UN-foto-BETAЊУЈОРК – Албанија и Словенија сврстане су у бивше совјетске републике у првобитној верзији текста „Њујорк тајмса” поводом гласања у Генералној скупштини УН о резолуцији о територијалном интегритету Украјинсе. „Неколико бивших социјалистичких република”, исправљено је убрзо потом, „међу којима су Естонија, Албанија и Словенија гласало је за украјинску резолуцију.”

Овога пута медији у САД посветили су знатан простор гласању у Генералној скупштини УН, истичући у насловима да је Русија изолована, иако резолуције изгласане у овом телу немају обавезујућу снагу. Међу 193 чланице УН, резолуцију је подржало 100 земаља, 11 је било против а 58 уздржаних, док двадесетак земаља уопште није гласало.

Рекло би се, међутим, да су несврстани поново на светској сцени као у време старог хладног рата. Међу 58 уздржаних су Индија и све остале земље БРИКС-а, као и Кина, које се простиру већој територији.

Србија и БиХ су биле међу земљама чији представници чак нису били ни присутни на заседању. Многи су у говорима или ван сале истакли да њихове земље не желе да се мешају у „унутрашње ствари других земаља”. Поједине дипломате из земаља „уздржаних” поверили су се по ходницима зграде на Ист Риверу да њихове земље неће да пруже подршку ниједној од две силе. Али нису желели да им се објави име и презиме.

Међу земљама бившег СССР-а, где готово свака држава има понеки регион који тражи аутономију, има и противника и поборника кримског референдума – отцепљења од Украјине и припајања Русији. Балтичке државе Литванија, Летонија и Естонија, уз Молдавију и Грузију, осудиле су поступак Русије, док су Јерменија и Белорусија међу једанаест чланица УН које су подржале Русију и изричито биле против украјинске резолуције.

Најбројније међу земљама које су гласале „против” су са латиноамеричког континента. Чак четири од једанаест земаља – Куба, Боливија, Никарагва и Венецуела – чврсто језгро Чавесовог пута у социјализам, изјасниле су се у прилог Русији, а још више против Америке чије мешање у њихове унутрашње ствари доживљавају као сталну агресију. Док су САД биле заокупљене Блиским и Далеким истоком, Латинска Америка је са Русијом протеклих година изградила тесне пријатељске везе.

Са друге стране, Русија се надовезује на хладноратовско пријатељство СССР-а са латиноамеричким земљама и све више продире у задње америчко двориште. Извоз оружја у Венецуелу вредан више милијарди долара, разговори о отварању лука у Куби и Никарагви за руске ратне бродове могли би да заличе на обнављање једног новог, много опаснијег хладног рата – оног који се приближио границама суперсиле и који личи на кубанску ракетну кризу пре педесет и две године.

Али док латиноамеричке земље страхују од америчке војне интервенције, поједине бивше совјетске републике зазиру од руских амбиција. У Молдавији је на снази забрана одржавања референдума о питањима од националног значаја, а председник Николаје Тимофти упозорио је Русију да би понуда Придњестровљу да следи пример Крима била „контрапродуктивна, без позитивног утицаја на Молдавију и Русију”. Азербејџан се пак нашао између могућности да следи пример Русије и да војно заузме Нагорно-Карабах, територију којом управљају Јермени, и страха од руске интервенције, како оцењују аналитичари, а преноси Танјуг.

Забринутост бивших совјетских република додатно је подстакао амерички сенатор Џoн Мекејн, некадашњи републикански противкандидат Обами на председничким изборима 2008, који „предвиђа” да су следеће жртве Русије, после Крима, Молдавија и Летонија.

Што се другог краја света тиче, Аргентина се овог пута највише држала принципа. Иако јој је Владимир Путин захвалио што га је подржала када је говорио о двоструким лицемерним стандардима Запада, председница Аргентине Кристина Киршнер наложила је представницима у УН да се уздрже од гласања. Аргентина не подржава одржавање референдума ради отцепљења или независности, а посебно је огорчена због тога што се један такав референдум одржао прошле године на Малвинима, како се у Латинској Америци називају Фолкландска острва, на која Аргентина полаже право. Референдум је за Британију био потврда да су становници тамошњих острва дефинитивно Британци. Истовремено, Аргентина, као и већина других латиноамеричких земаља, не признаје независност Косова.

Једна од ретких која га је признала је Костарика. Она је, међутим, не само гласала за украјинску резолуцију већ се њен представник за говорницом УН позивао на принципе у међународном праву као на једино оружје малих земаља против великих сила. Па зашто је онда Костарика затурила то принципијелно оружје када је признала независност Косова?


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Поделе на Ист Риверу

* Обавезна поља