Весна Пешић – Чеда је давно постао тајкун

БЕОГРАД – Социолог Весна Пешић о потезима власти и стању у опозицији: Идеја о уједињењу ДС и ЛДП бесмислена. Партократија у држави и даље царује. Јовановићу је политика „гребање“ за бизнис.

То што Срби на северу нису у довољном броју изашли на изборе јесте проблем, али није нов. Тамо још људи верују да Србија може да помера границе и да врати суверенитет, а то су погрешна очекивања. Максимум који је Србија могла да издејствује је Заједница српских општина као начин да Срби опстану. И то без обзира на то да ли Србија хоће ЕУ или неће.

Социолог Весна Пешић, некадашња функционерка и посланица ЛДП, овако види косовску изборну драму. Она сматра да је власт грешила вршећи притисак да се гласа за „државну листу“.

– Власт мора заувек да се одрекне репресивних метода тамо где треба да важи слобода избора. Ако тако ради тамо, сутра ће тако радити и овде. Све изборне листе треба да имају исте услове. Људи треба да се позову на слободне изборе, да им се каже да су они одговорни и да Београд више не прима жалбе. Такође, не треба их заваравати него рећи шта су им реалне опције.

* Да ли сте и сада задовољни потезима власти, као на почетку мандата?

– Од почетка сам подржала важан искорак Владе у погледу косовског питања. Такође је добро што је покренула тешка економска питања. Министри прилично амбициозно раде, нарочито ми се допада борба против јавашлука у привреди, посебно јавним предузећима, где министар Радуловић уводи правила игре и контролу над буџетским средствима. Кад њега слушам, помислим – овај човек зна шта ради. И млади Крстић се показао приврженим. Проблем је што нема плана за развој и запошљавање.

* А у чему видите грешке?

– Погрешана је концепција политике коју форсира СНС. Она се не заснива на Веберу и модернизацији, него на идеји непријатеља, било да је он различите нације и вере, или да припада опозиција и јавној критици. Чим ниси мој обожавалац, односно мој послушник, ти си „непријатељ државе“ кога треба уништити.

* Изразито сте критиковали партије зато што власт посматрају као поделу плена. Да ли се нешто променило?

– Ту се мало, или готово ништа није променило. Странке које су сада на власти масовно запошљавају своје људе по јавним предузећима и администрацији. Менаџмет је и даље нестручан. Партократија је патолошка појава неуспеле транзиције. Базира се на концентрацији неформалне моћи у владајућим партијама да продају и препродају друштвену својину без контроле, али и да директно, партијски, управљају јавним ресурсима. Сем у обећањима, овакав „систем“ се и даље не мења, јер власт не да своје привилегије.

* Готово све странке у Србији имају исте циљеве по питању Европе, Косова, економије… Шта је то што би опозиција могла да понуди, па да буде „примећена“?

– Када је реч о стратешким питањима, најбоље је да постоји консензус. А странке треба да се разликују у погледу практичних политика и да на животним питањима дефинишу свој идентитет. Али њих то углавном не интересује, јер је раст власти, моћи и подела плена на првом месту и једина опсесија. Опозиција треба да се оваквом систему супротставља, да га критикује и предлаже решења како да се то промени. Активна и критична опозиција је суштина демократије.

* Како гледате на иницијативе ЛДП да се опозиција уједини?

– Не видим зашто би се партије уједињавале и наставиле са прављењем бесмислених предизборних коалиција. Парламент сада има око 50 партија!

* Да ли недавни разговор Чедомира Јовановића и Александра Вучића видите као приближавање либерала и напредњака?

– Ту су ствари јасне. Јовановић се покајао што је Демократској странци предложио сарадњу, јер је решио да уђе у привремену управу у Београду, наводно, да не би сав плен „дограбили Вучић и Дачић“. Све да им тобоже нашкоди, а хоће свој део колача. Само неко неук не види финту коју је извела ова странка. Она се ослободила ДС захтевом да се прави некаква нова странка и ставом да ништа испод тога нема смисла, што ДС, наравно, није могао да прихвати. Јовановић је прешао у владајући табор у договору са Вучићем. Њега, уосталом, политика слабо занима, она му служи за „гребање“ за бизнис. Он је одавно постао тајкун, а политика је средство за приватни бизнис.

СТРАНАЧКИ АНГАЖМАН МЕ НЕ ЗАНИМА

* Намеравате ли да се ангажујете политички и имате ли неких понуда?

– Ја сам стално ангажована, али не и партијски. То ме више не занима. Волим политику и стало ми је да наша земља напредује. Сви знају да ништа не тражим и да ми је најважније да дочекам једну нормалну Србију у којој се мирно живи. Ваљда се и такав ангажман може чути и прихватити. Не либим се да разговарам са политичарима и онима на власти и у опозицији.

Извор: Вечерње Новости