Ponešto o Milu i Vučića ili ko je gazda kafane Srbija?

Šestog maja ove godine „Tanjug“ je preneo sledeće:

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić složio se sa ocenom predsednika Crne Gore Mila Đukanovića da „Vučiću šalju fakturu za izgubljeno Kosovo“.

„To vam je kao kad su u nekoj kafani gosti sve pojeli i popili, sledeći se najeli i porazbijali sve. Onda vi pred ponoć dođete nešto da pojedete, a stigne vam faktura za sve ono što su oni pre vas pojeli i popili“, ilustrovao je Vučić stav onih koji mu prebacuju što šta po pitanju rešavanja Kosova i Metohije.

Od bake Milice Bošković naučila sam da kada „Tanjuga“ saopštava uvek bude nešto veoma značajno. Šta je značajno u ovoj izjavi?

Neminovnost planiranog čina, kao što je rečeno, predstavlja posledicu stanja u nekoj kafani.

Pretpostavljam da je u naletu metaforičnosti, predsednik Srbije doživeo svoju zemlju, upravo tako – kao kafanu. A to mora da je ozbiljno, čim „Tanjuga“ prenosi.

Ova banalna slika ne bi zasluživala nikakav komentar da njen tvorac nije na mestu zvaničnog čuvara Ustava Srbije.

Ovako, nameću se dva ključna pitanja za nevinog gosta kafane (ako u kafani, kao i kod Karađoza, uopšte ima nevinih).

Ko je to – u viziji gospodina predsednika – gazda kafane koju naziva Srbija?

I važnije – čime predsednik Srbije planira da plati gazdi navodne dugove bahatih prethodnika?

Izvor: Stanje stvari