj organizacionoj jedinici policije”.

Izvršitelj je, dakle, ovim zakonom dobio i ovlašćenje da vrši pretres lica, prevrće i prazni džepove dužnika… Zanimljivo je i da građanin u postupku može da traži izuzeće sudije, ali ne i izvršioca, što otvara mogućnost za zloupotrebe i privatizaciju izvršioca s drugim zainteresovanim licima.

Privatni izvršilac je čak izuzet iz sudske nadležnosti. Oni su u nadležnosti Komore izvršitelja i Ministarstva pravde, što je još jedan pravni nonsens.

Kome je toliko bilo stalo do ovog zakona pa ga je čak postavio iznad hijerarhijski viših, poput Zakona o policiji, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o upravnom postupku, Zakona o parničnom postupku… Po ZIO policija može i krivično da odgovara ukoliko odbije asistenciju izvršiocu, iako je Zakon o policiji iznad ovog zakona. Jer u slučaju sukoba zakona postupa se po onom višem…

Zakonodavac je stavio izvršioca izvan regularnog pravnog i ustavnog sistema države. Činjenicom da se bavi istražnim, izvršnim i pretresnim radnjama, on ima veća ovlašćenja od sudije. Kao i ovlašćenje da vrši pretres koje je u rangu ovlašćenja policije!

Još jedan paradoks, ZOI je i u izostanku odredbe koja reguliše način obaveštavanja dužnika, odnosno sudskog poziva. Izvršilac nije u obavezi da dokazuje da je uopšte pokušao dostavu. Posle dva pokušaja, objavljuje na tabli „nadležnog” suda (bez navođenja koji je to sud) obaveštenje o pozivu, pa ukoliko se dotični građanin ne pojavi u roku od pet dana, sud bez njegovog prisustva i znanja, opet u roku od pet dana, donosi rešenje. Simptomatično je što je i sudijama zaprećeno da moraju suđenje da završe u roku od pet dana. Prekoračenje tog roka smatra se neodgovornim radom sudije!

Zakonodavac je, ipak, u celoj ovoj stvari zadržao izvesnu dozu humanosti, pa je ovim zakonom izuzeo određene kategorije građana, među kojima invalide, kojima se ne mogu oduzimati ortopedska pomagala, invalidska kolica ili drvene noge…

Izvor: Politika