Корупција као партијски проблем савремене Кине

ПЕКИНГ – Најмасовнија партија на свету – КП Кине (82 милиона чланова) минуле седмице покренула је истрагу против некад недодирљивог Џоуа Јонгканга (71), бившег шефа државне безбедности и једног од најмоћнијих кинеских политичара у овом веку.

Истрага против Џоуа је покренута због сумњи у „тешко кршење партијске дисциплине”, како је известила Синхуа, мада се у званичној верзији не наводи више детаља, указао је Ројтерс. Тај израз, пак, у кинеском политичком жаргону обично представља еуфемизам за корупцију.

За време петогодишњег мандата на челу државне безбедности, Џоу је надгледао рад полиције, цивилне обавештајне агенције, паравојне полиције, судства и тужилаштва. Кинески медији подвлаче да је Џоу Јонгканг до сада највиши функционер против кога је покренута истрага после суђења вођама Културне револуције 1980. године.

Овај данас озлоглашени кинески функционер био је до пре две године (када је пензионисан) један од девет чланова Сталног комитета Политбироа КП (најмоћнијег државног органа) у време тадашњег председника Ху Ђинтаоа. Сада Стални комитет има седам чланова, под вођством кинеског председника Си Ђинпинга.

Си је у више наврата указивао да корупција може да сруши и партију и државу, алудирајући и на велики скандал од пре две године у који су били умешани високи званичници, укључујући и члана Политбироа Боа Силаја (64). Овај бивши шеф партије Чонгћинга, прошле године је осуђен на доживотну робију због корупције, мита и злоупотребе власти. Боова жена Гу Каилаи годину дана раније осуђена је на одложену смртну казну због убиства британског држављанина.

Бо је упорно одбацивао оптужбе да је примио мито од 3,5 милиона долара од предузетника и блиског пријатеља Суа Минга и бизнисмена Танга Сјаолина. Кључни сведок оптужбе, Ванг Џенганг, бивши службеник у Далијану, где је Бо био градоначелник деведестих година, изјавио је пред судом да је Бо, у његовом присуству, телефонирао својој супрузи Гу Кајлај и рекао јој да преузме пошиљку од пет милиона јуана, на име једног локалног грађевинског пројекта.

Кинески руководиоци стално понављају да корупција и злоупотреба власти од стране званичника представља главну опасност по легитимитет њихове власти, али тај проблем и даље остаје дубоко укорењен у друштву и поред честих обрачуна с корумпираним кадровима.

Комунистичка партија која је у Кини без прекида на власти од 1949. настоји да очува легитимитет у јавности пред растућим незадовољством због корупције и неједнакости, чак и док привреда наставља с растом. Током последњих 10 година, у Кини је остварен просечан годишњи економски раст од 10,7 одсто, далеко изнад светског просека од 3,9 одсто током истог периода.

Корупција кошта Кину више од укупних трошкова за образовање, подсетио је недавно Би-Би-Си, позивајући се на један извештај америчких истраживача. Према студији Карнегијеве задужбине, мито и крађе локалних функционера коштају Кину сваке године 86 милијарди долара.

Најновији корупционашки скандал сведочи да су кинеске власти заплениле имовину од најмање 90 милијарди јуана (14,5 милијарди долара) од чланова породице и сарадника Џоуа Јонгканга. Више од 300 Џоуових рођака (укључујући и његовог сина Бина), политичких савезника и пословних сарадника приведено је или испитано.

Комунистичка партија Кине са великом муком покушава да искорени корупцију у својим редовима. Кинеска влада је у последњих пет година због примања мита казнила више од 50.000 функционера, али и даље страхује да би корупција могла да поткопа њен углед и моћ.

„Рупе у законима”, као и недостатак сарадње са међународном заједницом, указују кинески званичници, охрабрују корумпиране функционере да некажњено беже у иностранство са украденим новцем.

Партијски дневник „Женмин жибао” подсећа да је лидер КП Кине Си Ђинпинг недавно затражио од 82 милиона чланова партије да „живе једноставним животом и да избегавају искушење као што је похлепа за новцем”. Си покушава да поврати углед КПК који је пољуљан корупционашким скандалима на високом нивоу.

Идеолошки, убрзано отварање партије за лаобане – како Кинези називају газде – представља прекретницу, иако је „коначни циљ КПК” и даље, према њеном статуту, „остварење идеје комунизма”. Али, ако више нема класне борбе, нема ни комунизма, примећују посматрачи.

Аналитичари оцењују да је КПК раније настојала да остави утисак партије радника и сељака, али је постала „партија газда и елите”, додајући да тај идеолошки заокрет носи и ризике, пре свега повећање незапослености и социјалне неједнакости.

И размаху корупције, о којој сведочи и случај некад недодирљивог а данас озлоглашеног Џоуа Јонгканга.

Извор: Политика