Појачава се кампања за ГМО

БЕОГРАД – Страх од генетски модификоване хране није оправдан, јер не постоје научни докази о њеној штетности, оцењује министар пољопривреде Драган Гламочић и поручује да је либерализација у вези са ГМ храном од националног интереса за Србију.

Министар пољопривреде Драган Гламочић тврди да страх од генетски модификоване хране није оправдан, јер, према његовим речима, за сада не постоји ниједан валидан научни доказ о њеној штетности.

„Ја то тврдим као одговоран човек и као неко ко је научник“, рекао је министар пољопривреде Драган Гламочић гостујући на РТС-у.

Што се тиче измене Закона о генетски модификованим организмима (ГМО), Гламочић оцењује да је либерализација у вези са ГМО од националног интереса за Србију и напомиње да ће о томе Влада заузети став.

Гламочић каже да садашњи српски прописи, који забрањују узгајање и промет ГМО, нису у складу са прописима ЕУ, Светске трговинске организације и Картагена споразумом о биолошкој сигурности, и да је у интересу потрошача да се промет те хране и законодавство у Србији уреди.

Министар пољопривреде поручује да потрошачи не треба да брину уколико дође до либерализације ГМО, јер ће ти производи бити видно декларисани, а проћи ће и ригорозне мере контроле биолошке сигурности.

Објашњава да прописи треба да омогуће да потрошачи сами одлуче да ли ће купити ГМО и истиче да у садашњим прописима има пропуста који доводе до злоупотребе.

„Овога тренутка може да се деси да (потрошачи) конзумирају ГМО, а да тога нису ни свесни“, упозорава министар пољопривреде.

Министар је потврдио и да су измене прописа потребне због чланства Србије у Светској трговинској организацији.

Јасна разлика између органске и ГМ хране

Упитан како ће промет ГМО утицати на производњу органске хране, која је потенцијал српске пољопривреде, министар Гламочић подсећа да је Србија одучила да иде у правцу ЕУ, и да мора да поштује њено законодавство, које је, каже, веома уређено.

„Ако је Европска унија проценила да је тако нешто добро за њихове грађане, ја сам уверен да је то добро и за грађане Србије“, каже Гламочић.
Министар потврђује да је производња органске хране потенцијал Србије, да ће Министарство „бацити акценат“ на производњу органске хране, да би се она развила, а производи пласирали на тржиште ЕУ.

Сматра и да треба направити јасну разлику у цени између органске хране и ГМО.

Иначе, министар Гламочић учествује на форуму „Храна за Европу“ у Суботици, на којем ће за два дана бити одржано неколико панела који треба да укажу на то да су потенцијали српске привреде у аграру велики и да би инвестиције у овај сектор могле бити вишеструко враћене.

Бруто вредност ове индустрије у Србији износи око 4,5 милијарди евра, а њен потенцијал је 12 милијарди евра, што показује да се улагање у аграр исплати.

Форум организују Економски институт и друштва аграрних економиста Србије, а после извештаја Европске уније неки од учесника већ су се изјаснили и упозорили да закон не треба мењати и да би производња и промет ГМ хране уништили српску пољопривреду. Тако да се полемика о ГМО свакако наметнула као тема скупа.

Постојећи закон о ГМО треба променити, без обзира на ЕУ и СТО

СУБОТИЦА – Постојећи закон о Генетски модификованим организмима (ГМО) није добар и треба да буде измењен без обзира да ли ће Србија аплицирати за чланство у Светској трговинској организацији или не, изјавио је данас у Суботици министар пољопривреде шумарства и водопривреде Драган Гламочић.

Он је у изјави новинарима пред почетак данашњег форума „Храна за Европу” у Суботици изјавио како сматра да је „питање ГМО од стратешког националног значаја“, и да ће о захтеву Европске комисије везано за то питање одлуку донети Влада Србије. Он је додао да наше законодавство није у складу са законодавством Европске уније, протоколима Светске трговинске организације и Картагена протоколом о биолошкој сигурности, чији је Србија потписиник.

Упитан да ли то значи да треба мењати прописе, министар пољопривреде је рекао да ће, у случају да Влада донесе такву одлуку, прописи бити промењени на начин који ће омогућити сигурност грађана.

„Проћи ће све процене ризика сигурности по здравље људи, по здравље животиња, по животну средину. Ти производи ће бити декларисани и неће доводити народ у заблуду”, рекао је Гламочић.

Он је додао да је ресурс који Србија има производња органске хране, која на тржишту мора бити раздвојена од хране друге врсте.

„Органска храна мора да има већу цену, бољи статус на тржишту и са тим треба да идемо у Европу. Ми ћемо Србију у том делу сачувати, а не да имамо недефинисану ситуацију”, рекао је Гламочић.

Он је додао да треба „омогућити људима који производе производе где се, на пример, не користи генетски модификована сојина сачма, да могу да означе да је то храна произведена без хранива које у себи садржи ГМО. Тренутно није ситуација таква”, рекао је Гламочић, истичући да треба мењати регулативу.

Ко се не прилагоди ЕУ – пропашће

Домаћи пољопривредници се морају спремити за много већу конкуренцију у процесу приступања Европској унији, а ако наставе да раде као до сада – пропашће, изјавио је Гламочић.

Он је рекао да ће све области пољопривреде приликом приступних преговора бити „деликатне”, да ће Србија покушати да заштити све „наше производе”, али да ће свака од чланица ЕУ такође покушати да заштити свој интерес. Он сматра да преговори неће бити ни мало лаки, те да ће бити „пуно тешких одлука”, али да ће Србија имати много више предности од ЕУ, него штете коју ће претрпети.

Гламочић је поручио пољопривредницима да морају бити спремни на много јачу конкуренцију, за коју се морају на време припремити.

„Ко мисли озбиљно да се бави пољопривредом, треба да ангажује све своје ресурсе и умне и финансијске. Ко не мисли озбиљно да се бави, боље на време да се пресели у неку другу делатност” – поручио је Гламочић.

Он сматра да ће највећи део пољопривредника, ако наставе да раде као до сада – пропасти.

„Верујте ми, ако наставимо овако да радимо највећи део пољопривредника ће да пропадне када се отворе границе. Видели сте и сами, сваке године ће царинске стопе падати све ниже и ниже, а конкуренција ће бити све јача и јача” – сматра Гламочић.

У вези са захтевима ЕУ везаним за дуванске производе, Гламочић је рекао да „Србија није имала пуно простора”, али да поседује механизме којима ће заштитити домаћу дуванску индустрију, чији представници су, по његовим речима, најавили да се „неће повлачити са нашег тржишта”.

О аграрном буџету за 2014. годину, министар је рекао да су „амбиције велике, али је држава у великој кризи и у буџету нема довољно пара”. Гламочић каже да ће надлежни бити „презадовољни” ако успеју да одрже буџет који је био прошле године, али да је „реално је очекивати да ће он бити за нијансу мањи”, што по њему не значи „да ће пољопривредници бити оштећени”.

„Ми ћемо направити одређене уштеде у нашем министарству, већ смо почели да режемо све могуће трошкове, тако да ћемо ниво средстава који усмерен ка пољопривреди оставити, али ће доћи до промена у начину субвенционисања, где ћемо подржати нове технологије, унапредити производњу, а нећемо ићи на ураниловку као што је била ситуација раније” – рекао је Гламочић.

Он је додао да је готово 100 одсто субвенција за ратарство исплаћено, а да је у моменту његовог преузимања министарства ситуација по питању субвенција сточарству била „катастрофална”, јер „ништа од субвенција није било исплаћено”, а да је пре неколико дана исплаћено преко милијарду динара сточарима.

„Ми ћемо до краја године обрадити све захтеве, а једино остаје на министарству финансија да ли ће моћи то да испрати новчано и да нашим пољопривредницима проследи. Имамо обећање министра Крстића да ће управо због значаја пољопривреде коју она има у Србији и великог броја људи који живе од тога, они са њихове стране испунити обавезу и ставити пољопривреду као приоритет” – рекао је Гламочић.

Ускоро Закон о безбедности хране

Гламочић је најавио да ће до краја године у скупштинској процедури бити нацрт Закона о безбедности хране, који је већ завршен, а да ће за месец – два биће завршена и Стратегија развоја пољопривреде.

Он је новинарима рекао да је отварање референтне националне лабораторије у Батајници могуће у првој половини наредне године.

„Батајница ће бити кровна институција, а све потенцијале које имамо у Србији ћемо ставити у функцију Батајнице. Тачно ће се знати ко је овлашћен за афлатоксин, ко за пестициде. Исти такав принцип је урађен и у земљама Европске уније. То можемо реално очекивати да почне у првој половини наредне године”, рекао је Гламочић.

Он је додао да је и Стратегија развоја пољопривреде такође у завршној фази и да ће бити представљена у наредних месец до два дана.

„То није стратегија као што су рађене раније, него је рађено стриктно по упутствима и као што се ради у Европкој унији, где ће бити конкретизован и буџет и циљеви, а на бази тога одређене мере и контроле”, рекао је министар Гламочић.

Он је додао да је овакву стратегију тражила Европска унија и да ће се од Србије тражити да се ње придржава, односно да више „нећемо бити у ситуацији да је мењамо, већ ћемо са њом ући у ЕУ”. Његове основне поруке учесницима овог пољопривредног форума су да је пољопривреда велика шанса, нешто у шта треба уложити јако пуно и да представља потенцијал Србије који није довољно искоришћен.

Оцењујући тренутну ситуацију у пољопривреди као лошу, Гламочић је навео да имамо ниске приносе, лошу технологију, низак ниво знања, али да можемо јако брзо да напредујемо, односно да приносе одређених култура дуплирамо.

„Морамо уложити средства у наводњавање, што је у току, требамо уложити у нове технологије, да едукујемо наше фармере, да што је могуће пре вратимо пољопривреду на оне гране где је некад била и још да је унапредимо, и са тим производима изађемо на европско тржиште”, сматра Гламочић.

По питању присуства афлатоксина у овогодишњем роду кукуруза, министар пољопривреде је изјавио да је до сада обављено око 100 контрола, а да ни један узорак не показује његово присуство, али да ће се контроле наставити. Он је додао да су пољопривредници у највећем броју поступили према препорукама везаним за чишћење складишних капацитета, те да су инспекције и даље на терену.

Извор: Танјуг