Pomozimo Rasmunsenu. jer Rusiji pomoć ne treba

Budući da je bivši generalni sekretar NATO, g. Rasmusen nedavno izjavio da u odnosu na Rusiju i dalje ostaje politika „štapa i šargarepe“, mislim da mu hitno treba pomoći.

Dok čeka zdravstvenu pomoć (meni to liči na posledice bolesti zavisnosti, ali to je samo laičko razmišljanje), probaću da mu pomognem da razume da u odnosu na Rusiju niti ima „štapa“ niti ih interesuje ta Rasmusenova „šargarepa“.

Pod štapom Rasmusen podrazumeva: a) naoružavanje Ukrajine (ne precizira, ali verovatno je reč o skupim protivoklopnim sistemima), b) razmeštanje značajnih snaga duž ruske granice sa Ukrajinom.

Sigurno će nešto oružja neofašistima u Kijevu prodati, ali to je u odnosu na ruske vojne kapacitete apsolutno zanemarljivo. Razmeštanje stranih trupa uz granicu nije moguće bez odluke SB UN, dakle, nije moguće bez pristanka Rusije. A to onda sasvim sigurno ne bi bile snage na koje Rasmusen misli.

Upravo zato što Rasmusen vidi štap tamo gde nema ni pilećeg paperja, ja i mislim da mu treba zdravstvena pomoć.

Ista stvar je i sa „šargarepom“. Rusija je prebrodila posledice sankcija. U naredne dve godine završiće se: „Severni tok 2“, „Turski tok“, „Snaga Sibira“ i najveći petrohemijski kompleks u Sibiru kao zajednički poduhvat Kine i Rusije (i to većinski ruska investicija). Na taj način će Rusija plasirati novih preko 150 milijardi kubika gasa. Ako tome dodamo „Severni tok 1“ koji neprekidno funkcioniše, onda je to preko 210 milijardi kubika gasa godišnje.

Kako je Rusija preko Ukrajine isporučivala oko 150 milijardi kubika godišnje, to znači da je Rusija u potpunosti kompenzovala celokupni ucenjivački kapacitet Ukrajine. Tim pravcem ubuduće može da ide samo ono što se plati avansno. I sve što se na taj način bude isporučivalo Evropi, biće dodatni prihod, preko onog prihoda koji je ostvarivan u periodu pre sankcija zapada prema Rusiji.

Pored toga, Rusija je u protekle tri godine razvila poljoprivrednu proizvodnju tako da je postala značajan izvoznik tih proizvoda. Rusija zahvaljujući sankcijama danas mnogo više prihoduje od izvoza poljoprivrednih proizvoda nego od izvoza oružja.

Kurs rublje se stabilizovao na prihvatljivom i predvidivom nivou, kao i inflacija, budžet takođe.

Jednom rečju, Rusija danas sankcije uopšte ne doživljava kao pretnju sopstvenoj stabilnosti. A Rasmusen misli da bi ukidanje sankcija bila „najveća šargarepa“. Njemu stvarno nije dobro.

Tačno je da Rusija ima probleme, ali oni nemaju veze sa odnosom zapada prema Rusiji, dok brzina i kvalitet rešenja zaista zavise od toga koliko brzo će sve elite u Rusiji odustati od saveta koji dolaze sa zapada. I to jeste ključni problem Rusije.

Zapad, sam po sebi, niti je problem niti je rešenje. Jednom rečju g. Rasmusen, vi ste nebitni za razvoj čovečanstva. Osim u smislu grupe ludaka koji mogu da ga unište.

Izvor: Fond Strateške Kulture