bela kucaМОСКВА – Власти САД користе војну снагу у иностранству, а то не само да штети међународном систему, него и самим САД у дугорочној перспективи: слаби привреду и изазива разочарање унутар земље, сматрају експерти са којима су разговарале РИА Новости.

Интервенција под хуманим предлогом

Једна од највећих инвазија САД после другог светског рата је био рат у Вијетнаму, а повод је био тзв. Тонкиншки инцидент, који се догодио пре педесет година.

Разарач ратне морнарице САД „Медокс“, који је био у патроли у Тонкиншком заливу код вијетнамске границе на обавештајном задатку, је 02. августа 1964. године пришао обали северног Вијетнама, САД су тврдиле да су три северновијетнамска торпедна чамца напала на њега. Онда су у Стејт департмент стигле информације о другом нападу, који се, наводно, догодио 04. августа. Касније је утврђено да таквог напада на ратну морнарицу САД није ни било. Догађај је могао бити исцениран, како би Конгрес одобрио резолуцију о увођењу армије у Вијетнам.

САД су на сличан начин деловале и приликом уласка у Ирак. Американци су овај пут желели да добију одобрење УН и у Савету безбедности су показали наводне доказе да Ирак ради на оружју за масовно уништење. Нису добили подршку Савета безбедности, али су САД то игнорисале и, ипак, 2003. године ушле у Ирак.

Остаје пуно недоумица и поводом изговора за почетак војне операције САД и НАТО у Југославији 1999. године. За повод су узели заоштрене међуверске односе у том региону. Још раније, 1983. године, САД су под формалним изговором заштите америчких грађана ушле у на Гренаду, Резултат тога је пад прокомунистичког режима у земљи.

Сваки случај је имао своје посебне одлике, али су САД увек биле спремне за војну операцију, само су тражиле прави изговор за њен почетак.

„САД дејствују праволинијски, грубо и не двоуме се да употребе војну снагу, кад други методи не раде“, сматра директор центра „Рузвелт“ при МГУ Јуриј Рогуљев. Према мишљењу експерта, власти САД сматрају да је то логично и прао средство за постизање својих циљева.

Експерти сматрају да америчке власти пре почетка војне интервенције спремају јавно мњење и Конгрес, траже повод за инвазију, које је често вештачки.

„Тонкиншки инцидент је, такође, доказ да се покушава наћи прави изговор за одлуке, које су већ донесене“, тврди директор руског савета уа међународне послове Андреј Кортунов.

САД су се активно укључиле у вијетнамске догађаје много пре инцидента у Тонкиншком заливу, Вијетнам је био француска колонија, која је после потписивања споразума о повлачењу француске војске 1954. године, подељен на Северни и Јужни- Међу њима се појавила демилитаризована зона.

После одласка Француза влада комунисте Хо Ши Мина је брзо учврстила власт у Северном Вијетнаму. У Јужном Вијетнаму су САД почеле да замењују Французе: Американци су разматрали могућност подршке снага које су се бориле против Хо Ши Мина, а саветници из САД су радили у Сајгону много пре 1964. године. Америчка доктрина „домина“ је подразумевала да ако Јужни Вијетнам постане комунистички, онда ће под контролу комуниста пасти и све суседне земље у југоисточној Азији. А, то значи: такав развој догађаја је потребно спречити на било који начин.

Војна операција у Југославији 1999. године је почела на таласу тријумфа САД 90-х година, сматра Кортунов. Према његовом мишљењу, САД је било потребно да учврсте своју позицију у Европи и потврде виталност НАТО. „Рат у Југославији се врло органски укапао у оквирно виђење САД развоја ситуације у Европи “, сматра експерт.

Он је рекао да у је у случају Ирака радила не одбрамбена, него јуришна светска стратегија САД. Амерички председник Џорџ Буш-јуниор је сматрао да демократија по америчком обрасцу мора победнички да прелази из једне земље у другу. Постојале су и идеје демократизације Блиског истока.

Никаквих дивиденди

Експерти сматрају да су велике војне инвазије САД у друге државе имале разорне последице по америчку привреду, посебно у дугорочној перспективи.

„Обично такви догађаји, као што је учешће у рату и нагли пораст војних трошкова, имају двоструки економски ефекат. Они могу неко време да погурају привреду за рачун војних наруџби, патриотског полета. Али, историја показује да је врло тешко рачунати на дугорочне позитивне ефекте. Ипак, то нису трошкови производње, то је диспропорција у привреди, повећање буџетног дефицита, а то подразумева инфлацију и раст државног дуга“, рекао је Кортунов.

Огромни трошкови вијетнамске војне кампање су проузроковали кризу у америчкој привреди и крах политике Линдона Џонса, која је предвиђала формирање „Великог друштва“ у САД, у ком неће бити сиромашних. Пораз у Вијетнаму је утицао на пад ауторитета политичких партија и органа власти САД, огромно разочарање у власт многих Американаца. Сам Џонсон је неславно отишао са свог места после првог мандата. Није се ни кандидовао за други мандат 1968. године.

vijatnam

Разорне последице за САД су имале и интервенције у Ираку и Авганистану: Буш-јуниор је оставио земљу у дубокој економској кризи, а излаз из ње тек почиње.

„Буш је 2000. године добио буџет са огромним суфицитом, који је постигао Клинтон. И тај суфицит су моментално, не „појели“, него и направили дефицит буџета и државни дуг, који ни Обама није успео да смањи“, рекао је Рогуљев.

Последње две-три деценије показују да је врло тешко у великим ратовима добити позитивне резултате, закључују експерти. Фактички, ти ратови се завршавају ако не безусловним поразом Америке, онда, сигурно, не апсолутном победом. Осим тога, војне интервенције не доносе Америци престиж на међународној арени.

„Све је више антиамеричког расположења, а политички режими у региону губе поверење у америчко присуство. Тамо се, првенствено, ради о минимизацији штете, а не о капитализацији некаквих дивиденди“, каже Кортунов. Према његовом мишљењу, Американци су могли постићи војну победу, али нису могли да постигну задате циљеве, као на пример формирање демократског друштва у Ираку.

„Последице тих војних акција ми видимо у Ираку, где се земља једноставно распала на делиће“, каже Рогуљев.

У Вијетнаму је друга ситуација – он је из рата изашао као победник. „Земља је доживела раст, али је и пад био огроман, без обзира што је Вијетнам и без тога био сиромашна, пољопривредна земља“, каже експерт и подсећа да је значајну помоћ у обнављању привреде Вијетнаму пружио Совјетски Савез.

Идеологија против здравог смисла

Економска криза, пад престижа у очима међународне заједнице, разочарање сопственог народа – чинило би се да америчко руководство не може а да то не узме у обзир. Али, не треба прецењивати рационалност доношења оваквих одлука, које су врло често засноване на не у потпуности истинитим информацијама, каже Кортунов.

САД, као највећа светска привреда и тржиште, поседује џиновске ресурсе. Могућности САД се не могу поредити ни са једном земљом у свету, признају стручњаци. Они додају, да осим тога Американци имају могућност да покрену „штампарију“ и на тај начин погасе све своје трошкове јефтиним доларом.

„Американци расипнички користе те ресурсе и врло су подложни идеолошком утицају. И та идеологија је наносила директну штету економским могућностима САД“, резимира Рогаљев.

Експерти претпостављају да амерички политички естаблишмент трпи притисак – он мора периодично да потврди тежње САД за глобалним лидерством, мешајући се озбиљне регионалне проблеме.

„Често је временски хоризонт планирања политичких лидера врло узак. Некада је председнику важније да покаже своју снагу и сигурност на краткорочном плану, како би био поново изабран и како би његова партија у међувремену на изборима добила што више гласова“, закључио је Кортунов.


Извор: Глас Русије

Оставите коментар

Оставите коментар на Пола века интервенционизма САД

* Обавезна поља