„Песма Евровизије“ маршира на Русију

Овог пута је одлучило дванаест поена пристиглих директно из Београда од званичног жирија коме се необично допао јерменски инструмент – дудук, вешто употребљен у украјинској песми. То је, кажу, било толико упечатљиво и толико потресно да се целокупан жири, изузимајући један глас, претворио у дудук. Тако је и гласао. Као дудук.

На такво објашњење гласања у Београду, бурно су реаговали сви чобани села Млачиште, општина Црна Трава, износећи да они, чобани од заната, од како памте за себе, свирају у дудуче када год овце и друга говеда изведу на пашу по ливадама и утринама Чемерника. А до сада нико није ни помислио да и њима додели неки поен.

Млада и лепа Украјинка, иначе Татарка, певала је о протеривању Татара са Крима од стране најгорег Руса, иначе Грузијца, Стаљина. Татари су са Крима протерани у Сибир само због тога што су за све време Отаџбинског рата били на Хитлеровој страни. После су се жалили тврдећи да би правда могла бити задовољена једино да их је Стаљин, уместо у Сибир, протерао у Немачку где би били „свој на своме“. Као у „Песми Евровизије“.

Победу Украјине је забележио и париски „Шарли ебдо“ приказујући дуел Украјинке Џамале и Руса Лазарова карикатуром у којој се гроктањем намећу две певачке свиње. Победила је, као што је познато, Џамала.

На карикатуру су, што је и нормално, реаговали украјински званичници тврдећи да се ова карикатура са свињама никако не би могла односити на Џамалу која је муслиманка. Из редакције познатог листа су одговорили да томе не би требало придавати посебну пажњу будући да је и ова карикатура, као и многе пре ње, обична свињарија. Важан је, кажу, текст у коме се каже да је уметност још једном поражена од политике што и јесте права свињарија. Као и „Песма Евровизије“.

Хрвати су из свега извукли практично наравоученије. На следећем такмичењу за песму Европе наступиће са песмом чијим ће текстом и мелодијом оплакати горку судбину пострадалих усташа које је најгори Србин, друг Тито љубичица бела, у Блајбургу потаманио само зато што су били на Хитлеровој страни. Ако би у песму некако укомпоновали и дудук, из Београда им обећавају сигурних дванаест поена.

Мајке Сребренице, уз несебичну помоћ и стратешко партнерство београдских Жена у црном, разрађују стратегију по којој би се сва будућа такмичења за најбољу песму Европе, Аустралије и шире одржавала у судницама Хашког трибунала чим се тамо оконча последња пресуда Србима и ови протерају на издржавање заслужене казне у казамате слободне и демократске Европе.

При томе се рачуна да се Срби, невешти какви су, неће сетити да и они, без обзира што свирају у дудуче, почну да певају о протеривању. За сада о томе они само запевају. Познато је, међутим, да на нивоу Европе, још увек не постоји такмичење за избор најбољег запевања Европе. Да га има у томе би Срби били неприкосновени па би такмичење изгубило сваки смисао.

Важно је обратити посебну пажњу на пропозиције избора српског кандидата за учешће на „Песми Европе“. Неопходно је предузети све мере предострожности да се за такмичење случајно не квалификују Соња Бисерко, или, не дај Боже, Наташа Кандић.

Евентуални наступ дуета Соња-Наташа уз пратећи вокал Борке Павићевић са Мирићевом песмом „Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине“ унео би толику пометњу у рад многих жирија да ред не би успели да заведу ни Тужилаштво, ни сва Судска већа Хашког трибунала. Једина нада која остаје јесу УН уколико Вук Јеремић буде изабран за генсека. Само да се не пева „Марш на Дрину“.

Извор: Стање ствари